Да ли је отписан човек који је стајао између Трампа и Мочваре?

КО ЈЕ СТИВ БЕНОН?

Пише Борис Над

Одлука америчког председника Доналда Трампа да „главног стратега Беле куће“ Стива Бенона 5. априла уклони из Надзорног одбора Савета за националну безбедност најновији је, а можда и коначни, доказ да је председник поклекао и покорио се вољи дубоке државе, неоконзервативаца и неолиберала

Да ли је Стиву Бенону, како су то пренели мејнстрим медији, заиста „одзвонило“ и да ли је то био знак да је на помолу велики заокрет у политици нове америчке администрације? Трамп, како тврде либерални коментатори, „не може да једноставно најури Бенона… али може да га развласти – корак по корак“. Укратко: „То је добра вест за Америку и њене савезнике.“ „Још боља вест за Америку“ стигла је, међутим, само два дана касније, враћајући нас уназад, у време Буша Млађег или Обаме.

„Доброј вести“ за Америку и свет претходила је посета Анкари државног секретара САД Рекса Тилерсона (као и боравак сенатора Мекејна у Сирији). Посета се догодила 30. марта, а преговори, о којима у медијима нису објављени „сувишни детаљи“, одвијали су се практично у тајности. Турска је поздравила нову америчку интервенцију пре него што је она и почела.

[restrict]

Трамп као трансвестит с маском Хилари До масовног напада америчких ваздушних снага пројектилима „томахавк“ на Шајрат, војни аеродром сиријске војске, дошло је 7. априла, чиме су се САД први пут непосредно укључиле у рат у Сирији, и то у време посете кинеског председника Си Ђинпинга Америци. Напад је, по свему судећи (о томе сведочи и изјава Хилари Клинтон дата неколико сати пре акције), био је припремљен много раније.

Формално, ову одлуку је донео председник Трамп. „Тако је он завршио као Трамп“, изјавио је руски геополитичар Александар Дугин, „и сада је понео маску Хилари, претварајући се у неку врсту трансвестита. Све оно против чега се борио у току предизборне кампање и оно што је обећао да ће променити, Трамп је прихватио стављајући свој потпис испод одлуке о нападу. Сам Трамп није донео ову одлуку. Он је једноставно показао да не може да доноси никакве одлуке“.

Трампова наредба довела је свет на ивицу Трећег светског рата. Уследио је очекиван потез: Русија је отказала Меморандум о спречавању инцидената у Сирији, почев од поноћи 8. априла, саопштило је Министарство одбране Русије. То значи да ће америчка операција остати ограничена или ће, у супротном, уследити неизбежна ескалација – с непредвидивим последицама.

„Значајно је да је непосредно пре напада на Сирију пао Стив Бенон, можда једини прави конзервативац у његовој свити, без префикса ’нео’. Он је заиста желео да исуши (либералну) ’мочвару’“ (А. Дугин). Одлука о развлашћењу Бенона је заправо одлука о развлашћењу „добре старе Америке“ која је наивно поверовала да је суштинске промене у Америци могуће остварити мирним путем.

Стив Бенон, доскора најутицајнија личност у окружењу новог председника, као шеф изборног штаба довео је Доналда Трампа „до историјске победе“, после чега је именован за вишег саветника председника и главног стратега Беле куће. На том положају Бенон је представљао „гаранцију да ће Трамп остати Трамп“.

Уследило је именовање Бенона за члана Националног савета за безбедност, али није дуго остао на овој функцији. Са ње је уклоњен уочи напада на Сирију који је дао нови полет већ побеђеној Исламској држави. Током предизборне кампање Доналд Трамп је за стварање Исламске државе, као највеће претње по безбедност САД, оптужио Хилари Клинтон и Барака Обаму.

Стив Бенон – Распућин или Свенгали? Да ли је заиста реч о главном идеологу „Трампове револуције“, чији је пад најавио велики заокрет и одустајање Трампа од „намере да буде Трамп“, односно велику победу либералних елита над (не)суђеном „новом америчком револуцијом“?

За часопис Тајм Стив Бенон је „Велики манипулатор“. За неке друге он је злодух америчке политичке сцене, њен Дарт Вајдер, који делује из сенке. Према америчком Њузвику он је „несистемски, непријатан и политички некоректан, али без сумње талентовани медијски менаџер – одан својим идеалима и својој земљи“.

Америчкој јавности је пре избора углавном био познат као главни уредник и извршни директор Брејтбарт њуза, популарног новинарског портала који либерални медији обично описују као „ултрадесничарски и екстремно расистички“. За Њујорк тајмс овај „контроверзни медијски могул“ је „посвећени католик и ученик италијанског протофашисте Јулијуса Еволе“. Амерички новинар Роналд Радош га је описао као „лењинисту“ који жели да „уништи државу“ и либерални естаблишмент.

„Поредили су га са Распућином и Свенгалијем“, пише Џастин Рејмондо. „Он је сива еминенција Трампове администрације, тврдолинијашки идеолог који репрезентује и умножава све најмрачније импулсе човека у Овалном кабинету… Међутим, ако објективно сагледате Бенонову идеологију – што је подухват за који је изгледа неспособна већина аналитичара – доћи ћете до сасвим различитог закључка.“

Нулта генерација Да ли Бенон стварно представља глас „праве Америке“, чије се вредности и поглед на свет суштински разликују од оних које исповедају либерални естаблишмент и амерички неоконзервативци?

Бенон је рођен у држави Вирџинији 1953. и за собом има импресивну каријеру у различитим областима: у војсци, банкарству, филмској продукцији и медијима.

Током његовог вођења Брејтбарт њуза овај веб-портал постаје информативна и идеолошка база покрета такозване алтернативне деснице, премда Бенон себе не сматра његовим представником. Одредницу „алтернативна десница“ (Аlternative Right) увео је у оптицај Ричард Спенсер 2008. године. Данас овај покрет, чија сажета девиза гласи „Make America great again“, карактерише социјални конзервативизам, антиглобалистичка позиција, ауторитет традиционалних вредности, суверенизам и одбојност према либерализму у свим његовим облицима.

Стив Бенон је сценариста и режисер документарног филма Нулта генерација (Generation Zero, 2010), чија тема је историја Америке. „Најбољи начин за анализу Бенонове мисли је гледање његовог филма Нулта генерација, изванредног документарца из 2010. о прошлости и будућности ове земље.“

Бенонов филм се заснива на концепцији изложеној у књизи Вилијама Штрауса и Нила Хоува Четврто скретање, која почива на идеји да је историја у основи циклична, те да Америка приближно сваких 80 година пролази кроз револуционарну кризу – „велико скретање“, у којем се институције урушавају, доводећи до периода насиља и криза. Такве кризе су Америчка револуција, Грађански рат, Први и Други светски рат и наизглед бескрајни „рат против тероризма“. Бенонова концепција полази од економских оквира, али се не ограничава на уско економску оптику, већ нуди сопствену „теорију културне промене“.

Материјал за апокалипсу Према концепцији изнесеној у овом филму, „највећа генерација“ (Greatest Generation) је она која је изнела Други светски рат и однеговала наредну: такозване „бумерсе“, генерацију рођену у периоду „беби-бум ере“ после Другог светског рата. Након херојског периода Америке уследиле су „револуционарне шездесете“, када се „фасцинантним достигнућима америчке цивилизације, која досежу свој врхунац са програмом ’Аполо’ и слетањем човека на Месец“ супротставља дионизијски хаос Вудстока и покрета „деце цвећа“.

„Деца 60-их“ су генерација која се отворено побунила против света родитеља. У основи, ова генерација је „нарцисоидна и размажена“, будући да је „расла заштићена од света, без знања о историји и са презиром према њеним лекцијама“, прелазећи брзи пут од „маоизма“ од безобзирног хедонизма. „Генерација нула“, која је створила својеврсну културу нарцисоидности, одговорна је и за „финансијализацију“, неограничено емитовање хартија од „вредности“ без покрића, која је америчку привреду заувек одвојила од стварне производње. Једном речју: „Ови нарциси, који су одбацили било каква ограничења својих порива, били су и остали савршен материјал за апокалипсу“ (Џ. Рејмондо).

Стварни распад почиње у јесен 2008. године, финансијским и економским колапсом Америке. Уследиће спасавање финансијске елите, потонуће америчке средње класе и почетак револуционарног периода у коме данас живимо. То је ново „велико скретање“, нова прекретница у америчкој историји, упоредива са раздобљем Грађанског рата.

Овим филмом Бенон се представља као амерички конзервативац који се залаже за вредности „истинске“, радничке Америке. Управо та Америка била је покретачка снага „Трампове револуције“, усмерене против одрођених политичких елита. На тим идејама презира према владајућој касти била је заснована Трампова кампања која је „осветлила ’генерацију нула’ као муња у поноћ“.

Ново „велико скретање“ није започело с Доналдом Трампом, нити је завршено његовим одустајањем од битних циљева који су чинили основу његове политичке платформе. То је мукотрпни процес који ће се наставити, с Трампом или без њега. „Имали смо Револуцију“, рекао је Бенон на једној конференцији 2011. године, „а онда смо имали Грађански рат. Имали смо Велику депресију и Други светски рат. Ово је четврта прекретница у америчкој историји.“ Према магазину Тајм, Бенон не жели новац, него промену политичког система. „Оно чему сада сведочимо јесте рођење новог политичког поретка“, изјавио је Бенон прошлог месеца. То је судбоносно „четврто скретање“, коме је председник Трамп, по свему судећи, одлучио да окрене леђа.   

Саша Адамовић, историчар:

Бенон је прерано отписан

– Све што америчка либерална штампа објави о главном политичком стратегу Беле куће Стиву Бенону треба узимати са озбиљном резервом и пажљиво проверити. Не, Бенона није прогутала вашингтонска „мочвара“, његови непријатељи немају разлога да се радују. Председник Трамп се није одрекао једног од својих најближих и најповерљивијих саветника, који у његовој администрацији наставља да, као и до сада, игра важну политичку улогу, како је рекао потпредседник Пенс. Генерал Мекмастер, шеф Савета за националну безбедност, из кога је уклоњен Бенон, такође је потврдио да он наставља да пружа председнику Трампу савете из области националне безбедности, али и о широком спектру других питања. Стив Бенон има право да, захваљујући свом положају, и даље присуствује састанцима Савета. Да је Бенон прерано „отписан“, потврђују и вести да је присуствовао вечери са кинеским председником Си Ђинпингом и састанку уочи ваздушног напада на сиријску војну базу Шајрат.

 

Леонид Савин, геополитичар:

„Мочвара“ контролише Трампа

– Нажалост, Бенона су потиснули неоконзервативци и глобалисти. После напада на Сирију постало је очигледно да је Трамп окружен „мочваром“ која сада практично контролише Доналда Трампа, и можда је Бенон последња фигура у Националном савету безбедности која се супротстављала овој провокацији. С руске тачке гледишта, у инциденту од 7. априла нема никакве логике. Можда је Трамп покушао да избегне озбиљни притисак Конгреса и да радије сам наложи напад. Али преседан је учињен, и „мочвара“ може поново натерати Трампа на следећи потез после нових провокација терористичких група. Оваква метаморфоза је позната у историји политичких вођа. Сада морамо опрезно посматрати његове (њихове) наредне кораке.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *