Нечујни убица

Пише Бојан Билбија

Американци разумеју да ће њихови подморнички капацитети ускоро постати недовољни, док Москва новим пројектом 855-М показује да може, и с 12 пута мањим војним буџетом од САД, да одговори на претње

Када је пре осам година донета одлука да се у бродоградилишту у Северодвинску започне убрзана серијска изградња нуклеарних подморница четврте генерације, односно пројекта 885 „Јасењ“, изгледао је далеко данашњи дан, где су већ две поринуте у воду. Очекује се да до 2020. седам оваквих мултифункционалних подморница буде у саставу руске флоте, а три године касније да им се придружи и осма. Прошле недеље је у воду спуштена већ друга подморница, „Казањ“, а свечаности је присуствовао вицепремијер Дмитриј Рогозин, задужен за одбрамбену индустрију и пројекат обнове руске војне моћи, вредан 700 милијарди долара. Подморнице класе „Јасењ-М“, од којих свака кошта скоро милијарду долара и опремљена је крстарећим ракетама, биће окосница руске подводне флоте. То што ће нови подводни ракетоносци на сваких пола године бити увођени у употребу сведочи о бризи Кремља за овај вид оружаних снага. Модернизоване подводне крстарице класе „Јасењ-М“ од сада ће уливати страх противницима, упркос томе што ће носити „обичне“ крстареће ракете, док су за стратешку нуклеарну моћ задужене нове подморнице класе „Бореј“.

[restrict]

ДО САДА НЕВИЂЕНО У РУСКОМ НАОРУЖАЊУ „Казањ“ ће ипак остати у бродоградилишту још скоро годину дана, док се не окончају допунски радови, имајући у виду да је ова подморница знатно модернија од прве из ове класе – „Северодвинска“. Неопходно је детаљно преконтролисати нове склопове и уређаје, а затим ће испловити у отворено море где ће се обавити додатна испитивања. На крају, уследиће пробна лансирања ракета и торпеда, после чега ће крстарица ступити на дужност. И одмах ће започети изградња следеће подморнице пројекта 885-М. То ће бити нови „Јасењ“, под именом „Новосибирск“. Затим „Краснојарск“, па „Архангелск“, онда „Перм“ и тако даље. До 2023. године у руској морнарици треба да буде укупно осам вишенаменских нуклеарних подморница пројекта 885-М.

Спуштање у море „Казања“ није прошло неопажено ни с друге стране океана. Утицајни амерички часопис „The National Interest“, преко свог коментатора Дејва Меџумдара, специјалисте за руско наоружање, посветио је новом ракетоносцу чланак у ком тврди да ће „то бити најмоћнија непријатељска подморница с којом је икада имала посла ратна морнарица САД“. Руски експерти су одмах уочили Меџумдарово коришћење речи „непријатељска“, али и да се амерички новинар изражавао о „Казању“ речима пуним поштовања – што сведочи о жељама војног лобија да исцеди још новца из државног буџета. И други амерички стручњак за руску војску и наоружање, Мајкл Кофман из Центра за војнопоморску анализу („Center for Naval Analyses“) такође тврди „да је то најспособнија нуклеарна подморница која је у наоружању потенцијалног непријатеља“. Дакле, и у овом случају акценат је на „непријатељу“. И, наравно, финансијама.

Американци добро знају да је „Казањ“ знатно савременија, односно унапређена верзија подморнице „Северодвинск“. Реч је о значајним побољшањима на трупу крстарице и уградњи најсавременијих система за радиоелектронску борбу, као и увођењу потпуне аутоматизације. Преправке су учињене после детаљне анализе недостатака „Северодвинска“. Реч је о пловећем апарату дужине 140 метара, са 64 члана посаде, који могу практично 100 дана да остану испод воде. Максимална дубина зарањања је 600 метара. Приликом изградње „Казања“ примењена су многа техничка решења до сада невиђена у руској војној индустрији. То је прва подморница из пројекта 885-М, који је знатно модернизован – и током дуготрајног пројектовања, као и изградње и испитивања првобитног пројекта 885.

СМРТ ИЗ ПОТАЈЕ Пројектовање подморница четврте генерације започето је још 1977. године. У плану је било да замени неколико старијих модела и да буду прилагођене извршавању бројних задатака. Не само да се боре против непријатељских подморница већ и против бродова и носача авиона. Изградња прве подморнице пројекта „Јасењ“ отпочела је у бродоградилишту „Севмаш“ у децембру 1993, али су три године касније радови обустављени због недостатка новца. Затим су обновљени 2004, по дорађеном пројекту, пошто су током градње пристизале идеје и захтеви од главнокомандујућих ратне морнарице, као и од адмирала и самих конструктора.

Тек 24. јуна 2010. прва подморница је спуштена у воду. У наредне три године трајала су испитивања и рокови за примопредају су стално пробијани. Један од разлога за одлагање су и крстареће ракете „Оникс“ и „Калибар“, које су неодвојиви део пројекта „Јасењ“, а чије испитивање је текло паралелно. „Јасењи“ су опремљени са по 32 ракете „Оникс“ или 40 ракета „Калибар“ домета 2.500 километара. У плану је да у будућности ове подморнице носе по 40 крстарећих пројектила типа Х-101 и Х-102, домета 5.000 километара. Због опремања новим ракетама, прва подморница „Северодвинск“ тек је 30. децембра 2013. предата ратној морнарици на пробну експлоатацију, а у трајну употребу пола године касније. Руски експерти очекују да ће с „Казањем“ бити мање проблема и да ће крајем ове или почетком наредне године, као што је и обећано, већ бити у употреби.

„Казањ“ располаже и са десет теледиригованих торпеда калибра 533 мм, а могућност комбиновања ракетног наоружања пружа флексибилност приликом извођења најразличитијих задатака – од борбе против подморница и гађања непокретних копнених циљева, па до уништавања непријатељских бродова крстарећим ракетама различитих система. Према речима Владимира Дорофејева, генералног директора Конструкторског бироа „Малахит“ који је пројектовао ове подморнице, вишенаменска подводна нуклеарна крстарица пројекта 885 „Јасењ“ може да користи било које крстареће ракете ратне морнарице Русије, укључујући и ракете-торпеда.

Није случајно што амерички стручњаци с великим поштовањем говоре о новој руској подморници. Она је по многим параметрима слична њиховим подморницама класе „Сивулф“ и „Вирџинија“. „Јасењи“ су исто тако нечујни, али способнији да извршавају много шири спектар задатака. Могу да се боре како против других подморница, тако и против бродова и носача авиона, за шта користе крстареће ракете „Оникс“. Гађају и копнене циљеве ракетама „Калибар-НК“, чија је моћ демонстрирана у Сирији.

Главна одлика „Казања“ у поређењу са „Северодвинском“ је у томе што је прва изграђена искључиво од руских материјала и делова, без учешћа предузећа из других република бившег СССР-а. За нови модел обављена су бројна тестирања у хаваријским ситуацијама, као што су унутрашње експлозије и удари у тло. Појачана је и безбедност нуклеарног погонског агрегата приликом таквих хаварија. Нуклеарни реактор је новог типа, произведен у конструкторском бироу за машиноградњу „Африкантов“. Ипак, главна особина „Казања“ је низак ниво буке. Приликом пројектовања, овом питању је посвећена највећа пажња. Ко први открије противника, обично победи у подморничкој бици. Због тога су сви склопови опремљени активним системом за смањење буке. Од сада ће се приликом изградње подморница користити композитни елементи, који имају висок ниво чврстине и малу масу.

 

„СТРОГО ПОВЕРЉИВО“ Наравно, нису познате све новине које доноси подморница „Казањ“ и пројекат 885-М. Већина њих носи ознаке „поверљиво“ и „строго поверљиво“. Једино се поуздано зна, а о томе пише и „The National Interest“, да ће ове подводне крстарице бити задужене за лов на америчке подморнице опремљене стратешким нуклеарним наоружањем. „Несумњиво, Руси имају техничко искуство неопходно за изградњу моћне ударне подморнице новог типа. Питање је само да ли ће Кремљ имати довољно новца како би остварио тако скуп пројекат“, пише амерички лист.

Поодмакли планови за спуштање у воду чак осам подморница ове класе сведоче да финансирање не само што није под знаком питања већ је у самом врху руских војних приоритета. Американци разумеју да њихови капацитети у овој области могу постати недовољни у поређењу с руским. Не треба заборавити да Москва паралелно гради огромне стратешке подводне крстарице класе четврте генерације 955 и 955-А „Бореј“, које носе 16 нуклеарних ракета „Булава“, са по шест бојевих глава на свакој. Како би ударна подводна сила Русије била комплетна, недостајале су подморнице класе „Јасењ“. Москва показује да може и са 12 пута мањим војним буџетом од САД да одговори на претње и створи подморнице од којих се сви плаше.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *