Sultanovi plodovi gneva

Za „Pečat“ iz Berlina  Miroslav Stojanović

Neskriveni šok na nemačkoj političkoj i medijskoj sceni: Za Erdoganov radikalni, i autokratski, ustavni projekat izjasnila se, prkosno i osvetnički, većina „nemačkih Turaka“, (uglavnom) pripadnika „treće generacije“, ljudi koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj, dok je u najvažnijim turskim gradovima, Ankari, Istanbulu i Izmiru „sultan“ doživeo poraz

To što će Redžep Tajip Erdogan od predsednika postati „izabrani sultan“, držeći praktično sve čvrsto u svojim rukama, dobrim delom bi trebalo da zahvali – Nemačkoj.

Gubitnik u najvećim turskim gradovima – Istanbulu, Ankari i Izmiru – trijumfovao je u velikim nemačkim gradovima. Za najradikalniju ustavnu promenu u Turskoj u poslednjih sto godina, prelazak iz parlamentarne demokratije u predsednički sistem s enormnim nadležnostima i ovlašćenjima koje se daju šefu države, izjasnilo se gotovo dve trećine (preciznije: 63, 2 procenta) „nemačkih Turaka“. Činjenica koja je, dobrim delom, uticala na konačan ishod izjašnjavanja: pravo glasanja na turskom referendumu u Nemačkoj, gde živi mnogobrojna turska zajednica, imalo je (oko) milion i po ljudi, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji osim matične.

[restrict]

Pitanja bez odgovora Nisu, istina, svi u nedelju izašli na birališta, u organizaciji dvanaest turskih konzulata u velikim gradskim centrima i ambasade u Berlinu. Bila je to, međutim, nesporno i (ne)očekivano snažna potpora Erdoganu koja je izazvala neskriveni šok na ovdašnjoj političkoj i medijskoj sceni. Grozničavo se traga za odgovorom kako je uopšte bilo moguće da se, u tolikom procentu (u nekim gradovima, kao na primer u Esenu, čak blizu osamdeset odsto!), ljudi koji su ovde, u Nemačkoj, rođeni i odrasli, koji su „profitirali od ovdašnjeg socijalnog sistema, demokratije i pravne države“, izjasne za „vlastodršca koji razara demokratske institucije“ i praktično „zavodi diktaturu“.

Dosta je onih koji su, tumačeći ovakav ishod, resko zaključili da je „projekat integracije“, očigledno i neopozivo, doživeo krah. Jedan od onih koji su „uspešno integrisani“ u nemačko društvo, ugledni i uspešni nemački novinar (indijskog porekla) Hasnain Kazim, dugogodišnji „Špiglov“ dopisnik iz Istanbula, dok mu nije oduzeta akreditacija, pokušao je da objasni i protumači „neobično držanje i ponašanje“, u ovom konkretnom slučaju, „nemačkih Turaka“.

 

Neobjašnjiv paradoks Jeste bolno, ali bi se moralo reći: ne može se biti za jedan autokratski sistem, za uvođenje smrtne kazne (jedan od Erdoganovih budućih, možda opet referendumskih, prioriteta), za hapšenje novinara kritičkih stavova, za ucenjivanje političkih konkurenata, a u isto vreme se žaliti kako nisi prihvaćen, s nemačkim državljanstvom, u nemačkom društvu. To ne ide, primećuje Kazim u „Špiglovom“ on-lajn izdanju, uz opasku da to govori o neuspehu integracije i konstataciju da „krivica za to ne leži samo na Nemačkoj“.

„Špiglov“ novinar, komentarišući činjenicu da se „jasna većina“ turskih glasača u Nemačkoj izjasnila za Erdoganov „autokratski predsednički sistem“, čime je uticala na konačan ishod, s obzirom na to da je rezultat glasanja u Turskoj veoma tesan, upozorava na očigledan paradoks: iako žive u demokratiji, u slobodi i sigurnosti, ovi ljudi su glasali za „ukidanje demokratije u Turskoj“.

Otkud, zaista, to? Mnogi koji su se izjasnili za „autokratski predsednički sistem“ u Turskoj tvrde da u Nemačkoj nisu „dobro tretirani“, da se osećaju kao stranci, iako su ovde rođeni i ceo život tu proveli. Glasali su „iz prkosa“, a taj prkos pojačala je ovdašnja žestoka medijska i politička kampanja protiv Erdogana. Uz sav respekt, spomenuti „Špiglov“ reporter nema razumevanja za takvo držanje „nemačkih Turaka“: ponašajući se osvetnički, ovim su „pucali u sopstvenu nogu“.

 

Zabrane kao bumerang Ostalo je, međutim, još „mnogo zagonetki“ i pitanja, kad je reč o referendumskom izjašnjavanju „nemačkih Turaka“, na koje ovdašnja javnost (još) nema odgovora. Jedno je pak očigledno: Erdogan je politički profitirao od „verbalnog rata“ s Evropljanima, posebno s Nemcima i Holanđanima, dakle u zemljama gde su onemogućavali njegove ministre i stranačke prvake, uključujući i samog turskog predsednika, u agitovanju i animiranju Erdoganovih pristalica. Izjednačavajući te zabrane s „nacističkim metodama“, turski predsednik je otvoreno pretio Evropljanima, uzimajući, u završnici kampanje, posebno na nišan nemačku kancelarku.

Da je „sultan“ zaista profitirao ubirajući plodove gneva ispoljenog prema evropskim zemljama, i gneva njegovih zemljaka u njima, kojima je, prkosno, ulivao osećanje da su „neko i nešto“, da treba da budu ponosni i gordi što su Turci, pokazuju podaci da je upravo trijumfovao tamo gde je „izliveno mnogo žuči“: u Belgiji, Holandiji, Austriji i Nemačkoj. Za razliku od ovih zemalja, suočio se s porazima u Sjedinjenim Američkim Državama, odakle su mu hitro stigle čestitke (Donald Tramp, lično), i arapskim zemljama, gde se većina, preko osamdeset odsto(!) izjasnila protiv „Erdoganove despotije“.

 

Kancelarkina programirana obzirnost Nemački analitičari su ovu činjenicu pokušali da objasne i na sledeći način: nemački Turci vode poreklo iz „provincijalne“ Anadolije, oni u Americi su pripadnici obrazovanije „kaste“, a u arapskim zemljama (konkretno Ujedinjeni Arapski Emirati) zauzimaju, mahom, uticajne i čelne pozicije. 

Očigledno u strahu od moguće osvete, i od odustajanja od „migrantskog dila“, Merkelova se ponašala prema Erdoganovim „otrovnim strelama“ naglašeno obzirno i uzdržano: ponovno otvaranje izbegličkog ventila, koji se nalazi u Erdoganovim rukama, s novom „migrantskom poplavom“, došlo bi u najgore vreme, pred izbore za Bundestag, i sasvim sigurno, definitivno potopilo njene šanse da osvoji (rekordno) i četvrti kancelarski mandat.

Ostala je još jedna strepnja: da se oštra podeljenost turskog društva, koja se, dramatično i drastično, pokazala i na referendumu, s napetostima koje prete, ne prelije i u brojnu tursku zajednicu (više od tri miliona ljudi) u Nemačkoj, s nepredvidivim posledicama ne samo za političku atmosferu u zemlji nego i za njenu bezbednost.     

[/restrict]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *