Печат недеље

Трамп узвраћа ударац?

Какве везе има изненадни отказ директору ФБИ Џејмсу Комију с антируском хистеријом у Сједињеним Америчким Државама?

Амерички председник Доналд Трамп шокирао је тамошњу јавност овог уторка, изненадним отказом директору Федералног истражног бироа (ФБИ) Џејмсу Комију за који је он, ако је веровати „Лос Анђелес тајмсу“, сазнао преко телевизије, док је био на састанку с ФБИ агентима у Лос Анђелесу.
Трампова одлука званично је образложена препоруком државног тужиоца Џефа Сешнса, изнетом због неприличног Комијевог поступања у вези са истрагом нелегалног коришћења приватног мејл сервера Хилари Клинтон док је била на позицији америчког државног секретара.
Алтернативно објашњење понудили су портал „Политико“ и „Вашингтон пост“, тврдећи да је одлука о Комијевој смени заправо донета у Белој кући, а да је Сешнсова препорука само послужила као покриће. А прави разлог за отказ досадашњем директору ФБИ, према тврдњи ових медија које не треба а приори сматрати кредибилним зато што су део мејнстрима, већ их пре треба гледати као саставни део оне дубоке државе која се противи Трамповим најавама мирољубивије америчке политике, налази се, наравно, у истрази коју ФБИ води у вези с наводном руском умешаношћу у прошлогодишње америчке председничке изборе. Та истрага, узгред буди речено, води се већ месецима, и до сада није произвела ама баш ниједан конкретан, па чак ни слабашан доказ за тврдњу да је Трамп руски човек кога су они довели на власт у Вашингтону.
Шта год од овога било тачно – да ли је Комију главе дошла истрага против Хилари Клинтон, или истрага против Доналда Трампа – једно је извесно, и само то и треба да нас занима у овом случају. Смену директора Комија с олакшањем су поздравили сви који су поздравили Трампов долазак на власт и његову (најављену) борбу против америчке дубоке државе – сматра се да ће Комијева смена олакшати истрагу против Сузан Рајс, саветнице за националну безбедност Барака Обаме, а самим тим и против дубоке државе – и с једнаким жаром су је, Комијеву смену, осудили сви који су део оне вашингтонске мочваре коју је Трамп обећавао да ће исушити, а која је у протеклих сто дана његове владавине поприлично успешно потопила њега самог.
Значи ли то да Доналд Трамп сад узвраћа ударац?
Комијева смена надовезала се на говоркања у америчким медијима, како у алтернативним који су Трампу наклоњени, тако и у медијима главног тока попут „Блумберга“, да је амерички председник веома незадовољан радом свог саветника за националну безбедност Х. Р. Мекмастера, па чак и да је близу одлуци да и њему уручи отказ, при чему је важно знати да је управо Мекмастер, блиски сарадник некадашњег директора ЦИА Дејвида Петреуса, главно упориште досадашњег вашингтонског естаблишмента у Трамповој администрацији и најодговорнији за уклањање Стивена Бенона, главног Трамповог стратега и предводника мирољубивог, националистичког, антиестаблишментског крила у Белој кући, из Савета за националну безбедност.
Контраудар Бенона и његових људи, наводно, уследио је блокирањем избора Рикија Вадела, још једног Петреусовог интимуса, за Мекмастеровог заменика, међутим, „Политико“ ове среде јавља, позивајући се на анонимне изворе, да је Вадел ипак постављен на ту функцију, што би значило да је у кључну институцију каква је Национални савет за безбедност, после самог Мекмастера а потом и Дине Хабиб Пауел, Фионе Хил, главног саветника за Блиски исток Дерека Харвија и његовог заменика Џоела Рејбурна, дошао још један припадник ратоборног, такорећи клинтонистичког, вашингтонског естаблишмента.
Све ове дворске игре и имена која би нам иначе мало значила, значајни су утолико што нам дају да наслутимо у којем ће се правцу кретати политика САД – мирољубивијем какав је најављиван, или ратоборнијем који заговарају власници досадашњег поретка. Очигледно, борба је огорчена, и крај јој се још не назире, што је добро макар и зато што то значи да (још) није окончана Трамповим потпуним поразом.

[restrict]

„Бесмртни пук“ на улицама Београда

„Бесмртни пук“ је и ове, друге године заредом, на Дан победе у Другом светском рату, 9. маја, прошетао улицама Београда, подсећајући јавност на велика страдања и величанствене победе антихитлеровске коалиције, као и на судбине појединаца и читавих народа који су се нашли у вихору рата. Потомци учесника у отаџбинским ратовима, Првом и Другом светском рату, пронели су улицама Београда фотографије свoјих предака, документа, албуме и писма, као жива сведочанства херојског времена које је дало неизмерне жртве за идеал слободе. Уз песму „Вставаj, страна огромнаja!“ окупљени испред Меморијалног комплекса ослободиоцима Београда са српским и руским заставама, георгијевским лентама, предвођени Ноћним вуковима кренули су Рузвелтовом улицом и Булеваром краља Александра све до Народне скупштине.
Шетња се завршила на платоу испред Старог двора, где је приређен концерт уз учешће руских и српских уметника. Уз подршку и партнерство Града Београда, а у организацији Фонда јединства православних народа, Фонда Александра Невског, Савеза козака Балкана и Коoрдинационог савета руских сународника, „Бесмртни пук“ у Београду придружио се осталим пуковима који традиционално истог дана дефилују у Русији и широм Европе. У Русији је акција, како је саопштила представница МУП-а Русије Ирина Волк, окупила укупно осам милиона људи. Само центром Москве је прошетало 850 хиљада грађана на челу са председником Русије Владимиром Путином. 

Торта за Левија

Наш „најомиљенији“ француски „филозоф“ Бернар-Анри Леви почашћен је у Београду, где борави као гост београдског фестивала документарног филма „Белдокс“, тортом у лице. Уз повике „Убицо, напусти Београд“ и „Овај гад се залагао за бомбардовање Југославије осам година пре интервенције НАТО“, троје левичара припадника СКОЈ-а прекинула су Левијев говор после пројекције његовог филма „Пешмерга“ у Дворани Културног центра. Француски филозоф је добио парче торте у лице неколико секунди након што је почео да говори публици која је видела филм. Озбиљнији инцидент спречили су сниматељи различитих телевизија јер су задржали припадника СКОЈ-а који је намеравао физички да насрне на француског „филозофа“. На бини изнад места где је његов домаћин редитељ Горан Марковић имао намеру да разговара са Левијем о филму, други младић је развио транспарент на коме је на енглеском писало „Бернар Леви подржава империјалистичка убиства“, у потпису СКОЈ и срп и чекић. Младиће је из сале истерала публика замерајући им што „прекидају културни догађај“, а сам Леви их је оптужио за „фашизам“.
После инцидента Леви се вратио у салу, захвалио публици што је гледала његов филм и казао да се Србија није променила колико су се надали њени пријатељи, у које, ваљда, убраја и себе. „Демократија још није победила у Београду. Истину не желе сви да чују у овом граду. Живела Европа и живела демократска Србија у Европској унији. Поносан сам што данас пред вама браним тековине антифашизма у Европи“, казао је Леви. Организатори „Белдокса“ су затражили да Град Београд и држава Србија заштите госте фестивала и омогуће им слободу говора. „Белдокс фестивал захтева од надлежних да се починиоци инцидента идентификују и одговарајуће казне. Такође, фестивал осуђује сваку врсту насиља, спречавања слободног говора и јавне речи“, пише у саопштењу. Заборавља се, међутим, да Леви и у колевци слободе говора и модерне демократије Француској неретко бива чашћаван тортом на овај начин.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *