НОВИНЧИНА НА ПОЛЗУ РОДУ И КУЛТУРИ

УЗ СЕДМИ РОЂЕНДАН МУЗИКЕ КЛАСИКЕ

Наша једина ревија класичне музике Музика класика ове године је остала, из незнаних разлога, али не први пут, без финансирања. Упркос томе, обележавање седам година постојања овакве ревије (и у оваквим условима) одржано је у Библиотеци града Београда, 19. маја

Као по правилу, и ове године се притужбе и оптужбе на рачун пројектних конкурса у култури града и републике појављују у медијима. Чланови комисија се љутито прозивају преко социјалних мрежа, чак и тамо где прозвани људи нису ни били у комисији (на пример, у комисији за музику при Секретаријату за културу града Београда, где су чланови промењени у последњем моменту, али још увек постоје фиктивно на сајту града, сав бес се сручио на оне који у дељењу средстава уопште нису учествовали), са правом се буне етаблирани уметници и фестивали јер одједном нема очекиваног суфинансирања. Нису оштећени само уметници, цела култура је доживела смањење буџетских средстава, која су многима вода живота у културном и уметничком опстанку. И не може све бити комерцијална индустрија, као што трубе савремени заговарачи либералног капитализма. У врхунску уметност мора се улагати, јер се улаже у садашњост и будућност.

[restrict]

Наша једина ревија класичне музике Музика класика такође је ове године остала, из незнаних разлога, али не први пут, без финансирања. Упркос томе, обележавање седам година постојања овакве ревије у оваквим условима одржано је у Библиотеци града Београда 19. маја. Говорили су одабрани сарадници, отворена је изложба, уз примере изабраних композиција са аудио-издања исте куће. У време када је Музика класика почела да излази, као једини часопис те врсте код нас, многи су предвидели да ће трајати неколико бројева. Храброст да се упусте у овакав подухват, што се у нашим културним и економским условим граничи са подвигом, показали су главни и одговорни музички уредник, музиколог др Александра Паладин, иначе музички уредник на Првом програму Радио Београда, и директор др Предраг Митровић, кардиолог.

Часопис Музика класика може да се мери са својим панданима у Европи и свету по визуелним решењима, изгледу, садржају и намени. Ту је музичка критика добила своје место, које је одавно изгубила у нашим штампаним медијима, појавили су се интервјуи са нашим и страним уметницима, на довољно места да се заиста искажу као уметници и као људи. Најаве концерата и сезона наших музичких кућа, анализе музичких књига и издања нота, приче о ретким инструментима и чудесним музичким пејзажима могу читати сви, не само музичари, а то је зато што је ревија писана питким, разумљивим, нормалним језиком, да би управо ту музику, од које многи стрепе, приближили обичној публици. Оправдано се сумња да би то постигао иједан текст наших драгих музиколога, који се такмиче у неразумљивости и што дужим страним изразима у својим радовима.

Осим кварталног обавештавања о томе шта се догађа у класичној музици код нас и у свету, што за собом оставља хронику културе наше средине, сваки број Музике класике прати ЦД са одабраним делима класичне музике. Од тога отворен је пут ка озбиљнијем издаваштву, па Музика класика издаје и своја аудио-издања, која промовишу нашу уметничку музику, као и књиге које одговарају истом профилу. Да би се отишло даље, већ неколико година Музика класика је организатор музичког фестивала Музика Класика Лајт, који се одржава крајем маја у Музичком павиљону на Калемегдану, где пролазници могу да слушају уметничку музику лакшег калибра, са одличним извођачима, као још један начин популарисања музике која код нас нема дугу традицију. И овај фестивал није добио средства, па ће се реализовати, упркос, путем добре воље и упорности.

Осим свих ових помака у култури Србије, Музика класика је установила годишњу награду за домаће уметнике, али и друге категорије које учествују у стварању чина уметничког концерта. Подељена у седамнаест категорија, награда се додељује на основу вредновања еминентног стручног жирија, који својим активним присуством на концертима у музичким центрима у земљи, предлажу уметнике и институције за које сматрају да су оставили најзначајнији траг у музичком животу наше земље у току једне године (мушки, женски и млади извођач године, оркестар и композитор године, композитор примењене музике, концерт године, албум и издавач године, музички фестивал и фестивал регионалног значаја, музичка институција године, књига године, организатор године, медијска афирмација уметничке музике, критичар године и награда за изузетан допринос класичној музици). С обзиром на то да у Србији постоји само једна награда у класичној музици за извођаче, Удружења музичких уметника Србије, признања Музика класика додају још једну, али обухватају и категорије које су до сада биле невидљиве а важне у музичком животу.

Цео овај велики посао на много колосека обављају успешно и пожртвовано два занесењака и заљубљеника у музику, Александра Паладин и Предраг Митровић, уз малу помоћ својих пријатеља и поштовалаца класичне музике. У нашем осиромашеном културном животу оваква појава мора се поздравити и дубоко поштовати, а свакако и финансијски подржати.               

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *