КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ БАЛКАНА

У Галерији САНУ отворена изложба Градина на Јелици. Утврђени центар у Илирику VI века

Са више од пет стотина археолошких експоната представљен је мистични град са планине Јелице код Чачка, подигнут у VI веку, у време византијског цара Јустинијана на још старијим темељима. Археолози нису утврдили како се град звао, не зна се тачно ни којој је византијској провинцији тога доба припадао чачански крај и планина Јелица – Правој Мезији или Далмацији

Изложба Градина на Јелици. Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште, отворена 26. априла у Галерији САНУ у Београду, важан је културни догађај. Са више од пет стотина археолошких експоната представљен је мистични град са планине Јелице код Чачка, подигнут у VI веку, у време византијског цара Јустинијана на још старијим темељима. Археолошка истраживања су потврдила да је град био регионални центар овога дела Илирика. За градину на Јелици знало се још средином XIX века, али су археолошка истраживања почела 1984. године. Стрпљивим стручним радом археолози су дошли до бројних налаза који сведоче о свакодневном животу људи који су живели у овом граду, али и о животу у Илирику, овом делу Југоисточне Европе, па и у Византији у једном, како је истицано на отварању изложбе, периоду транзиције, на прелазу из антике у средњи век. Ваља подсетити да на Јелици има још доста посла за археологе, простор за истраживање захвата 42 хектара, а за нешто више од три деценије истражено је тек два одсто овога града.

Изложбу, чији је аутор археолог проф. др Михаило Милинковић, који више од три деценије води истраживања на Јелици, припремили су Галерија САНУ и Народни музеј Чачак, уз подршку Општине Лучани на чијој територији је село Град на Јелици у чијем је атару и градина која се истражује. О значају сазнања до којих се дошло истраживањем овог археолошког налазишта говорили су: Дафина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку, др Михаило Милинковић, професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду и Миодраг Марковић, дописни члан САНУ. Они су указали на изузетан значај открића до којих се дошло истраживањем градине на Јелици, а која представљају „кључ“ за разумевање касне антике, не само на просторима Србије него и шире. Истакнуто је и да се градина налази на свега неколико километара од Ибарске магистрале, и да би било добро да се што пре почне размишљати о градњи археолошког парка на Јелици.

[restrict]

ГРАД НЕПОЗНАТОГ ИМЕНА И поред бројних археолошких налаза, и трагања за историјским изворима, није утврђено како се град звао, како су га звали његови житељи и под којим именом је био познат у византијској држави. Не зна се којој је византијској провинцији тога доба припадао чачански крај и планина Јелица – Правој Мезији или Далмацији. Не зна се још тачно ни ко су били становници овога насеља у коме су археолози нашли и уломке препознатљиве словенске керамике.

Приликом истраживања на Јелици утврђено је да је византијско насеље  подигнуто на темељима старијих насеља, а та најстарија праисторијска насеобина, на шта указују археолошки налази, подигнута је средином трећег миленијума старе ере. Има налаза и из римског времена, нађен је и римски новац, који се користио и у време Византије, али и керамика из IX века. У насељу на Јелици живело се непрекидно више од три миленијума. Овуда негде у X веку пружала се источна граница Србије Константина Порфирогенита. Отварајући ову изложбу, њен аутор проф. др Михаило Милинковић поменуо је да је време у коме је постојао и трајао град на Јелици претходило времену српског кнеза Часлава. (Кнез Часлав Клонимировић, 927–950, српски је владар из преднемањићке династије Властимировића.)

Бедеми овог града, због неравног терена, неправилног су облика. Унутар бедема било је јужно и северно подграђе, а унутар тих зидина, на уздигнутом узвишењу опасаном посебним бедемима, подигнут је централни део овог насеља, који су археолози назвали Горњи град. На највишој тачки Горњег града уздизала се црква. А у насељу, у предграђима откривене су још четири цркве и гробље у коме су покојници сахрањивани по хришћанским обредима. Приликом истраживања темеља цркве, археолози су је означили словом „С“, изнад које је вековима расло дрвеће, дубоко међу жилама, археолози су открили остатке фресака. Захваљујући самопрегорном стручном раду успели су да их спасу, конзервирају и оне су изложене у Галерији САНУ. Те фреске су, како је истакао проф. др Михаило Милинковић, рађене отприлике у исто време када је Јустинијан градио Свету Софију у Константинопољу. Поред остатака ових фресака изложени су камени стубови са капителима из једне од цркава са украшеним каменим олтарским преградама. Захваљујући величини и значају овога града и бројним црквама, могло би се претпоставити да је овде било и епископско седиште, али археолози у то нису сигурни док не пронађу уверљиве доказе.

УВИД У ТЕМЕЉЕ САВРЕМЕНЕ ЕВРОПЕ У истраженим деловима града откопани су темељи и зидови четрдесетак административних зграда, резиденција, кућа за становање, разних радионица и бројне вишенаменске просторије. Куће су биле зидане од камена, а приликом зидања коришћен је малтер. Прозори су били застакљени, а неке од ових кућа имале су и канализацију. Међу зидинама ових зграда нађено је и оружје, па се може закључити да је у граду било и војске. На основу нађене керамике, металних детаља са одеће, женских фибула, накита, укосница, чешљева, минђуша, до ткачких, ковачких и других алатки, предмета за свакодневну употребу, јасно је да су неки од њих настали у далеким крајевима, па су их трговци донели на Јелицу. Међу предметима који су стигли из увоза су и амфоре са севера Африке у којима је у чачански крај у VI и VII веку пристизало издалека уље и вино. Остаци радионица и алати пронађени у њима доказују да се у овом граду на Јелици топило и обрађивало железо, да су у околини отварани каменоломи у којима је обрађиван камен, да је било развијено клесарство и зидарство, да су у граду постојале радионице за обрађивање дрвета и израду предмета од кости, да се ткало. Пронађене су и удице чак и за крупније рибе, за риболовце у оближњој Западној Морави. Поред тога становници овога насеља бавили су се и земљорадњом и виноградарством, а њиве и виногради били су им непосредно иза градских зидина.

Сажети каталог ове изложбе (припремљена је и опширна књига која ће ускоро бити објављена), штампан на неколико страница, завршава се овим речима: „Нема сумње да је градина на Јелици један од кључева за разумевање процеса који су доминирали на Балкану током рановизантијског периода, у време сеобе народа и раног средњег века. Вреди подсетити на чињеницу да је управо у том периоду, на рушевинама Римског царства, дошло до основног формирања Европе какву данас познајемо.“              

[/restrict]