Пораз Трампкера – још једно Трампово тактичко повлачење?

Пише Милош Милојевић

Питање Обамакера може одлучујуће да обележи почетак Трамповог мандата и можда знатно утиче на шансе за његов реизбор 2020. године

Током предизборне кампање показало се да тактика оштрог размимоилажења са републиканским страначким естаблишментом доноси одличне резултате Доналду Трампу. Међутим, у петак, 24. марта, могла се приметити и друга страна ове медаље – да новом председнику није лако да постигне сагласје са републиканском већином у Конгресу, и да је због тога једна од његових првих важнијих законодавних иницијатива, повлачење Акта о доступности здравствене заштите, познатог као Обамакер, доживела неуспех. Обамакер није „укинут и замењен“, што је Трамп најављивао у предизборној кампањи и око чега се слаже највећи део републиканских гласача и представника.
Председавајући Представничког дома, републиканац Пол Рајан, изјавио је: „Нећу околишати – ово је за нас дан разочарања.“ Објашњавајући да је Акт о америчкој здравственој заштити повучен, додао је „да ћемо живети са Обамакером у догледној будућности“.

[restrict]

ЗАЈЕДНИЧКИ ПОРАЗ За републиканце ово је лоша вест – практично сви представници који седе у два дома америчког Конгреса обећали су својим бирачима да ће Обамакер, контроверзна мера претходног америчког председника, бити опозван. Међутим, како за наш лист објашњава Данијел Рубио, докторанд са Ратгерс универзитета у Њу Џерсију, да би се разумео републикански неуспех да се опозове Обамакер, нужно је разумети поделу која постоји у самој странци. Наиме, иако уједињене око заједничког циља, две групације међу републиканцима дају другачији одговор на питање: шта после? Рубио објашњава да је с једне стране Фридом кокус, група тврдих конзервативаца која броји тридесетак чланова, и која за циљ има потпуно повлачење Обамакера и повратак на систем здравствене заштите какав је постојао пре доношења овог акта 2010. године. Друга, умеренија група, која има снажније упориште и у страначком вођству, свесна је да је тешко заговарати повратак на стари систем што би многе људе оставило без здравствене заштите. А реч је, према неким проценама, о 24 милиона осигураника.
Пол Рајан је нешто раније обавестио америчког председника како закон не може да прође пошто ни тврда ни умерена струја није позитивно реаговала на лобирање из Беле куће. Трамп је касније из Беле куће изјавио како је усвојио важне поуке из овог процеса, док је у недељу преко Твитера поручио: „Обамакер ће експлодирати и ми ћемо заједно морати да покупимо остатке и да их спојимо у сјајан план здравствене заштите за НАРОД. Не брините.“ Иако је Трамп раније изјављивао како је увидео колико је систем здравствене заштите сложена тема, нејасно је зашто је овако рано покушао да се позабави овим проблематичним законским предлогом.

ПРОДАВАЊЕ ПОЛИТИКЕ Коментатори ових дешавања указују да се Трамп понаша као извршни директор компаније – он својим потчињенима указује шта треба да буде урађено, и после тога подразумева да су ствари урађене. Како пише Тим Алберта за магазин Политико, Трамп једноставно није довољно вољан да се сам бави оваквим стварима. С друге стране, Алберта додаје, ако је повлачење овог законодавног предлога резултат тога што је Трамп одличан продавац са слабим разумевањем политике, подједнако је последица и чињенице да је Пол Рајан исувише лош продавац уз одлично разумевање политике.
Рајан је већ више деценија укључен у конзервативно, републиканско политичко окружење са одличним везама у Вашингтону, што подразумева медије, конзервативне тинк-тенкове и лобистичке групе. Коментатори указују да је необично да је Рајан овом проблему приступио тако нехајно, иако је реч о једној од тема око које у оквирима републиканске странке постоји широка сагласност.
Неки од водећих стручњака за питање здравствене заштите конзервативног политичког опредељења указали су да је реч о слабом законодавном предлогу. Јувал Левин и Авик Рој оцрнили су га као „слабо осмишљени неред“. Није требало да протекне много времена да се у конзервативним медијима овај документ означи као „блажа верзија Обамакера“. Увидевши у ком правцу се развија ситуација, Рајан је од половине марта предузео нешто одлучнију медијску кампању, али са слабим резултатима. Рич Ловри, дугогодишњи Рајанов политички савезник, написао је у својој колумни од 15. марта да је „овај закон имао гору презентацију у јавности од било ког важнијег законског предлога који је остао у памћењу“.

РЕПУБЛИКАНСКА КРИЗА ИДЕНТИТЕТА Трампа прати зла коб што делује у доба када републиканска странка трага за својим идентитетом. Пол Рајан је, између осталог, прошлог петка изјавио како „кретање од опозиционе ка владајућој странци прате неке дечје болести“. Републиканци су дуго били снажна опозиција Обами. Како год сагледавали то опозиционарство, да ли као „дистопијски пад у цинични опструкционизам или херојски крсташки поход против левичарске претње“, да се послужимо речима новинара Мекеја Копинса, постало је проблематично што су они у свом опозиционом деловању напустили традиционално политичко погађање и прихватили један крајње пасиван приступ. Копинс закључује да је ова стратегија дала жељени резултат – повратили су већину у Конгресу, успорили напредак агенде против које се истински боре и на крају су се вратили у Белу кућу, али су заборавили „како да доносе законе“.
Ситуацију компликује чињеница да, иако је изабран као републикански кандидат, Трамп не дели многа опредељења традиционалних републиканаца. Трамп није био нарочито посвећен овом пројекту. „Имао сам осећај да је он препустио бригу о детаљима особљу Беле куће и/или Полу Рајану и/или лидерима Представничког дома, и био је спреман да подржи шта год му поднесу, колико год то било добро или лоше, све док је то нека врста повлачења и замене (Обамакера)“, изјавио је за медије члан Фридом кокуса који је желео да остане анониман с обзиром на то да је преносио утисак са приватног састанка. Наш саговорник Данијел Рубио слаже се са овом проценом: „Пошто Трамп није заинтересован за детаље предложеног решења (и пошто нема сопствени план), он је ставио свој потпис на Рајанов законодавни предлог и покушао да изведе оно што највише воли – да уреди да се постигне договор.“
Међутим, ситуација у Представничком дому је знатно другачија него у бизнису. Могуће је одустати од једног пословног подухвата и комотно прећи на други, али није могуће тако лако заобићи законодавце који су ту независно од председникове воље и његових тежњи. Поред тога, чега је свестан и сам Трамп, питање Обамакера може одлучујуће да обележи почетак његовог мандата и можда знатно утиче на шансе за његов реизбор 2020. године. По свој прилици Трамп ће ускоро покренути још једну законодавну процедуру која треба да се позабави пореском реформом. Пореску политику није до сада успешно реформисала ниједна администрација, има томе већ неколико деценија. Иако и око ове теме постоји сагласје међу републиканским конгресменима, неславна судбина Трампкера је показала да то ипак није довољно.

[/restrict]