Нови фронтови Виктора Орбана

Мађарска спрема нови порески пакет иностраним, мултинационалним компанијама. За домаће фирме важиће једни прописи, за иностране други, оштрији

Мађарска наставља своју „ослободилачку“ борбу против Брисела. Сада напад споља види у реконструкцији социјалних права у Европској унији, док је код куће нови „фронт“ отворила против иностраних трговинских ланаца прехрамбеном робом (уз већ постојећи против мултинационалних фармацеутских компанија). Једноставно, конзервативна влада Виктора Орбана плаши се да ће Брисел појединим државама чланицама (међу којима и Мађарској) ограничити и(ли) одузети надлежности у области политике запошљавања и социјалних права…

Зато је његов Фидес априлску посету Будимпешти Маријане Тисер, комесара ЕУ за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге, искористио да се најжешће до сада супростави новим референтним оквирима европских стубова социјалне политике чије усвајање је Брисел најавио до краја прве недеље маја.

[restrict]

ДИРЕКТИВЕ ИЛИ ПУТОКАЗИ Комесарка Тисер, на будимпештанској конференцији за новинаре, нагласила је да предложени принципи неће заменити већ постојећа права и да директиве нису правни прописи већ основни путоказ Европске уније земљама чланицама када у својим државама буду формирали нове системе социјалних институција.

„Чини ми се да се мађарска влада плаши да Брисел од њих жели да одузме компетенције којима располажу све унијске чланице. О томе нема ни говора. У складу са принципом супсидијарности (доношења одлука на нижем нивоу), политика запошљавања и социјална политика и даље остају у националном делокругу двадесетседморице“, изложила је Тисенова, видно забринута због константног отпора Мађарске још једном у низу директивних усклађивања европског права, овог пута у области социјалне политике. Она је, међутим, истакла да ЕУ остаје при свом предлогу и да ће све учинити да он буде и изгласан, јер је – потпуно у складу с начелом супсидијарности.

„Уместо да Брисел формулише предлоге који служе много већем јединству Уније од садашњег, он константно обликује предлоге који искључиво одговарају протекционистичким интересима одређених група земаља, оним најразвијенијим! Ограничавање било које од слобода значило би угрожавање интегритета унутрашњег тржишта што би довело до распада Европске уније“, став је Саболча Такача, државног секретара за европска питања у кабинету премијера Виктора Орбана.

Против промене директива у овој области је и први човек у Министарству за националну економију Мађарске Михаљ Варга.

„Мађарска, као и све остале државе у региону, треба да предузму још много корака да би поправиле своју конкурентност и стекле услове за адаптацију западноевропских социјалних система које им Брисел по сваку цену намеће (чија карактеристика је поскупљење радне снаге и повећана социјална давања). То у наредних три до пет година (зависно од држава у региону) није могуће у њих ни модификовано инфилтрирати. Зато формирање, одржавање и финансирање социјалне политике, по сваку цену, мора да остане у оквиру националног одлучивања“, рекао је министар националне економије Михаљ Варга, подвлачећи да се најоштрије противи и допуњеној верзији директиве Брисела у овој области којом се уређује плаћање „послатих“ радника у друге државе којим би они добијали исте плате као и радници земаља у којима раде (на пример, мађарски грађевинари упућени на рад у Немачку требало би да примају немачке, а не мађарске плате).

 

ПОРЕЗ ЗА СТРАНЦЕ Ових дана је у јавност процурила и вест да Виктор Орбан спрема нови порески пакет иностраним, мултинационалним компанијама. Овог пута малопродајним трговинских ланцима у прехрамбеној индустрији. И ту га очекује сукоб с Бриселом јер „пакет“ неће имати јединствену тржишну регулативу. За домаће фирме важиће једни прописи, за иностране други. Овај „казнени“ пакет за стране послодавце предвиђа плаћање пореза и на паркирање возила код великих трговачких ланаца (Орбанова влада од овог намета очекује годишњи приход од 20 милијарди форинти), затим после сваких 36 милиона форинти прихода фирме морају да запосле још једног радника, укида се бесплатан аутобуски превоз којим се довозе купци у продавнице, уводи се забрана униформисане амбалаже, опорезиваће се развожење он-лајн наруџбина, мултинационалне компаније по новом закону мораће да плаћају комплетну контролу коју обавља Установа за заштиту потрошача… Од ових прописа биће изузети прехрамбени трговински ланци у мађарском власништву, а владајући Фидес планира и да развој, обнову и инвестиције малих предузетника у трговини у Мађарској путем конкурса финансијски помаже да би и они постали оспособљени за примену најмодернијих метода за продају, и тиме смањили разлику са мултинационалним предузећима у погледу примењене технологије.           

 

Блокирана експанзија фармацеутских ланаца

Амандманом на закон о медицинској нези (који ограничава присуство страних инвеститора из других чланица ЕУ, приморавајући их да већинске власничке уделе продају фармацеутима Мађарима који у тим апотекама раде) и прописом да инострани инвеститор не може да поседује уделе у више од четири апотеке, влада Виктора Орбана је још 2010. године блокирала експанзију фармацеутских ланаца на тржишту Мађарске.

Сусрет комесарке Тисен и министра Варге дотакао је и ту тему. „Ти амандмани изгледају неоправдани, могу да значе крај апотекарских ланаца у Мађарској, повећање цена производа и крај поверења инвеститора“, упозорила је Тисенова.

Уследио је Варгин одговор: „Либерализација сектора донела је Мађарској 400 нових апотека, али није поправила ситуацију са снабдевањем медицинским производима у унутрашњости земље и у најсиромашнијим регионима. Влада је зато увела обавезу о већинском власништву фармацеута у апотекама, јер је то једина гаранција да ће професионални и етички стандарди превладати у пословању апотека. Услов већинског власништва фармацеута препознат је као неопходна и пропорционална мера и од стране судске институције Савета Европе. Том пресудом Суд правде признао је да се ограничења могу оправдати разлозима у општем интересу, под условом да су рестрикције одговарајуће за обезбеђење циља коме се тежи и да не иду даље од неопходног за достизање тог циља! Ту је и судски аргумент да је заштита јавног здравља један од разлога у националном интересу који може да оправда ограничење слободе кретања гарантовано уговорима ЕУ, попут слободе оснивања фирми.“

[/restrict]