Печат недеље

Љуба као никада до сада!

Највећу и најрепрезентативнију у Србији икада приређену изложбу слика Љубе Поповића у суботу 8. априла, у Ваљеву, отворио Милорад Вучелић, главни уредник Печата

Изложба слика академика Љубе Поповића какву Србија до сада није видела отворена је прошле суботе у уметниковој задужбини – Модерној галерији у Ваљеву – у којој ће током наредна два месеца публика моћи да види импресиван број највреднијих дела (многа први пут пред очима јавности) једног од најзначајнијих стваралаца српског савременог сликарства.
Грандиозну и по много чему јединствену изложбу лане преминулог уметника отворио је Милорад Вучелић, главни уредник нашег листа и – како је и овом приликом на свечаности наглашено – један од Љубиних блиских пријатеља, који рад ваљевске Галерије прати од њених почетака.
„Волим и високо ценим Љубино сликарство. Обожавао сам да га слушам јер је био жива енциклопедија литературе, стрипа, филма и спорта. Био је ватрени партизановац, као и ја. Уз његове сликовите приче, које су трајале сатима, као да сам упознао толико много Ваљеваца о којима је стално говорио“, рекао је Вучелић, да би потом, у наставку свог обраћања, говорио не само о харизматичној личности великог уметника већ и о сјајној и успешној Љубиној дугогодишњој сарадњи с нашим листом.
Овом изузетном уметничком догађају, већ названом „културним и уметничким спектаклом“, уз друге бројне посетиоце, присуствовали су и многи уметници, високи званичници из Министарства културе, директори музеја и галерија у Србији, Љубини пријатељи славни спортисти Иван Ћурковић и Бранко Ковачевић, као и Љубина најстарија ћерка (вајарка) Андријана.
„Изложба Љуба − слике обухвата сликарство Љубе Поповића од шездесетих година прошлог века до прошле године, тј. последње године његовог живота. Сталну поставку у Модерној галерији Ваљево чине Љубина дела из ’југословенског’ периода, а ова изложба заокружује целокупан уметников опус. Изложено је 49 дела, из збирки преко 30 различитих колекционара и компанија и ово је уједно и највећа изложба Љубе Поповића у Србији, али и највећа изложба у његовој задужбини – Модерној галерији Ваљево. Већи део слика никада није јавно излаган и биран је по квалитету и значају представљања Љубиног сликарства у одређеном периоду. Посебан раритет је слика Време андроида из 1968. која је у власништву породице покојног Живојина Жике Павловића, и која до сада никада није излагана“, каже за Печат мр Војислав Јовановић, в. д. директора Модерне галерије Ваљево.

фото: Дрaгaн Aћимoвић,  Душaн Joвaнoвић

[restrict]

Убијени док су славили Цвети

Исламска држава преузела је одговорност за два бомбашка напада на две коптске цркве у Египту на Цвети у којима је, у Александрији и Танту, убијено најмање 44 хришћана. Прво је велика експлозија потресла Цркву Светог Георгија у Танту убивши 27 и ранивши 78 верника, саопштиле су власти. Свега неколико сати касније експлозија је потресла и Цркву Светог Марка у Александрији. У овом нападу убијено је најмање 17 људи, а 40 их је рањено. Хришћански верници убијени су у тренутку док су славили празник Цвети, којим се обележава Христов улазак у Јерусалим пред Страсну недељу. Одмах после експлозија председник Египта Абдел Фатах ел Сиси наредио је распоређивање војних снага по целој земљи, посебно испред цркава и џамија, саопштило је египатско председништво. Сиси је прогласио и ванредно стање у трајању од три месеца које ће почети чим се за то испуне неопходни правни услови. Додатну тежину нападима даје чињеница да су извршени пред долазак поглавара Римокатоличке цркве папе Франциска заказане за крај априла. Копти, којих у Египту има око десет милиона, често су мета напада исламских екстремиста, а ситуација се драстично погоршала од Арапског пролећа, свргавања Хоснија Мубарака и успона Исламске државе. Најцрњи дани за египатске хришћане наступили су пошто је Мубараково место заузео исламиста Мохамед Морси, али је ситуација, макар када је однос са државом у питању, постала нешто боља пошто је представник Муслиманске браће свргнут и председавање преузео садашњи лидер Ел Сиси, иначе први председник Египта који је присуствовао божићној литургији (2015). Иако им је званично благонаклон, Ел Сиси није у стању да заштити египатске хришћане. Од Арапског пролећа 2011. до данас у Египту је забележено више од 400 напада на хришћане, а верује се да је број непријављених инцидената још већи. Само од доласка Ел Сисија на власт опљачкано је и порушено око 40 цркава, а озбиљно је оштећено њих 23. Један од најтежих новијих случајева догодио се у децембру, када је у експлозији у коптској саборној цркви у Каиру убијено 25 људи, а рањено 49, међу којима су биле бројне жене и деца.

Пир усташке идеологије

Након што је на улицама Загреба група људи са транспарентима и заставама, на којима је између осталог писало „Убиј Србина“, обележила дан оснивања НДХ, у Сплиту је прославу 26. годишњице оснивања јединице „Рафаел витез Бобан“ отворио припадник Хрватских одбрамбених снага (ХОС) поздравом „За дом спремни“.
„Сетите се наших белих анђела у црним одорама због којих данас имамо слободну и независну Хрватску. За дом спремни“, рекао је припадник Хрватских одбрамбених снага.
Да отворена рехабилитације усташке идеологије ужива подршку власти земље, чланице Европске уније, потврђује чињеница да је полиција у Загребу са закашњењем спровела истрагу, док је у Сплиту овај инцидент био део званичне манифестације. Миодраг Линта је подсетио да је споменик палим припадницима IX батаљона „Рафаел витез Бобан“ у Сплиту открио пре три године градоначелник из редова СДП-а Иво Балдасан и да је подигнут у Улици Руђера Бошковића одакле су ти исти ХОС-овци избацивали Србе из њихових станова током деведесетих година.
„Присуство изасланика министра бранитеља, више посланика у Хрватском сабору и Европском парламенту, изасланика Града Сплита и помоћника градоначелника Солина на поменутој прослави још једном потврђује да хрватска власт на државном и локалном нивоу сматра да су усташе били борци за хрватску слободу, а не највеће зло и срамота у историји хрватског народа“, истакао је Линта.

СЛУЧАЈ „АГРОКОР“: БОМБА СА ВИШЕ ОКИДАЧА

Пошто је руковођење „Агрокором“ преузео повереник хрватске Владе Анте Рамљак, испливали су подаци који сведоче да је Ивица Тодорић до грла задужио „Агрокор“

Да су у страху велике очи сведочи и најновији случај с директором за реструктурирање концерна „Агрокор“ Антонијом Алварезом Трећим, који је на овом послу провео само неколико дана. Због музичке честитке насловљене на несуђеног директора „Агрокора“, која је окарактерисана као „пакет сумњивог садржаја“, седиште „Агрокора“ претражили су полицијски противексплозивни стручњаци који су закључили да је пошиљка ипак безопасна.
Додуше, „Агрокор“ је сам по себи „бомба“, чија експлозија би захватила много већи простор од хрватске државе. Управо је Алварез био једна од мера банкарских поверилаца да се то спречи, али је хрватска држава, рекло би се више из политичких разлога, била за решење да „дизгини“ концерна на коленима остану у њеним рукама.
Ивица Тодорић, власник „Агрокора“, и управа концерна покренули су процес активације Закона о поступку ванредне управе у трговачким друштвима од системског значаја за Хрватску (о коме је „Печат“ писао у прошлом броју). Образлажући своју одлуку, којом се на неки начин опрашта и од власништва над највећим концерном на Балкану, Тодорић није пропустио да каже како је „четрдесет година себе уложио у изградњу цијеле Хрватске и регије, стога сам данас поносан човјек, јер све што сам изградио данас сам својим потписом предао хрватској држави“.
Пошто је руковођење „Агрокором“ преузео повереник хрватске Владе Анте Рамљак, испливали су подаци који сведоче да је Ивица Тодорић до грла задужио „Агрокор“. Укупна имовина „Агрокора“, према финансијском извештају за 2016. годину, вреди око 53 милијарде куна (око 7 милијарди евра), док укупне приказане обавезе износе више од 45 милијарди куна (око 6 милијарди евра), а наводно су стварне обавезе и знатно веће.
Или, како економисти то објашњавају, код „Агрокора“ се не ради о неликвидности него о инсолвентности. Неликвидност је недостатак текућих (ликвидних) средстава. Неликвидно је предузеће које потражује више него што дугује, али не успева да наплати потраживања, па нема текућих средстава. Инсолвентно је предузеће које дугује више него што има и потражује, па не може добити нове кредите, нити измирити приспеле обавезе.
Министар привреде Словеније Здравко Почивалшек већ је најавио да је, буде ли потребно, Словенија спремна да пословање и радна места у „Меркатору“ заштити и законом. По свој прилици би се радило о посебном закону, lex specialis, по узору на Хрватску која је донела „лекс Агрокор“.
С обзиром на то да све земље региона траже појединачна решења за изазове у пословању делова „Агрокора“ на својим тржиштима, Министарство трговине Србије је најавило за 19. април у Београду састанак министара трговине и економије из Србије, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, на ком ће се разговарати о пословању концерна „Агрокор“.
„До сада је свака од влада држава у којима послује ’Агрокор’ предузимала различите врсте мера, па ће састанак у Београду бити први такве врсте, где ће четири земље у овом конкретном случају заједнички наступити у заштити својих интереса“, наводи се у саопштењу, ма шта то значило.

Стари демони и челично пријатељство

Дипломатски сусрети које је ове среде у Београду имао актуелни премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић представљали су згодну илустрацију положаја који би у мирни(ји)м временима наша земља могла да има, као природни мост између Истока и Запада. Вучић се најпре састао са чланом Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине Џангом Чунсијеном, а касније током поподнева и са немачким вицеканцеларом Зигмаром Габријелом. Оба састанка протекла су у наглашено пријатељским тоновима – што је изузетно значајно, макар због смедеревске Железаре чији неометани извоз у Европску унију умногоме зависи од добре воље Немачке – али нису сви тонови били пријатељски.
Најуочљивије је то било у вези с Косовом и Метохијом, наравно. У разговору са својим кинеским гостом, премијер Вучић „истакао је значај принципијелног кинеског става о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и подршке Кине у међународним организацијама у вези с тим питањем“, и изразио задовољство због посете кинеске делегације, у чему је видео још једну потврду „челичног пријатељства“ (пригодна алузија на Смедерево?) и свеобухватног стратешког партнерства две земље.
Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел такође се потрудио да се покаже као пријатан и благонаклон гост – честитао је Вучићу на „јасној победи на председничким изборима“, похвалио је и остатак народа јер су Срби, „упркос тешким животним околностима, прихватили изазов реформи“, потврдио је посвећеност Немачке евроунијатским интеграцијама Србије као да ико верује да ће тога заиста бити… – али је и морао да понови, зато што је Немац, а Немачка је признала независност Косова коју Кина није, да је нормализација односа са Приштином „незаобилазни услов за приступ Србије Европској унији“ јер је ЕУ, како је рекао мислећи на проблем Кипра, „имала искуство да, када се такви проблеми не реше (на време, то јест пре пријема), могу да трају накнадно“. Што нас пак враћа на депеше америчке дипломатије које су откриле да су, још пре макар седам година, ЕУ и САД стали на становиште да Србија не може да уђе у ЕУ док и формално не призна Косово, управо да би се избегао „кипарски модел“.
Али није ни због лепих речи и ни због ових увијених претњи Зигмар Габријел ове среде допутовао у Београд, одакле наставља пут Приштине и Тиране. Прави разлог овог путовања немачког вицеканцелара у наше крајеве и у Албанију лежи у страху од дестабилизације ситуације и могућих сукоба у региону. И то је Габријел отворено признао („То је разлог због кога сам овде“), рекавши да су у ЕУ забринути због „буђења старих демона“ у неким земљама региона, при чему, како се чини, он Србију не сматра неком од таквих земаља будући да ју је у више наврата током обраћања новинарима прогласио за „фактор стабилности“ на Западном Балкану и рекао да наша земља даје велики допринос да дестабилизације не буде и да се, штавише, труди да одржи стабилност у региону.
И биће веома занимљиво видети какве ће поруке Зигмар Габријел испоручити у Приштини и у Тирани, првенствено у вези с формирањем косовске војске, претњама коначним етничким чишћењем преосталих Срба на Косову и Метохији, и у вези с албанским утицајем на постизборни хаос у Македонији. И тек тада ћемо моћи да закључимо колико је искрен немачки вицеканцелар био ове среде у Београду.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *