Узбуна у галаксији добрих душа Џорџа Сороша

Зa „Печат“ из Милана Марина Муштовић

После захтева групе републиканских сенатора да Конгрес преиспита све „хуманитарне активности великог филантропа“, односно на шта је потрошен новац америчких пореских обвезника, постоје озбиљне индиције да овај милијардер може да заврши на суду, а можда чак и у затвору. У том случају добар део човечанства најзад би одахнуо и спасао се од „политички коректног раја“ који му се деценијама милом или силом намеће

Док „такси флота“ превози белосветску сиротињу са либијских обала у Европу, а њен власник – милијардер и филантроп Џорџ Сорош – пркоси новим ЕУ нормама за прихват азиланата, с друге стране Атлантика све више се захуктава његов рат са старим непријатељем – милијардером и председником САД Доналдом Трампом.

[restrict]

ПРКОСНА ФЛОТА КАПЕТАНА СОРОША Европска комисија најавила је да ће из ЕУ ускоро бити депортовано око милион илегалних миграната који не испуњавају услове за добијање политичког азила, и одлучила да пооштри своју миграциону политику тако да свако ко се са либијских обала упути ка Европи више неће лако добијати бесплатан стан и храну на неодређено време. Одмах је оштро реаговала Каролин Интран, портпарол Фронтекс егзита, левичарске НВО-а која се налази на платном списку великог филантропа Џорџа Сороша и представља се као опозиција „ригидном“ Фронтексу (Агенција за европску граничну и обалску стражу) и залаже управо за супротно: „ЕУ се претвара у нетолерантно друштво, и миграциони систем у Европи не би требало да буде заснован на све већем пооштравању репресије уз објашњење да се то чини зарад безбедности европских грађана. Таквом политиком ствара се зачарани круг чија крајња консеквенца може бити само нетолерантније и фрагментираније друштво. Међутим, овакав тренд изгледа не брине европске политичаре, напротив.“

Ипак, италијанског премијера Паола Ђентилонија и те како брину врло конкретни проблеми: италијански прихватни центри су одавно пред колапсом, места више нема, новца је све мање, тако да чак ни чаробњак Мерлин више не би успео да смести све оне који свакодневно пристижу. Наиме, вест да се 21. марта, на острву Лампедуза, искрцало 520 нових азиланата, углавном мушкараца у најбољим годинама (18–35) више и није вест за новине, с обзиром на то да је према најновијем извештају ОИМ-а (Светске организације за миграције) Италија од почетка 2017. месечно прихватала око 10.000 миграната. Или 55 одсто више у односу на исти период 2016. године.

Али медијску пажњу зато свакако заслужује вест ко је заслужан за овакав „успешан рекорд“. Односно сазнало се да у непосредној близини либијске обале већ месецима патролира флота „капетана Џорџа Сороша“ која на Сицилију свакодневно искрцава масе очајника. За нашу причу није сада битно да ли је за најновију „акцију спасавања“ била заслужна његова Seа Watch или Sea Eye. Или Proactiva open tours, Life Bat… Списак невладиних организација које учествују у реализацији најновијег Сорошевог „хуманитарног пројекта“ заиста је дуг, али – што би рекао један наш шансонијер – „принцип је исти, а све су остало нијансе“. Наиме, нема много разлике међу њима пошто увек и свугде само послушно обављају послове које наручује „власник новчаника“. Међутим, овога пута Сорошев филантропски рад, у који је уложио 500 милиона долара, коси се са новом европском миграционом политиком која је, имајући у виду пропали пројекат мултиетничке идиле, постала рестриктивна према новим мигрантима.

ПРОТИВ НОВОГ ЕВРОПСКОГ ПРИМИТИВИЗМА Да ли ће сада Брисел обавестити јавност да за заустављање тзв. Мигрантске кризе више није довољна само борба с криминалним организацијама које се баве кријумчарењем људи већ и обрачун с њиховим саучесницима – политички коректним душебрижницима који гравитирају око галаксије „добрих душа“ Џорџа Сороша? Односно да ли је на помолу и обрачун са онима који су све доскора важили за свете људе и делили етикете за расизам и фашизам свима који су упозоравали да се преко „мигрантске кризе“ доводи у питање суверенитет Италије, али и целе Европе, називајући их примитивцима које је прегазило време?!

Први је Фабрис Леџери, шеф Фронтекса, схватио да у целој овој мултиетничкој бајци нешто не штима, те се побунио и оштро критиковао најновију праксу да у непосредној близини либијске обале круже моћни бродови који без икаквог повода, на први лажни СОС, прискачу у помоћ и „путнике“ превозе удобно и комфорно до крајње дестинације – италијанске обале. Тако сада криминалци из либијских лука на миру крећу на пут у прастарим кршевима од бродова на које укрцавају на стотине очајника и то без резерви воде, хране и бензина. Уштеда за „бизнисмене“ је загарантована, а „путници“ су безбедни јер знају да их очекује бесплатни такси сервис који стиже да помогне и одвезе их до жељене обале. Апел Фронтекса је уједно и велика оптужба за Сорошeве филантропске поморске трупе за спасавање, с обзиром на то да се овде ради о директном саучесништву са „кријумчарима људи“. Реаговао је и италијански јавни тужилац Кармело Зукаро који је у Катанији покренуо истрагу и запретио да господин Сорош не може да крши закон и ради шта му се прохте по Сицилији.

Наиме, Сорошeви бродови који плове под заставама Панаме, Белизеа, Маршалских Острва дрско пркосе новим европским, а поготово италијанским законима. А да би се схватило о чему се ради, довољно је посетити веб-сајтове организација које координирају спасилачку флоту доброчинитеља Сороша. Тако немачка НВО Sea Watch тврди да се „бори за слободу кретања људи“ и наглашава да не признаје поделу на ратне избеглице и обичне мигранте. Њихове колеге из невладине организације Sea Eye, која превози мигранте на луксузном броду од 26 метара, на свом сајту чак и директно прете да ће се борити против новог европског примитивизма, односно најаве да ће ЕУ затворити границе и нове мигранте смештати у избегличке кампове у Либији и Тунису. Дакле, поштовање националних граница и државног суверенитета би за све оне који не желе да буду примитивци требало да постане само мртво слово на папиру? Сведочење новинара који је боравио на једном броду из Сорошеве флоте (Topaz Responder) јасно показује да се операције „спасавања“ одвијају по потпуно противзаконитом сценарију. Наиме, у ноћи између 21. и 22. новембра, на само 20 км од либијске обале, 650 миграната је укрцано на Topaz и пребачено до Италије иако би по међународном поморском праву и за Сорошеву хуманитарну флоту требало да важи закон по ком уколико брод упути сигнал СОС у радијусу од 12 миља (22,2 км) од територијалних вода, „бродоломнике“ треба упутити на најближе копно (дакле, натраг у Либију).

 

НЕКИ ЧУДНИ ХУМАНИСТА Да се прво подсетимо ко је Џорџ Сорош. Пре свега, реч је о бескрупулозном берзанском мешетару који се енормно обогатио преко свог финансијског фонда Quantum, чија је примарна активност била бацање на колена економија суверених држава. Многи Италијани се врло добро сећају 1992. године када је захваљујући његовим берзанским играријама у једном дану „изгорело“ 48 милијарди долара италијанских државних резерви и Италија тако била принуђена да девалвира националну валуту и изађе из СМЕ-а (Европски монетарни систем). Ако је Сорошев примарни посао била и остала дестабилизација националних економија, онда је дестабилизација влада суверених држава и производња грађанских и по потреби „хуманитарних ратова“ нека врста његовог хобија. Сви знају да он већ деценијама финансира разноразне „обојене револуције“, које нису ништа друго до предигра за грађанске ратове уколико се одмах и на силу легално изабрана власт не замени послушницима који ће без поговора извршавати директиве што налажу наднационалне техно-финансијске елите. Познато је да том приликом Џорџ Сорош врло галантно финансира предизборне кампање подобних кандидата и све оне који типују на „победничког коња“. О томе нешто знају и грађани Србије који се сећају „багер револуције“, познатије и као „демократске промене“, чији је, нажалост, једини видљиви резултат било сиромашење народа, уништавање српске војске, банкарства и привреде.

 

РАТ И БЕС СУ ПОТПУНО ОК Рат два милијардера отпочео је у Давосу када је са Светског економског форума Сорош поручио да је нови амерички председник „обични лажов, преварант и опасни потенцијални диктатор“. Бес је потпуно разумљив, будући да је чувени филантроп не само уложио 25 милиона долара у предизборну кампању „политички коректне“ Хилари Клинтон већ је после њеног пораза у председничкој трци изгубио и око милијарду долара због пропалих инвестиција које нова Трампова влада, за разлику од свих ранијих америчких председника, овога пута није благословила, односно финансијски помогла. Сорош је тада увредио и милионе Американаца рекавши: „Доналд Трамп може да буде председник гладних примитиваца који су за њега гласали, али он никада неће бити мој председник.“ Као стара лисица одмах је нањушио да ће се сада сигурно драстично смањити и средства америчке администрације за финансирање мреже НВО-а које гравитирају око његове фондације „Отворено друштво“. А које су за реализацију „друштва без идентитета“, како је челник владајуће пољске странке Јарослав Качињски назвао Сорошеве невладине организације, од Вашингтона раније добијале огроман новац америчких пореских обвезника. 

Одмах је кренуо у акцију и организовао серију „спонтаних“ протеста прогресивних америчких хуманиста који су дигли свој глас против „злог диктатора“. Једини проблем био је у томе што је убрзо откривено да иза свих оних који су по америчким градовима викали „Доле Трамп“ углавном стоји Сорошев новчаник.

 

КАД ТРАМП УЗВРАЋА УДАРАЦ На бројне Сорошеве увреде и провокације Трамп није реаговао. Али је зато одмах драстично смањио средства за активности владине агенције УСАИД, директно повезане с активностима Сорошевих невладиних организација у свету. Затим је уследио финални ударац: захтев седам републиканских сенатора (Кристофер Смит, Ренди Хултгрен, Роберт Адерхолт, Луи Гомерт, Роберт Питенгер, Џеф Фортенбери и Трент Френкс) који траже да се јавност обавести о трошењу државних средстава за активности које пропагира Сорош, а које се углавном своде на радикални либерализам и стварање нових ратних жаришта у свету. Дакле, на све оно са чим се већина америчких пореских обвезника сигурно не слаже. У писму које су 13. марта упутили америчком државном секретару Рексу Тилерсону оптужују Сороша да преко сумњивих активности своје наводно филантропске фондације у сувереним земљама нарушава суверенитет и подстиче политичку нестабилност. И на тај начин у свет шаље слику која компромитује углед САД које су се захваљујући њему од светионика демократије претвориле у омраженог светског полицајца који где год да се појави изазива општи хаос и несрећу. Том приликом су упозорили да се Џорџ Сорош опет и по ко зна који пут игра с ватром и да већ дуже време припрема нову хуманитарну катастрофу – овог пута у Македонији.

 

ДЕСОРОШИЗАЦИЈА НА ПОМОЛУ С обзиром на то да ових седам републиканаца из Њу Џерсија, Илиноиса, Алабаме, Тексаса, Северне Каролине, Небраске и Аризоне вероватно нису ни знали да некаква Македонија уопште постоји, сигурно је да ово писмо никада не би ни написали да им се претходно није за помоћ обратила група македонских грађана који су почетком јануара 2017. основали удружење СОС (Stop Operation Soros) и обавестили америчке републиканце о Сорошевом директном мешању у унутрашњу политику њихове земље. Конгресмен Кристофер Смит је тада од америчког амбасадора у Скопљу Џеса Бејлија писмено затражио прецизно објашњење: „Добили смо информације да је у протеклих неколико година америчка дипломатска мисија у Македонији активно деловала на политичке странке у овој земљи, као и да се преко Фондације Џорџа Сороша утицало на обликовање јавног мњења у овој земљи и излазило у сусрет захтевима мањинских група на штету већинског македонског становништва.“ Одговор који је уследио био је врло неодређен и Смит је одлучио да се обрати званичним државним институцијама и са групом колега поднео тужбу против Џорџа Сороша. Амерички Конгрес сада испитују све његове активности и то не само у Македонији, будући да постоје основане сумње да се поменути филантроп већ дуже време отворено меша у унутрашњу политику суверених држава. Најављена је детаљна истрага о активностима његових хуманитарних организација како би се утврдило да ли је новац америчких порезних обвезника потрошен на покушај дестабилизације Македоније, али и на својевремену смену власти и дестабилизацију Србије, Либије, Украјине… Истражитељи су већ успели да докажу да је УСАИД преко Сорошове филијале „Отвореног друштва“ у Македонији само у 2012. потрошио пет милиона долара за финансирање опозиционих политичких група.

Иначе, поменута истрага у Америци изазвала је велику медијску пажњу и на светло дана су испливала многа непријатна изненађења. Тако из интервјуа мрежи Си-Би-Ен њуз једног од потписника тужбе конгресмена Гомерта, који се чак и састао с делегацијом македонског парламента, сазнајемо: „Када од председника једне стране земље чујемо да су он и његови грађани уцењени пошто им се јасно ставља до знања да ће им Америка помоћи, али само уколико прво уведу законе о истополним браковима и потпуно легализују абортус, јасно је да таква Америка више не заслужују божји благослов. Срамота је да присиљавамо друге земље да одустану од своје традиције и верских уверења и да их уцењујемо оним против чега је сигурно и већина Американаца.“
Уместо оптуженог Џорџа Сороша, који мудро ћути и прави се као да га се цела ова новонастала ујдурма уопште не тиче, проговорио је Крис Стоун, председник „Отвореног друштва“ из Њујорка. Апеловао је на све прогресивне људе света и упозорио да нагли процват примитивне националистичке себичне искључивости озбиљно прети да угрози дивни, слободни, модерни и толерантни свет и све племените идеале на којима он почива. Као главног кривца за могући сумрак ове Сорошеве бајке именовао је Доналда Трампа, нагласивши да он данас представља прави „бланко чек“ за све светске назадне покрете и аутократске режиме који се опиру модерним реформама и не желе да иду у корак с временом. Само да господин Стоун, његов ментор Сорош и остало левичарско радикал шик друштво сву ту лепоту, сада наводно угрожену, аргументовано објасне и сиротињи без наде и посла, а поготово онима који су због те исте лепоте засипани бомбама и сада животаре међу рушевинама и по избегличким центрима. Биће то заиста немогућа мисија.         

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *