ЗВУЧНО, СА МАЛО ТАЈНИ

Потрага и светлост у Београду

Регуларна велика ложа Србије уприличила је у Коларчевој задужбини прославу, изложбу и концерт, поводом 300 година слободног зидарства, под називом У потрази за светлошћу 1717–2017. 

Савремене технологије су омогућиле да будемо присутни и тамо где физички нисмо. Прошле недеље (8. априла) Регуларна велика ложа Србије у Коларчевој задужбини уприличила је прославу, изложбу и концерт, поводом 300 година слободног зидарства, под називом У потрази за светлошћу 1717–2017. На изложби Слободно зидарство у Србији 1785–2017 изложене су фотографије са претходних изложби, као и радови настали на Међународној уметничкој колонији Пут према светлу, а на концерту су изведена дела Моцарта и Димитрија Големовића. Цео догађај је уживо могао да се прати на интернету. Интересантно је да се организација која је доскора била обавијена велом тајности на овај начин јавно представља. Да ли то наговештава нову концепцију деловања масонског покрета?

[restrict]
Моцарт je своју Кантатu/Пасију Grabmusik KV 42 за сопран, бас, хор и оркестар написао када му је било само једанаест година, за Велику недељу 1767. у Салцбургу, у виду дијалога између Душе (бас) и Анђела (сопран), и ту се већ може предвидети до којих висина ће се винути његова музика. Ипак, у финансијским невољама нико не жели да му помогне („најбољи пријатељи су сиромашни, богати ништа не знају о пријатељству“), па се за помоћ обраћа својој масонској браћи, којима је посветио своју најчувенију оперу Чаробна фрула.
У нашој средини постоји традиција великих вокално инструменталних композиција, у складу са ратничком и славном прошлошћу, па је тај утицај незаобилазан у сваком следећем подухвату, ма који био повод. Димитрије Големовић је аутор либрета и музике у ораторијуму У потрази за светлошћу 1717–2017 за хор, солисте и камерни оркестар. Настао као наруџбина Регуларне велике ложе Србије, ораторијум је завршен почетком 2017, а овде је доживео светску премијеру којој смо могли да присуствујемо путем интернета, са енглеским титловима за целу планету која не зна српски. Идеја композиције почива на идеји потраге за светлошћу, односно истином, што је основа слободног зидарства. Зато осам ставова који је чине, а који говоре о најважнијим масонским симболима, све време помињу светлост, а то чине и уводи наратора, са цитатима из Старог и Новог завета.
Кроз ставове Камен, Јакин и Боаз (два стуба у предворју Храма краља Соломона), Мистрија, Три велике светлости (Угаоник, Шестар, Књига Светог закона), Свевидеће око, Г (Иако реч није, већ само једно слово, к’о кључ чаробан, сва врата отвара. У себи носи значења многа, огромну снагу Великог Неимара), Багрем, Храм Димитрије Големовић приказује своје камелеонске композиторске могућности, од новог етно-звука до раскошне романтичарске палете хармонија. Користећи све могућности мушког и женског хора, оркестра, појединачних инструмената и солиста, аутор се поиграва различитим жанровима, од прекрасног меланхоличног дуета мецосопрана са чембалом (Јакин и Боаз, Е, шта је живот, но пуста варка, шарени дâнак, затим ноћ хладна,кратка ал’ слатка, љубав жарка,кратка и слатка, ал’ често безнадна), преко скоро руралног мушко-делатничког етно звука у Мистрији (Алат-занат, то зна свако који гради нешто, лењир, висак и либелу да користи вешто. Али изнад свега, зна се, важна је мистрија, то ће рећи сваки зидар, па говорим и ја), затим оштрих истранских хармонија до далеких асоцијација на полетно-слетне песме после Другог светског рата. Као наратор, баритон Васа Стајкић је био убедљив, а солисти – сопран Ана Станковић, мецосопран Драгана Поповић и тенор Љубомир Поповић – сасвим у складу с текстом, добре дикције и интонације. Чембало и оргуље су, нажалост, били у домену електронског инструмента, али сасвим у функцији (Милош Драгић), а Краљевски гудачи Св. Ђорђа с диригенткињом Милицом Радивојевић успешно су градили различите звучне боје, од прозирног Моцарта до густог звука ораторијума.
Као вишезначни, ренесансни музичар (научник – етномузиколог и композитор), свему додајући свој велики ентузијазам, Димитрије Големовић иза себе има широк композиторски опус, али и дугогодишње бављење традиционалном музиком, што се у његовој музици може чути. Ораторијум У потрази за светлошћу 1717–2017 свакако заслужује да се поново изведе за широку публику, као доказ да традиција која почиње са Николом Херцигоњом још живи.

[/restrict]