Стварање медијске Антанте

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

После покушаја да се на Западу забрани рад руских медија, западне куће задужене за јавно информисање организационо су се промениле – све иде ка стварању медијске Антанте, при чему се не зна шта је циљ и ко је главни идеолог овог пројекта. Види се и зна, међутим, да он већ сада има штетан утицај на западну демократију и слободу мишљења

Једно оправдање за уједињење медија главног тока на Западу је системска криза, која наводно изискује јединство кућа за јавно информисање. Истовремено, уједињени медији мењају садржај и уређивачку политику претварајући се у искључиве тумаче и браниоце истине, те распирују негативне емоције према свима који не мисле на исти начин. Такође, интегрисани медији се окупљају око појединих великих транснационалних корпорација.

Интересантно је што се у медијској Антанти налази и шест међународних ТВ станица које имају потписане уговоре са Командом пропаганде НАТО о емитовању вести и других садржаја значајних за Алијансу. Том блоку требало би да се, у складу с пројектом који је покренуо „Гугл“, придруже и „Фејсбук“ и „Твитер“ и око 30 других медија, што се правда „борбом против лажних информација“.

Идеја стварања медијске Антанте формално је потекла од Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство, који је стекао светску славу захваљујући „Панамским папирима“ – ова такозвана афера је послужила и за дискредитацију неких кинеских и руских политичара и пословних људи. Све је урађено под маском борбе против корупције и утаје пореза, а у ствари је сврха била распиривање русофобије и синофобије у западним друштвима, јер је читав случај указивао на свеприсутност Руса и Кинеза у државним и другим институцијама Запада.

[restrict]

ИНФОРМАТИВНА ГИЉОТИНА Алексеј Пушков, председник Комисије Савета Руске Федерације за информативну политику, рекао је, коментаришући ове тенденције у западним медијима, да се они претварају у „информативну гиљотину“ и „артиљерију новог Хладног рата“. „Последњих 15-20 година постали смо сведоци трансформације медија на Западу, пошто су се од средства за тумачење политике и информисање становништва преобратили у својеврсне ’борбене памфлете’ усмерене ка уништавању геополитичког противника“, рекао је он. Интересантно је да није само Русија (и Кина) мета западних медија већ и западни политичари који сумњају у либералне догме, а пре свих Доналд Трамп у Америци и Марин ле Пен и Најџел Фараџ у Европи. „Приметно је да у кризним ситуацијама либерални медији престају да буду плуралистички и почињу да негирају постојање било какве алтернативе или алтернативног мишљења, те се претварају у информативну гиљотину усмерену на ’резање глава’ политичким опонентима. Јасно је да ово противречи идеалима демократије и либерализма“, изјавио је Пушков.

На Западу постоји 14 медијских корпорација, а у медијску Антанту ступило је две трећине њих. Алијансом руководе „Гугл“ и „Фрст драфт“, а у њој су и три водеће светске новинске агенције. Медијска алијанса је противзаконита, а политички веома опасна – стручњаци истичу да такво понашање води остварењу фиксираних циљева, утврђивању једноумља и укидању независног јавног мишљења. Најбољи доказ је што сви ови медији на исти начин приказују догађаје на Блиском истоку, Балкану, у Русији и Кини.

У САД, Француској и Немачкој „Гугл“ и „Фрст драфт“ су ујединили и међународне и локалне медије. Једноумље које шире неће донети становништву ништа добро, јер укидањем објективности „човек се обара с ногу и постаје маса којом се манипулише“.

Други проблем је зашто се медијски истражују само питања која одобри медијска Антанта? Трећи је прављење раздора међу новинарима. Наиме, медијска Антанта је већ успела да наметне јавности да су прави новинари само они који раде за њих, док су остали лажљивци који се боре против истине и правде. Дискредитација „остатка“ новинара нарушава принцип да нико није крив док се правно (судски) не утврди кривица. У овом случају новинари медијске Антанте све који се не слажу са њиховим ставовима проглашавају припадницима друге стране (русофилима и синофилима са макијавелистичким намерама). Овакав став нарушава принцип плурализма мишљења на ком се заснива демократија, па отвара пут тоталитарном друштву. Другим речима, медијска Антанта је у сукобу с новинарским кодексом, тј. Минхенским договором који је усвојила Међународна организација новинара, али то власти Запада толеришу.

 

ИЗУМИРАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ Време када су медији били финансијски самостални давно је прошло. Током последњих 50 година на Западу је формирано неколико десетина медијских империја, с тенденцијом даљег укрупњавања. На пример, 1982. године половину медијског тржишта контролисало је 50 корпорација, 1987. њихов број се смањио на 29, 1993. на 20, а сада их, према различитим информацијама, има између пет и 17. Самим тим остварује се и монопол на информације, односно стичу се услови за одсуство објективности у информисању становништва. Још је интересантнија власничка структура (банке, инвестициони фондови, невладине организације…).

Медији су од свог настанка огледало социјалних, политичких и економских процеса у друштву. Данашња интеграција медија се правда глобализацијом, па наводно уједињено човечанство треба да има уједињене (глобализоване) медије. При чему, треба знати, глобализација ипак не значи одсуство алтернатива и медијског плурализма. Напротив!   

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *