ДОБИТНИЦИ НАГРАДА ПЕЧАТ ВРЕМЕНА

Додељене Печатове награде ПЕЧАТ ВРЕМЕНА ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЗА НАУКУ И ДРУШТВЕНУ ТЕОРИЈУ за 2016. годину

Печат времена за науку и друштвену теорију

Признање којим наш лист традиционално – годишње награђује уметничко и научнотеоријско стваралаштво, ове године се у области науке и друштвене теорије додељује Миломиру Степићу за књигу Геополитика – Идеје, теорије, концепције (Институт за политичке студије, Београд, 2016).

Печат времена за књижевно-уметничко стваралаштво

Књижевна награда Печат времена, коју Печат годишње додељује ауторима најбољих литерарних остварења написаних на српском језику, ове године припала је:

Лабуду Драгићу за роман Кукавичја пилад („Српска књижевна задруга“, Београд, 2016) и Мирославу Максимовићу за збирку поезије Бол („Чигоја штампа“, Београд, 2016).

Лауреати признања Печат времена, која је Печат установио 2011. године и која се сада додељују седми пут заредом, проглашени су одлукама донетим на завршним седницама Печатових жирија, одржаним у уторак, 2. маја у Београду.

Награду Печат времена чине Повеља и новчани износ од 500.000 динара.

Печат времена за науку и друштвену теорију и Печат времена за књижевност, према замисли утемељивача награде, додељују се ауторима, односно делима која су током једне календарске године значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области националних друштвено-историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања.

ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ
Печат времена за књижевност добили су – Матија Бећковић (2011), Рајко Петров Ного (2012), Милован Данојлић (2013), Иван Негришорац (2014), Никола Маловић и Славица Гароња (2015) равноправно су поделили Награду, и Владимир Кецмановић (2016). Печат времена за науку и друштвену теорију био је додељен Милораду Екмечићу (2011), Чедомиру Попову (2012), Милу Ломпару и Славенку Терзићу (2013), Василију Крестићу (2014) и равноправно Злати Бојовић, Слободану Вуковићу (2015), те Миловану Витезовићу (2016).

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ ПЕЧАТ ВРЕМЕНА ЗА ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТИ У 2016. ГОДИНИ

ЈЕДИНСТВЕНА МЕСТА У СРПСКОЈ ПРОЗИ И ПОЕЗИЈИ

Иако жанровски различита, награђена дела сусрећу се у бављењу трагичним тренуцима националне историје, осветљеним из перспективе породичних драма

Н а седници одржаној 2. маја 2017. године жири у саставу Љиљана Богдановић, Верољуб Вукашиновић, др Владимир Димитријевић, Никола Маринковић и проф. др Јован Попов (председник) једногласно је одлучио да награду равноправно поделе Лабуд Драгић за роман Кукавичја пилад, у издању „Српске књижевне задруге“, и Мирослав Максимовић за збирку поезије Бол, у издању „Чигоја штампе“.

Иако жанровски различита, награђена дела сусрећу се у бављењу трагичним тренуцима националне историје, осветљеним из перспективе породичних драма. Драгић је радњу свог амбициозног и брижљиво компонованог романа сместио у Црну Гору, у време непосредно по оснивању Краљевине СХС, а прича о очајничким терористичким акцијама једне групе њених противника представља тематско језгро око којег се развијају сложени односи унутар разједињене, фокнеровски уклете породице Башовића. Служећи се техником фрагментарног, поетизованог приповедања, аутор успореним ритмом гради и ликове и фабулу, да би, приближавајући се крају, његова приповест све више добијала на динамици и била заокружена призорима чија визуелност моћно подржава нескривено идејно опредељење. Посебан квалитет Кукавичје пилади представља несвакидашње богат, дијалекатски обојен језик захваљујући којем ово дело заслужује јединствено место у савременој српској прози.

 Књига Бол Мирослава Максимовића поново нас суочава са најтрагичнијим збивањима из наше савремене историје, али у једном рефлексивном, естетски рафинираном и емотивно стишаном тону. Породична драма овде је аутентична, лична, на шта указује прозни додатак који прати низ од четрнаест сонета, али је индивидуално искуство неиздвојиви сегмент страдалничке српске епопеје на тлу злогласне НДХ. Штавише, начин на који Максимовић у сонетима обликује своју песничку грађу, постижући језиво онеобичавање свакодневних предмета и ситуација, даје његовој лирици карактер универзалности која и просторно и временски надилази националне координате. 

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ ПЕЧАТ ВРЕМЕНА ЗА ОБЛАСТ НАУКЕ И ДРУШТВЕНЕ ТЕОРИЈЕ У 2016. ГОДИНИ

ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ БУДУЋЕГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

У српској науци до данас се није појавила тако вредна теоријско-концепцијска синтеза из области геополитике. Њена научна оригиналност је несумњива

На седници одржаној 2. маја 2017. године, жири у саставу проф. др Радован Радиновић (председник), проф. др Немања Поповић, Љубомир Кљакић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић, једногласно је одлучио да награду Печат времена за дело из области науке и друштвене теорије добије Миломир Степић за дело Геополитика – Идеје, теорије, концепције у издању београдског Института за политичке студије.

Књига професора доктора Миломира Степића Геополитика јединствена је будући да су ту и теорија и концепција, то је капитално дело не само по свом обиму, свеобухватности и систематичности већ и по својој специфичној структури и оригиналном приступу. У српској науци до данас се није појавила тако вредна теоријско-концепцијска синтеза из области геополитике. Њена научна оригиналност је несумњива. Готово је немогуће пронаћи, не само у домаћој већ и у страној литератури, тако стручно и аргументовано фундирање конститутивних елемената геополитике као науке: њеног предмета, теорије, научне методе и језика науке. Позиционирање геополитике у систему наука, а нарочито њена добро образложена транснаучност, то јест релација према најблискијим наукама, представља изузетну вредност ове монографије. Анализом развоја геополитичког начина мишљења – од сакрално-географских и протогеополитичких, до неокласичних и постмодерних – аутор је презентовао основне принципе, законитости и константе, али и променљивост, прилагодљивост и жилавост геополитике. Тиме је доказао да без геополитичких знања и начина поимања појава и процеса није могуће разумети односе од глобалног до микрорегионалног нивоа. Степићеви аргументи обесмишљавају и последње сумње скептика у геополитику, а теоријски врхунски су постављене тачке ослонца уверења да геополитика јесте наука. У трагању за новим геополитичким парадигмама будућег светског поретка, Степић апострофира исламски свет као нови глобални геополитички фактор. Како ће га геополитика позиционирати у будућности, битно је питање геополитике као науке.     

У ЗВЕЗДАРА ТЕАТРУ УРУЧЕЊЕ
Награда се лауреатима традиционално уручује 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког (покровитељ Награде Печат времена). Овогодишњим добитницима признање ће бити уручено такође на празник Светог Василија Острошког, а на свечаности која ће бити приређена у петак, 12. маја 2017. године у 13 часова у Звездара театру у Београду.