Др Дија Надер де Ел Андари – Историјска издаја опозиције која тражи страну интервенцију

Опозиција је одбила позив председника републике на дијалог – све што их занима је да створе неопходне услове за страну војну интервенцију под изговором наводне хуманитарне кризе и неспособности владе. Све терористичке акције опозиције поздрављене су од стране генералног секретара Организације америчких држава (ОАД) Луиса Алмагра и Јужне команде САД

У јеку актуелних политичких дешавања у Венецуели, чија је Боливарска револуционарна влада већ годинама мета напада уједињеног спољњег и унутрашњег непријатеља, нападима су се придружили и медији, ширећи дезинформације и лажи. Замолили смо шефа мисије дипломатског представништва Венецуеле у Београду др Дију Надер де Ел Андари, која се управо вратила из посете својој земљи, да нам објасни догађања и чињенице о „спонтаним демонстрацијама“ и „масовној подршци“ губитничком корпоративном лобију.

[restrict]

Недавно сте се вратили у Србију и сведок сте овдашњих небројених притисака у виду „спонтаних“ протеста, којима је, како се чини, циљ дестабилизовање земље и изазивање хаоса. У којој су мери медији у Србији били објективни у извештавању о догађајима на политичкој сцени Венецуеле?

Тужно је како српски медији, једнако као и међународни, шире дезинформације о ономе што се дешава у мојој земљи. Писали су о наводним великим демонстрацијама опозиције и репресији од стране Националне гарде којом је проузрокована смрт неколико особа, док је истина да је скоро два милиона грађана, одазвавши се позиву председника Мадура, изашло на улице да брани мир, и троје наших суграђана је страдало том приликом.

То што пише овдашња штампа је разумљиво, с обзиром на то да се светски медији налазе у рукама шест великих корпорација у власништву циониста и империјалиста, а они виде своје интересе у свим регионима света који поседују велика рудна и друга богатства. Стога, све што се овде објави има као извор те међународне корпорације. Тако живимо слушајући лажи, и ево неких примера: Авганистан је бомбардован због тога што је сматран одговорним за напад на куле близнакиње 11. септембра 2001. године, а последња истраживања показују да то није тачно; у Ираку је наводно било пронађено оружје масовне деструкције, а сада Блер признаје своју одговорност, наравно, пошто је Ирак већ уништен; Гадафија су окривили да је бомбардовао сопствени народ, због чега су позвали на хуманитарну интервенцију и послали НАТО да хуманитарно бомбардује Либију, оставивши иза себе више од педесет хиљада мртвих и разорену земљу. Ето, тако су помогли Либији; Сирију оптужују за недостатак демократије, што је наводно довело до побуне народа, док се заправо ради о покушају Сједињених Америчких Држава и њених савезника Катара, Саудијске Арабије и Израела да реализују пројекат за гасовод, који је председник Сирије одбио и самим тим мора да буде свргнут. 

 

Методе којима се служе добро су нам познате, прошли смо кроз све то. Сценарио се понавља? 

Исто раде и са нашом отаџбином. Информације које круже нису ни тачне, ни објективе. Наша Боливарска револуција, наша Влада предвођена Николасом Мадуром и наш храбри народ подвргнути су неконвенционалном рату четврте генерације и тероризму, према приручнику Џина Шарпа за тзв. „ненасилни државни удар“. Овај приручник су користили да нас нападају још док је Чавез био на власти, а како сам разумела, коришћен је и против народа бивше Југославије, који је проживео то горко искуство кроз несташицу, саботаже електричне мреже и телекомуникација, кроз бруталну финансијску, психолошку и међународну медијску агресију коју сада трпи и наш народ. Сви ти напади на нас су се интензивирали у последње четири године, од момента када је председник Николас Мадуро дошао на власт.

 

У којој мери политичка олигархија утиче на медије у Венецуели?

Много је насиља, много акумулиране мржње међу припадницима наше олигархије и њиховим политичким представницима. Како они држе 80 одсто аудио-визуелних медија, наш народ је константно изложен медијском удару, који се, захваљујући развоју технологије, спроводи и путем друштвених мрежа. На тај начин се ствара клима која подстиче негативне реакције, а коју подржавају САД, ЕУ и ОАД, што се види кроз њихове изјаве и саопштења. 

 

За које циљеве се бори венецуеланска опозиција?

Опозиција Венецуеле, која је уједињена под именом Округли сто демократског јединства освојила већину у Народној боливарској скупштини, већ првог дана свог мандата је објавила да ће у року од шест месеци збацити председника републике Николаса Мадура. Подсетимо се да су добили изборе обећавајући народу да ће обезбедити довољно хране и лекова, те да више неће бити несташице и шпекулисања неопходним намирницама. Прошло је неко време, а они нису успели да збаце председника, па су почели да се оглушују о пресуде Врховног суда правде у којима је тражено да три посланика, чији се избор показао нерегуларним, не положе заклетву. Због овог игнорисања пресуде, исти суд је донео одлуку да је скупштина изразила непоштовање према Врховном суду правде и да се самим тим све њене одлуке сматрају неважећим. Овде желим да нагласим да елиминација ова три посланика не би утицала на њихову парламентарну већину.

Потом су представници управљачких органа нелегитимне скупштине почели да путују у посете свим могућим међународним организацијама, као и парламентима многих земаља чије су владе против нас, како у Америци, тако и у Европској унији, са намером да предоче свету да се код нас не поштује подела власти.

Пре неколико недеља је почела необуздана и стихијска психолошка агресија праћена бројним чиновима тероризма који су резултирали смрћу наших сународника, и цивила, и војника, и огромном штетом у владиним институцијама и многим приватним продавницама, посебно у општинама у којима влада опозиција. Иначе, желим да појасним да Венецуела има 375 општина, од којих је 75 одсто под влашћу боливарске владе, па су се опет ти чинови тероризма догодили само у 14 општина у којима влада опозиција, као и у неколико зона на истоку престонице, где станује виша класа Венецуеле. Дакле, није тачно да се у целој Венецуели протестује.

Дана 19. априла револуционарни народ Венецуеле је показао велику подршку нашој влади милионским одзивом на великој шетњи која је одржана тог дана. Ова шетња је деморалисала опозицију, која на веома агресиван начин охрабрује тероризам, где је чак нападнута и Болница за мајку и дете „Уго Чавез“ са 58 новорођенчади, а нису поштеђене ни школе, локалне амбуланте и мале продавнице, што је изазвало велико незадовољство у народу.

Опозиција није хтела да прихвати позив председника републике на дијалог – све што их занима је да створе неопходне услове за страну војну интервенцију под изговором наводне хуманитарне кризе и неспособности владе. Све терористичке акције опозиције поздрављене су од стране генералног секретара Организације америчких држава (ОАД) Луиса Алмагра и Јужне команде САД. Не заборавите да је Венецуела прва држава на свету по резервама нафте, а њена богатства укључују и злато, дијаманте, руду колтан („плаво злато“, важан минерал за свемирска истраживања), гвожђе, воду и друга добра, а при томе се налази на корак од Сједињених Држава. Организација америчких држава, дакле, још једном показује да није ништа друго него „министарство за колоније“ под управом САД.

 

Како функционише механизам доношења одлука у ОАД-у?

Свака земља чланица Организације америчких држава има свог легитимног представника – сталног амбасадора, који заступа интересе владе те земље. У случају да се деси државни удар или да дође до кршења уставног поретка у некој од земаља чланица, само амбасадор или министар спољних послова те земље може сазвати седницу Сталног савета ОАД-а, са циљем да се размотри ситуација како би се евентуално предузеле неопходне мере, које морају бити у складу са правилима те организације, прихваћеним од стране њених чланица.

У конкретном случају наше земље и наше Владе, седница са тим циљем никада није сазвана, јер никада није ни дошло до кршења уставног поретка.

Венецуеланска опозиција контролише Народну скупштину, која је еквивалент српском парламенту. Председник и руководство Народне скупштине су више пута у току године, заједно са ОАД-ом и његовим генералним секретаром Луисом Алмагром, деловали са циљем да пронађу начин да легалним путем оправдају примену садржаја Демократске повеље ОАД-а против Венецуеле.

Први пут у историји Венецуеле опозиција тражи страну интервенцију у нашој земљи и то преко Народне скупштине, кршећи при томе законе које би требало да бране и издајући своју отаџбину. Једноставно, поједине продане душе и издајници желе да претворе нашу земљу у још једно ратно поприште, слично оном у Сирији.

 

Ови планови су део сталне агенде северноамеричког империјализма.

У праву сте, када је 1998. године наш вечни командант Уго Чавез победио на изборима, није дозволио приватизацију државне нафтне компаније. Потом је сачињен и нови Устав, који је народ Венецуеле усвојио децембра 1999, и којим је установљено да је обавезно расписивање консултативног референдума сваки пут када Влада жели да приватизује неку државну компанију или установу а уколико то штети интересима земље и народа. У том периоду је републикански сенатор Пол Ковердел такође рекао да је милитаризација суседне Колумбије најбољи начин да се завлада Венецуелом. Потом су владе САД и Колумбије усвојиле пакет помоћи колумбијској влади под називом „План Колумбија“. На основу овог договора долази до формирања седам војних база дуж венецуеланске границе, због наводне борбе против трговине дрогом.             

 

РУСИЈА НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ…

Рачунате ли на савезнике при евентуалном војном нападу на Венецуелу?

Нисам војни стручњак и не бих говорила о рату, зато што је добијен рат само онај који се избегне. Једино бих напоменула да Русија, Кина и Венецуела планирају заједничке војне вежбе, а председник Путин је поводом кризе изјавио да Русија неће дозволити не само војну интервенцију већ било какво мешање у унутрашња питања Венецуеле. 

 

[/restrict]