Печатњаци – хронике дугог трајања

Део Збирке печата Историјског музеја Србије (ИМС) изложен у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру

Ови јединствени и драгоцени артефакти сведоче о бурном развоју српске државности – борби за моћ, схватању владаревог суверенитета, цивилизацијским и хералдичким утицајима. Мало је предмета који тако упечатљиво сведоче о (историјској) прошлости. У изузетном амбијенту Конака кнеза Милоша они су зналачки одабрани и презентовани за посебно естетско и интелектуално искуство

Али, господине, недостаје вам печат? – Где-где? – Ево, ту!

Типски исечак из вербалног саобраћања са администрацијом део је готово свачијег искуства из сусретања са барем неком институцијом. Место где печат(њака) не недостаје овог пролећа јесте Конак кнеза Милоша у Топчидеру, у Београду. Овде је, наиме, приређена изложба печатњака и печата из Збирке печата Историјског музеја Србије (ИМС).

Шалу на страну, гореописана типична анегдота садржи имплицитно у себи две карактеристике печата због којих они имају велики значај – прво, они су незаобилазни (а у раније доба барем чести) елементи идентификације документа, његове ваљаности; друго, они симболишу ауторитет институције, владара или државе чије знамење представљају. Стога је реч о важним сведоцима повести.

[restrict]

Печате и печатњаке изучава посебна дисциплина, из корпуса тзв. помоћних историјских наука, сфрагистика или сигилографија (обе речи имају исто значење, прва са грчком, а друга са латинском основом). Ова дисциплина разликује печатњак – предмет различитог облика и од разних материјала који служи за остављање отиска – печата – мастилом или у воску.

На изложби су приказани предмети из Збирке печата Историјског музеја Србије у којој се налази 405 предмета, углавном печатњака и штамбиља, али и калупа за печатњаке и печата. Према наводима Каталога ове збирке основу за њено формирање чинило је 36 печатњака преузетих из Музеја Првог српског устанка 1966. године. Збирка је потом обогаћивана откупима и поклонима а значајан допринос њеном развоју дао је историчар Владимир Мереник, кустос у ИМС, стваралац ове збирке (видети интервју).

До сада су печатњаци из Збирке излагани искључиво у контексту „комплексних историјских изложби или сталних поставки Историјског музеја Србије“. Сада је репрезентативан избор из ове упечатљиве збирке презентован као посебан музеолошки догађај.

Печати и печатњаци немају искључиво прагматичну вредност. Они пружају важне увиде у развој хералдичких схватања, државну иделогију, али и у естетичке склоности њихових власника. У овом последњем, естетском смислу, на изложби су веома упечатљиви лични печатњак краља Милана Обреновића од аматиста и племићки печатњак са монограмом, неименованог власника, негде с почетка 20. века. Овај племићки печатњак израђен је у облику Атласа који на својим плећима носи земаљску куглу.

Међутим, као сведок средњовековне прошлости и можда један од ретких артефаката ране српске државности издваја се Стројимиров златни печатњак. Овај печатњак постао је део збирке Историјског музеја Србије 2006. године. Коначна атрибуција тог предмета вероватно никада неће бити утврђена са сигурношћу, али се разборито може претпоставити да је он припадао Стројимиру, владару српске државе из династије Властимировића, из друге половине 9. века. Несвакидашњу прилику да се види овај мајушни златни предмет заиста не би требало пропустити.

Изложени су и лични печатњаци устаничких првака, они из османског периода, Хабзбуршке монархије, периода обнове српске државности у 19. веку, све до НОБ-а и Равногорског покрета.

Печатњаци сведоче о бурном развоју српске државности – борби за моћ, схватању владаревог суверенитета, цивилизацијским и хералдичким утицајима. Мало је предмета који тако упечатљиво сведоче о историјској прошлости. У изузетном историјском амбијенту Конака кнеза Милоша они су зналачки одабрани и презентовани за посебно естетско и интелектуално искуство.            

[/restrict]