КРИЗА ВЕРЕ НА ЗАПАДУ ЕВРОПЕ

Хришћанство на Западу је у самртном ропцу. Судбина цркава осликава и стање духа – богомоље се претварају у комерцијалне објекте или џамије, баш као што и веру у Христа замењује потрошачки дух или ислам

Према подацима америчког Гејтстоун института, од 2001. у Лондону је затворено око 500 цркава различитих конфесија. Најчешће, њихова намена је промењена и оне су претворене у приватне куће или у друштвене зграде. На званичном порталу Англиканске цркве наводи се да се у континуитету умањује број (не каже се за колико) богомоља. Различити медији истичу да се годишње у Великој Британији затвори 20 цркава, а организација Кришчан рисрч процењује да ће до 2020. у овој земљи врата затворити још око 4.000 њих. То доводи, како пише француски лист Кроа (који напомиње да само у бискупији Рексема више „не ради“ 22 од 62 цркве), до „реорганизације бискупије“.

Овај феномен образлаже се одсуством верника. Британски Гардијан бележи да англиканске цркве недељом посећује тек 760.000 људи (2014. било их је 980.000), дакле мање од два процента становника државе. Изузетак је време Божића, када цркве походи око 2,4 милиона особа. Иначе, ако је „обична“ недеља, у градским црквама је до двадесетак људи, док их у сеоским нема више од 10. Истовремено, одржавање цркве годишње кошта око 160 милиона фунти стерлинга.

[restrict]

ОБИМ ФЕНОМЕНА Енглеска није једина земља западне Европе која затвара и продаје цркве. Слично је, на пример, у Немачкој, где је према информацијама листа Шпигл само Евангелистичка црква Немачке, од 1990. до 2010, затворила 340 цркава, од чега је 46 порушено да би се простор искористио за друге намене (изграђени су центри културе, спортске сале, али и 23 нове џамије). Шпигл бележи и да Евангелистичка црква Немачке планира да се одрекне још око 1.000 цркава. Слично је и код немачких римокатолика – у последњој деценији затворили су 515 цркава, а иста судбина задесиће још 700 храмова. Према истраживањима Пју рисрч центра, у цркву недељом одлази око 13 посто Немаца. Укупно, у Немачкој се тренутно не користи 10.000 цркава.

У Холандији, само у покрајини Фрисландија од 720 затворено је 150 католичких цркава, односно претворене су у објекте друге намене. На нивоу целе државе затворено је, почевши од 2004, око 10 посто црква, а предвиђа се да ће до 2020. године Римокатоличка црква у Холандији затворити две трећине својих богомоља. Недељним мисама присуствује 5,6 посто становника. Да трагедија буде већа, тенденција продаје цркава прелила се и на манастире због драстичног пада броја монаха. У овој држави су и протестанти затворили око 700 цркава.

Холандија је интересантна и по радикалној дехристијанизацији. Наиме, у једном старом и са културног аспекта важном манастиру (у коме нема монаха) сада су смештени мигранти из Африке. У другом, свирају реп и пуше марихуану… У фебруару 2010. године у граду Реуселу, током традиционалног карневала група хомосексуалаца је упала у цркву за време недељне мисе и захтевала да се причести, што је свештеник одбио, јер је истополна љубав грех. Свештеника су потом пријавили полицији, која га је одмах привела на саслушање, док су медији нашироко известили о овом догађају, по правилу ставивши га на стуб срама, јер је увредио хомосексуалце.

Белгија такође затвара своје цркве. Лист Нешенел католик рипорт пише да Римокатоличка црква планира да затвори 108 цркава у Бриселу, међу њима и познату Цркву Свете Екатерине у центру града, која ће бити претворена у пијацу воћа и поврћа. Према подацима Левенског римокатоличког универзитета у Бриселу само 1,5 посто грађана посећује цркву, док недељно на ова света места одлази око 100 људи. На нивоу целе државе годишње у цркву иде само 12 посто становника, а на недељну службу пет одсто Белгијанаца.

У Шведској Евангелистичко-лутеранска црква има 3.384 богомоља, од којих се 500 користи једном месечно, а њихово одржавање износи 50 милиона евра. Цркве на продају су обично у јадном стању, тако да су неке продате за само једну круну. Посета црквама у Шведској је мала – око два посто.

 У Норвешкој је од 3.000 цркава могуће посетити тек 1.200. Остале су затворене због опасности од рушења. Према подацима Цркве Норвешке недељну службу посећује око три посто становника.

Продаја цркава, посебно у Западној и Северној Европи, толико добија на убрзању да се може очекивати даље умањење броја хришћана у овим регионима, јер је очигледно да на Старом континенту слаби вера, при чему неки теолози ово називају „болешћу“.  Посебно јер се цркве претварају у непримерене, комерцијалне објекте: кафиће, ресторане, пијаце, супермаркете, џамије, стамбене објекте… Све се правда скупоћом одржавања цркава. Можда је најсликовитији пример из Единбурга (Шкотска), где је лутеранска црква претворена у бар на тему Франкенштајна, а менаџер каже да није било ни једне једине примедбе због тога.

Портал Руске православне цркве patriarchia.ru такође се бавио феноменом „бума продаје опустелих римокатоличких и протестантских цркава“, наводећи да је од свих европских држава најгоре у Чешкој, где је број верника опао са 41 на 27 посто. Само на порталу једне римокатоличке бискупије продаје се више од 50 цркава. „Најскупљи“ су манастири, који са земљом (око 2,5 хектара) стоје свега 120.000 долара.

У Француској је током последњих 30 година затворена свака друга црква.

ПРЕДСМРТНО СТАЊЕ Затварање и продаја цркава на Западу Европе део је ширег процеса дехристијанизације и депопулације, а социолози тренутно стање описују као „предсмртно“. Статистика је неумољива и сведочи да се број хришћана у Европи постојано умањује. Мења се и квалитет практиковања вере тако што се смањује животност религије – она престаје да буде начело, и под притиском нове идеологије прелази у сферу „личног мишљења и/или приватних схватања“.

Контролисана дехристијанизација Западне Европе започета је одавно, тачније од времена Француске револуције и усвајања принципа секуларизације у животу западноевропских друштава и држава. Читав овај процес почиње да добија трагичан смисао, јер насталу празнину попуњава ислам, који пак мења културни образац Западне Европе. Де Суза, оснивач и директор римокатоличке органиазције Сејнт Гебријел комјуникејшнс, и популарна телевизијска мрежа Итернал ворлд телевижн нетворк тврде да „пораз“ хришћанства у Европи доводи до невероватног притиска муслимана, и то у форми не само физичког терора већ пре свега „бескрвног џихада“ који се састоји у демографском притиску и потискивању и „гутању“ хришћана.

Де Суза мисли да хришћанима нема спаса уколико остану разједињени са хиљадама погледа на веру и различитим моралним нормама, а спас пре свега види у помоћи источних хришћана – православаца. Проблем је што су све западне државе објавиле рат људској природи и породици промовишући културу нестајања, односно смрти. Главна оружја културе нестајања су контрацепција, вантелесна оплодња, еутаназија, абортуси, истраживања на људским ембрионима и истополни бракови. Суштина проблема је у томе да се културом нестајања смањује број хришћана (муслимани не следе ову културу), тако да муслимани само попуњавају вакуум које им западни политичари направе.

Марчело Венецијани за италијански Ђорнале дехристијанизацију Западне Европе сматра важнијом од економске кризе. Изгледа да Западноевропљани још не схватају важност опстанка хришћанства у Европи. За Венецијанија узроци дехристијанизације су у радикалним социјалним реформама, антихришћанској Европској унији (одбила је да усвоји да су јој корени у античкој грчкој и хришћанској цивилизацији) и миграцији, пре свега људи са Блиског истока и са Севера Африке који мењају верску мапу Европе. Овим факторима, према мишљењу Венецијанија, треба додати и нови – папу Франциска, који је дошао са другог континента и који очигледно не разуме догађаје у Европи (у Јужној Америци су верници млади људи и има их много више него на Старом континенту), а најтрагичније је што се залаже за „децентрализацију“ хришћанства, уместо да централизацијом подстакне ефикасни отпор дехристијанизацији.   

[/restrict]