Печат недеље

Ускрс у „Земљи живих“

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин посетио је на Ускрс, 16. априла, терапијску заједницу „Земља живих“, заједницу за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности која са благословом манастира Ковиља делује на Ченеју.
За једанаест година постојања „Земље живих“ кроз њу је прошло око 3.000 људи. Министар је приметио да нису спасавани само они него да је ту укључено исто толико пoродица, као и пријатеља и сродника оних с проблемом. Истакао је да свако од нас зна неког ко има проблем с дрогом.
Вулин је, честитајући штићеницима и свим хришћанима Ускрс, рекао да је велика част бити данас у „Земљи живих“ зато што људи који воде ту заједницу показују колико је много ентузијазма и напора потребно да би се помогло својим ближњима и онима којима је помоћ заиста потребна. Истакао је значајну помоћ Српске православне цркве у борби против болести зависности и навео да је посетио ову заједницу како би видео које су њене потребе и шта заједно може да се уради како би били ефикаснији и како би се с постојећим ресурсима помогло деци.
Основа рада Заједнице је да се човеку с проблемом створи најбољи контекст за самоисцељење, без икаквих фармаколошких метода. Штићеници кроз суочавање с узроцима својих проблема и радом на себи, а уз помоћ заједнице, налазе излаз из канџи зависности. Поред радних, имају и личне обавезе – да пронађу своје највеће мане, као и то што их мотивише, те су у обавези да у току дана наведу три момента када су „победили себе“ или када су били у подвигу и успели да остваре оно што их води ка добру и малим корацима ка исцељењу. Сваке вечери одржавају се такозване поделе, где сваки брат износи како је провео дан, да ли је успео да победи себе и шта је урадио на свом исцељењу.
Министар је поручио штићеницима да нико није сам. Свако има неког ко га воли. Ни не рађамо се сами, сами не би требало ни да умиремо. Сви живимо у заједници. Навео је и да разуме проблематику ресоцијализације и да ће учинити све што је до њега да помогне у том погледу.

[restrict]

Додик бискупу Комарици: Бог – ако хоће – нека вам прашта

Председник Републике Српске Милорад Додик у отвореном писму упућеном бискупу Фрањи Комарици истакао је да бискупове неистините изјаве не доприносе миру и суживоту.
„Поштујући највећи хришћански празник – Васкрс, био сам уздржан да не реагујем одмах на Ваше непримјерене и недоличне изјаве, али видим да се Ви не либите да злоупотријебите и овај велики хришћански празник да изнесете низ неистина и да нападнете Републику Српску, у којој столујете и живите без икаквих проблема, као и сви Хрвати, Бошњаци и остали грађани Републике Српске“, истакао је Додик у писму Комарици.
Додик је у писму Комарици навео да у његовом вапају о све мање католика у РС избегава чињеницу да је рецимо већина Хрвата са простора Републике Српске усељена у неки од 50.000 удобних станова и кућа Срба протјераних из Загреба, Дубровника, Сплита, Карловца и осталих градова у Хрватској.
„Ми преко Ваших оваквих наступа не можемо олако прећи, зато и указујем на Ваше пропусте који не доприносе миру и суживоту свих на овим просторима, а Бог ако хоће, нека Вам прашта“, поручио је председник Српске.

СКЛОНИТИ ЛЕЊИНА С ЦРВЕНОГ ТРГА

Најмање 58 одсто Руса мисли да би Лењиново тело требало уклонити из маузолеја на Црвеном тргу и адекватно сахранити, иако већина не жели да споменик бољшевичком лидеру буде срушен. Истраживање је спровео Левада центара на узорку од 1.600 људи у 137 руских градова између 31. марта и 3. априла. Према резултатима истраживања, 32 одсто оних који се слажу да тело комунистичког лидера треба уклонити са Црвеног трга жели да он буде сахрањен у близини зидова Кремља. Других 26 одсто жели да он буде сахрањен на гробљу Волково у Санкт Петербургу на ком почивају многи уметници, музичари и политичари, а ту су и његова мајка и сестра. Већина испитаника, њих 78 посто, противи се уклањању Лењиновог споменика са Црвеног трга. Према истраживању, број Руса који позитивно гледају на Лењинову политику повећао се са 40 одсто у 2006. на 56 посто.

ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ У БРИТАНИЈИ

Премијерка Велике Британије Тереза Меј затражила је и добила од Парламента подршку за расписивање ванредних парламентарних избора који би били одржани 8. јуна. Мејова је одржала изненадну конференцију за новинаре испред седишта владе на којој је саопштила да је земљи потребна стабилност, безбедност и снажно вођство после референдума на којем су грађани подржали излазак Британије из Европске уније. Премијерка Меј је рекла да су избори потребни јер се земља уједињује, али не и парламент. „Закључила сам да је одржавање избора једини начин да се обезбеди сигурност и безбедност у наредним годинама“, изјавила је она. Британска премијерка је оптужила друге политичке партије да „играју игре“ и да подривају преговоре о изласку из ЕУ, што може изазвати „штетну несигурност и нестабилност у земљи“. „Тако да су нам потребни избори и потребни су нам сада“, рекла је Тереза Меј. Британски посланици већински су подржали њен захтев – за је било 522 посланика, док их је против било само 13.

МОСУЛ НА ИВИЦИ КАТАСТРОФЕ

Борбе између владиних снага и Исламске државе у западном Мосулу могле би се претворити у најгору хуманитарну катастрофу у читавом сукобу, упозориле су Уједињене нације. „Ако дође до опсаде и стотине хиљада људи остану без воде и хране, то ће бити огромна катастрофа“, рекла је заменица специјалног представника УН у Ираку Лиса Гранде. „Могли бисмо се суочити са, можда, најгором хуманитарном катастрофом у целом сукобу“, додала је. Мосул је други највећи ирачки град, а снаге Исламске државе заузеле су га средином 2014, од када је практично престоница ове групе у Ираку. Ирачке снаге су, уз помоћ америчке авијације и шиитских и курдских милиција, већ ослободиле источни део града.

Одлив мозгова по ЕУ стандардима

Множе се егзактни докази погубних последица уласка источноевропских земаља у Европску унију
У више наврата „Печат“ је указивао на директне економске, и не само економске, штете од ЕУ интеграција које се од заинтересоване јавности, а сви смо заинтересовани, систематски сакривају буком ЕУ пропаганде.
ЦЕНА ИНТЕГРАЦИЈА Писали смо, примера ради, о томе да ће нас само поглавље 27 у преговорима о евентуалном уласку у Европску унију коштати око 10 милијарди долара. Указивали смо на истраживања Дејана Мировића која су показала да је – опет, само примера ради – спољни дуг Румуније са четири милијарде долара 1993. године, када су отпочеле њихове ЕУ интеграције, скочио на 127 милијарди 2011. и наставио је да расте, да је спољни дуг Бугарске између 2000. и 2011. са 10,4 скочио на 46,8 милијарди долара, да је пољски дуг са 48 милијарди долара 1992. године порастао на 310 милијарди 2012, чешки дуг је са 8,6 милијарди из 1993. отишао до 2013. године на преко 102 милијарде долара, естонски са 650 милиона 1991. на скоро 26 милијарди 2012…
Укратко, већ из ових бројки може се извући закључак да мали до нешто знатнији раст стандарда у новој Европи у последњих двадесетак година заправо и није последица чланства у Европској унији већ је последица вртоглавог задуживања. Деца (и унуци) плаћаће дугове својих родитеља.
ЈЕДНОСМЕРНА УЛИЦА Али ситуација је и кудикамо озбиљнија по будућност. Како показује студија часописа „Сајенс“ („Наука“), коју преноси бриселски портал „Еурактив“, процеси чланства у Европској унији и спречавања „одлива мозгова“, одласка младих и образованих људи из земље у иностранство, међусобно су супротстављени.
„Уместо побољшања прекограничне сарадње, проширење Европске уније изазвало је егзодус људског капитала из источних чланица на запад континента“, стоји у студији.
Истраживање је фокусирано на проширење ЕУ из 2004. године, када се „клуб“ проширио с 15 на 25 чланица, али ни проширење из 2007, када су у ЕУ примљене Бугарска и Румунија, „није успело да промовише прекограничну сарадњу“.
„У принципу“, објаснио је Александер Петерсен са Универзитета Калифорнија на представљању студије, „проширење је повећало број истраживача који би могли, кроз различите европске програме, да сарађују са ЕУ партнерима.“
Упркос таквој могућности, међутим, проширење „није повећало сарадњу на даљину“ већ је „насупрот томе, интеграција нових чланица представљала једносмерну улицу, тако што су образовани стручњаци из нових ЕУ чланица отишли у старе чланице“.
Све у свему, закључак је ове студије, чим су границе укинуте, дошло је до „одлива мозгова“.
А наш закључак: хронични проблем одласка младих и образованих из Србије неће бити решен наставком српских ЕУ интеграција него ће, напротив, само бити убрзан. Што значи да судбину земље јефтине радне снаге на покретној траци можемо да избегнемо само ако све државне и националне ресурсе посветимо сопственом расту и економском напретку, уместо да се ослањамо на наде у светлу ЕУ будућност и долазак митских страних инвеститора којима је, уосталом, сопствени профит на далеко вишем месту приоритета од наше добробити, штавише, инвеститорски профит и наша добробит међусобно се искључују јер ће инвеститорима профит бити утолико већи што зараде запослених буду ниже…

Трамп oзваничио протекционизам

Председник САД Доналд Трамп потписао је указ који ће изменити правила америчке визне политике, услове за државне јавне набавке, а и неке трговинске споразуме. Бела кућа је званично објавила да указ треба да заштити америчко тржиште рада од стране радне снаге и да подстиче куповину домаће робе. Сам указ је већ проглашен протекционистичким. И зато што носи назив „Купуј америчко и запошљавај Американце“ (Buy American and Hire American). Трамп не крије да указ има за циљ повећање удела америчке робе у државним јавним набавкама. У тој функцији је и отварање могућности да државно руководство САД преиспитује трговинске споразуме потписане с другим земљама – уколико предвиђају куповину превеликих количина туђе робе. Указ омогућава америчким компанијама да владама земаља које су трговински партнери САД продају робу под условима под којима стране компаније продају своју у САД. Указ ће довести и до промене услова и правила за издавање радних виза „H-1B“ које су омогућавале улазак у САД висококвалификованих радника и стручњака, а Трамп жели да компаније запошљавају што више Американце.

[/restrict]