ДА ЛИ ЈЕ У ВАТИКАНУ ОБЈАВЉЕН РАТ ПАПИ?

Сукоб папе са „конзервативним“ припадницима цркве изашао је у јавност, уз сав „прљав веш“, „лупање вратима“, сменама, чланцима у новинама и на порталима где једна страна износи оптужбе против друге (понашање недостојно „Божјих људи“). Разлог је политика актуелног папе Франциска

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Још нема четири године како је папа Франциско изабран (13. марта 2013), а опозиција која му се супротстављала иза кулиса, губи стрпљење и све више излази у јавност са оптужбама на његов рачун. Све је добило на силини када је девет кардинала, које је папа именовао за саветнике за реформу Римске курије („владе“), затражило на последњој седници Комисије за реформу 13. фебруара 2017. године да се присутни изјасне о поверењу, односно да дају „пуну подршку раду папе“, као и њему лично, „а у вези с недавним догађајима“. Шта се крије иза синтагме „недавни догађаји“ није речено, али аналитичари мисле да је иницијатива повезана са кампањом анонимних кардинала и бискупа, који су 4. фебруара, на зидовима италијанског главног града полепили плакате на којима је папа Франциско приказан као зло, као љутити, ауторитарни лидер, што је у противречју са ликом самилосног човека којег Ватикан промовише. Неколико дана после овог догађаја у поштанским сандучићима неких чланова Курије и експерата за Ватикан појавила се пародија листа Свете столице Осерваторе романо у коме се аутори исмевају неким папиним речима.

[restrict]

ПРОБЛЕМ ПЕДОФИЛИЈЕ После овога догодио се још један инцидент, који је долио уље на ватру. Иркиња Мери Колинс, коју је силовао католички свештеник, одлучила је 1. марта да изађе из Комисије за заштиту малолетника, основане 2014, са задатком борбе против педофилије у цркви, јер се није расправљало о конкретним случајевима већ само о појави. После тога је у америчком издању Нешенел католик рипортера објавила списак тешких оптужби на рачун дела Римске курије. Између осталог, Колинсова тврди да људи из Курије опструишу „борбу са злом које већ 15 година наноси страшни удар по лицу Римокатоличке цркве у многим државама“.
Поступак Колинсове баца ново светло на проблем који папа осуђује, али који може да заустави планиране реформе. Све то доводи до унутрашњих борби, распаљивања страха од промена, до брањења става да су свештеници увек у праву, а не лаичка већина у Комисији. У сваком случају рад Комисије је суспендован док се не реше „принципијелна питања“, попут „мешање мирјана у свештенички рад“, како пише у листу Кроа. Друго нерешено питање јесте пуномоћје и финансирање Комисије, јер утицајни кардинали из опозиције папи не желе да дају новац за рад тела које не подржавају.
Колинсова кривицу за сукоб и застој у раду сваљује на Конгрегацију за доктрину вере. Ово одељење Римске курије (пандан министарству) јесте стражар над традицијом и правоверношћу Римокатоличке цркве и представља не само једно од престижнијих (читајте моћнијих) одељења у Курији него је импресивно и по броју људи (више од 50). Управо ова конгрегација, којом је више до 20 година руководио Јозеф Рацингер (после папа Бенедикт XVI), бави се конкретним случајевима педофилије. Сада је води Герхард Милер, један од кардинала који су 2015. потписали отворено писмо критике снажне контроле папе и недостатка објективности током организације и рада синода за питање породице.
Кардинал Милер је на оптужбе Мери Колинс (веома необичан корак у пракси Римокатоличке цркве) у интервјуу листу Коријере дела сера рекао да Конгрегација за доктрину вере неће организовати специјалне судове за борбу против педофилије у цркви, што је у договору са папом предлагала Комисија, јер се тиме може бавити Конференција за питање бискупа. Осим тога, његова конгрегација није желела да одговара на писма жртава која је добила од Комисије, јер овим питањем треба да се баве бискупи „што је легитимни принцип независности бискупија и супсидијарности“. По његовом мишљењу, дакле, проблем треба да решавају они који су га створили.
Немачки кардинал је одбацио тврдње да се супротставља Курији: „Потребно је завршити са стереотипом о томе да с једне стране стоји папа реформатор, а с друге група противника који желе да га онемогуће.“ Да је питање реформи данас и те како важно за Ватикан сведочи и чињеница да се њиме позабавио и државни секретар Пиетро Паролин, који је да је лажна тврдња неких медија да је папа усамљен у Цркви.

ЗАШТИТА СЕКСУАЛНИХ ПРЕДАТОРА Но остаје да се објасни парадоксалност одласка жртве силовања Мери Колинс. У оставци она истиче да је „разочарана у конзервативност Курије, али и због критика упућених папи“, посебно од „недодирљивих борбених педофилских организација“ које наводе да им је деловање папе „створило нове проблеме“.
Ако је тако, зашто је папа одлучио да у „влади“ остане аустралијски (конзервативни) кардинал Џорџ Пел, префект Секретаријата за економска питања, иако је у аустралијској истражној комисији не једном постављено питање одсуства одговора на оптужбе да ништа не предузима да одстрани или казни свештенике педофиле у држави Викторија, још од 1970-их. И папу Франциска су оптужили да је заштитио чилеанског бискупа Хуана Бароса који је, како се мисли, жмурео пред педофилијом свештеника Фернанда Кардимија из Сантјага. На крају, како је пренела агенција Асошијетед прес, бискуп Бароса је умекшао оптужбе против свештеника педофила, што је критиковала и Колинсова. Одговора на горње питање нема, али је јасно да је папа морао да одложи нека решења, што сведочи о моћи његових противника унутар Ватикана. Такође, јасно је да реформа Курије постаје све само не комфорна рутина уз активизацију локалних цркава, како је то желео папа. Према речима ватиканолога Андреја Рикардија, „папа жели да формира пастирски образац“ који би у централно место поставио проблеме положаја верника. „Пастирски образац руковођења је веома захтеван. У њему ништа није одлучено раније, а живот се мора прихватити са свом његовом реалношћу“, рекао је.
Сам папа не остаје дужан својим критичарима, па је у неколико наврата говорио о „бирократској окошталости и клерикализму“ који су нераскидиво повезани један с другим. У тим речима крила се и суштина његове проповеди из 2014. „О болесној Курији“.
Папу Франциска, поред осталог, оптужују за стил вођења цркве. Говоре да се понаша ауторитарно, да све сам одлучује и мало обраћа пажњу на мишљење Курије, а много више на круг људи око себе. Критичари кажу да то није добро, посебно за Свету столицу. „Популарност папе се гради на пропаганди идеје да се ограђује од црквених институција како би лакше критиковао и добио аплаузе народа“, наводи ватиканолог Сандро Мажистер.
Бискупи из САД, Источне Европе и Африке папу Франциска посебно критикују јер је следбеник глобализма, те урушава ауторитет традиционалних институција Римокатоличке цркве да би подигао ауторитет глобалних. За критичаре папе спорно је и његово понашање око „мигрантског питања“, јер избегава да ствари назове правим именом, како се не би сукобио са исламом.
Ватиканолог Станислав Стремидловски верује да су садашња трвења тек врх леденог брега, а да је све почело објављивањем папине енциклике посвећене породици, браку и љубави у којој је указао на потребу за хуманијим приступом овим питањима. Не треба заборављати да је традиционално учење о овоме доста строже од православног. Док се православци могу венчати у цркви више пута, а имају и трпељивији приступ разводу, римокатолици брак закључују само једном. Сада се међу римокатолицима воде жестоке, не само теолошке расправе, о томе да ли вернику који је ступио у други брак треба омогућити причешћивање, што сада није случај.
Управо поводом поменуте енциклике формирала се група кардинала која се чак јавно обратила папи да појасни неке ставове из ње. Папа до данас то није урадио, а да јесте, процењује се да би га поменута група кардинала оптужила за јерес. Полемика је утихнула у вези са схватањем породице и брака, али се развила о другим темама – о начину на који папа руководи црквом, смислу реформи, реформи финансијског система (није тајна да је досад Ватикана био „црна финансијска рупа“ где је било могуће сакрити незаконито стечен новац…). Ипак, највише емоција се троши на скандале повезане са педофилијом, односно недозвољеним сексуалним односима свештеника. Проблем је начет још за време папе Бенедикта XVI, али је остао нерешен. Папа Франциско покушава да се избори са овим злом, или да га бар умањи, што с обзиром на бирократизам Свете столице неће бити лако, а изгледа ни могуће.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *