Pečat nedelje

Tramp uzvraća udarac?

Kakve veze ima iznenadni otkaz direktoru FBI Džejmsu Komiju s antiruskom histerijom u Sjedinjenim Američkim Državama?

Američki predsednik Donald Tramp šokirao je tamošnju javnost ovog utorka, iznenadnim otkazom direktoru Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejmsu Komiju za koji je on, ako je verovati „Los Anđeles tajmsu“, saznao preko televizije, dok je bio na sastanku s FBI agentima u Los Anđelesu.
Trampova odluka zvanično je obrazložena preporukom državnog tužioca Džefa Sešnsa, iznetom zbog nepriličnog Komijevog postupanja u vezi sa istragom nelegalnog korišćenja privatnog mejl servera Hilari Klinton dok je bila na poziciji američkog državnog sekretara.
Alternativno objašnjenje ponudili su portal „Politiko“ i „Vašington post“, tvrdeći da je odluka o Komijevoj smeni zapravo doneta u Beloj kući, a da je Sešnsova preporuka samo poslužila kao pokriće. A pravi razlog za otkaz dosadašnjem direktoru FBI, prema tvrdnji ovih medija koje ne treba a priori smatrati kredibilnim zato što su deo mejnstrima, već ih pre treba gledati kao sastavni deo one duboke države koja se protivi Trampovim najavama miroljubivije američke politike, nalazi se, naravno, u istrazi koju FBI vodi u vezi s navodnom ruskom umešanošću u prošlogodišnje američke predsedničke izbore. Ta istraga, uzgred budi rečeno, vodi se već mesecima, i do sada nije proizvela ama baš nijedan konkretan, pa čak ni slabašan dokaz za tvrdnju da je Tramp ruski čovek koga su oni doveli na vlast u Vašingtonu.
Šta god od ovoga bilo tačno – da li je Komiju glave došla istraga protiv Hilari Klinton, ili istraga protiv Donalda Trampa – jedno je izvesno, i samo to i treba da nas zanima u ovom slučaju. Smenu direktora Komija s olakšanjem su pozdravili svi koji su pozdravili Trampov dolazak na vlast i njegovu (najavljenu) borbu protiv američke duboke države – smatra se da će Komijeva smena olakšati istragu protiv Suzan Rajs, savetnice za nacionalnu bezbednost Baraka Obame, a samim tim i protiv duboke države – i s jednakim žarom su je, Komijevu smenu, osudili svi koji su deo one vašingtonske močvare koju je Tramp obećavao da će isušiti, a koja je u proteklih sto dana njegove vladavine poprilično uspešno potopila njega samog.
Znači li to da Donald Tramp sad uzvraća udarac?
Komijeva smena nadovezala se na govorkanja u američkim medijima, kako u alternativnim koji su Trampu naklonjeni, tako i u medijima glavnog toka poput „Blumberga“, da je američki predsednik veoma nezadovoljan radom svog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera, pa čak i da je blizu odluci da i njemu uruči otkaz, pri čemu je važno znati da je upravo Mekmaster, bliski saradnik nekadašnjeg direktora CIA Dejvida Petreusa, glavno uporište dosadašnjeg vašingtonskog establišmenta u Trampovoj administraciji i najodgovorniji za uklanjanje Stivena Benona, glavnog Trampovog stratega i predvodnika miroljubivog, nacionalističkog, antiestablišmentskog krila u Beloj kući, iz Saveta za nacionalnu bezbednost.
Kontraudar Benona i njegovih ljudi, navodno, usledio je blokiranjem izbora Rikija Vadela, još jednog Petreusovog intimusa, za Mekmasterovog zamenika, međutim, „Politiko“ ove srede javlja, pozivajući se na anonimne izvore, da je Vadel ipak postavljen na tu funkciju, što bi značilo da je u ključnu instituciju kakva je Nacionalni savet za bezbednost, posle samog Mekmastera a potom i Dine Habib Pauel, Fione Hil, glavnog savetnika za Bliski istok Dereka Harvija i njegovog zamenika Džoela Rejburna, došao još jedan pripadnik ratobornog, takoreći klintonističkog, vašingtonskog establišmenta.
Sve ove dvorske igre i imena koja bi nam inače malo značila, značajni su utoliko što nam daju da naslutimo u kojem će se pravcu kretati politika SAD – miroljubivijem kakav je najavljivan, ili ratobornijem koji zagovaraju vlasnici dosadašnjeg poretka. Očigledno, borba je ogorčena, i kraj joj se još ne nazire, što je dobro makar i zato što to znači da (još) nije okončana Trampovim potpunim porazom.

[restrict]

„Besmrtni puk“ na ulicama Beograda

„Besmrtni puk“ je i ove, druge godine zaredom, na Dan pobede u Drugom svetskom ratu, 9. maja, prošetao ulicama Beograda, podsećajući javnost na velika stradanja i veličanstvene pobede antihitlerovske koalicije, kao i na sudbine pojedinaca i čitavih naroda koji su se našli u vihoru rata. Potomci učesnika u otadžbinskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, proneli su ulicama Beograda fotografije svojih predaka, dokumenta, albume i pisma, kao živa svedočanstva herojskog vremena koje je dalo neizmerne žrtve za ideal slobode. Uz pesmu „Vstavaj, strana ogromnaja!“ okupljeni ispred Memorijalnog kompleksa oslobodiocima Beograda sa srpskim i ruskim zastavama, georgijevskim lentama, predvođeni Noćnim vukovima krenuli su Ruzveltovom ulicom i Bulevarom kralja Aleksandra sve do Narodne skupštine.
Šetnja se završila na platou ispred Starog dvora, gde je priređen koncert uz učešće ruskih i srpskih umetnika. Uz podršku i partnerstvo Grada Beograda, a u organizaciji Fonda jedinstva pravoslavnih naroda, Fonda Aleksandra Nevskog, Saveza kozaka Balkana i Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika, „Besmrtni puk“ u Beogradu pridružio se ostalim pukovima koji tradicionalno istog dana defiluju u Rusiji i širom Evrope. U Rusiji je akcija, kako je saopštila predstavnica MUP-a Rusije Irina Volk, okupila ukupno osam miliona ljudi. Samo centrom Moskve je prošetalo 850 hiljada građana na čelu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. 

Torta za Levija

Naš „najomiljeniji“ francuski „filozof“ Bernar-Anri Levi počašćen je u Beogradu, gde boravi kao gost beogradskog festivala dokumentarnog filma „Beldoks“, tortom u lice. Uz povike „Ubico, napusti Beograd“ i „Ovaj gad se zalagao za bombardovanje Jugoslavije osam godina pre intervencije NATO“, troje levičara pripadnika SKOJ-a prekinula su Levijev govor posle projekcije njegovog filma „Pešmerga“ u Dvorani Kulturnog centra. Francuski filozof je dobio parče torte u lice nekoliko sekundi nakon što je počeo da govori publici koja je videla film. Ozbiljniji incident sprečili su snimatelji različitih televizija jer su zadržali pripadnika SKOJ-a koji je nameravao fizički da nasrne na francuskog „filozofa“. Na bini iznad mesta gde je njegov domaćin reditelj Goran Marković imao nameru da razgovara sa Levijem o filmu, drugi mladić je razvio transparent na kome je na engleskom pisalo „Bernar Levi podržava imperijalistička ubistva“, u potpisu SKOJ i srp i čekić. Mladiće je iz sale isterala publika zamerajući im što „prekidaju kulturni događaj“, a sam Levi ih je optužio za „fašizam“.
Posle incidenta Levi se vratio u salu, zahvalio publici što je gledala njegov film i kazao da se Srbija nije promenila koliko su se nadali njeni prijatelji, u koje, valjda, ubraja i sebe. „Demokratija još nije pobedila u Beogradu. Istinu ne žele svi da čuju u ovom gradu. Živela Evropa i živela demokratska Srbija u Evropskoj uniji. Ponosan sam što danas pred vama branim tekovine antifašizma u Evropi“, kazao je Levi. Organizatori „Beldoksa“ su zatražili da Grad Beograd i država Srbija zaštite goste festivala i omoguće im slobodu govora. „Beldoks festival zahteva od nadležnih da se počinioci incidenta identifikuju i odgovarajuće kazne. Takođe, festival osuđuje svaku vrstu nasilja, sprečavanja slobodnog govora i javne reči“, piše u saopštenju. Zaboravlja se, međutim, da Levi i u kolevci slobode govora i moderne demokratije Francuskoj neretko biva čašćavan tortom na ovaj način.