PEČAT NEDELJE

Aleksandar Gruško najverovatniji naslednik Čurkina
Stalni predstavnik Rusije pri NATO Aleksandar Gruško glavni je kandidat za ambasadora svoje zemlje u Ujedinjenim nacijama. „Kandidatura Gruška je zaista jedna od glavnih“, rekao je državnoj agenciji „RIA Novosti“ izvor u Parlamentu Ruske Federacije. Agencija TASS je prenela izjavu Dmitrija Peskova, portparola Vladimira Putina, da kandidatura za stalnog predstavnika Rusije u UN „još nije utvrđena“. Vršilac dužnosti stalnog predstavnika Rusije na Ist Riveru je Čurkinov zamenik Pjotr Iljičov. Gruško je rođen 1955. u Moskvi, a od 2005. do 2012. bio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije. Od tada je stalni predstavnik svoje zemlje pri NATO.

Žrtve NDH tužile Hrvatsku
Hrvatska je, pošto joj je uručena grupna tužba za naknadu štete koju su Srbi, Romi i Jevreji pretrpeli tokom Drugoga svetskog rata u ustaškom režimu NDH, reagovala izjavom da ona nije njena pravna naslednica. Jer, kako je izjavilo Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske, u njenom Ustavu definisano je da je Hrvatska zemlja koja se oslanja na ZAVNOH, a ne na NDH. Negovanje fašističke tradicije i srbomržnja najvidljivija u nestanku Srba u Hrvatskoj valjda su tek stvar kućnog vaspitanja.
Naknada se odnosi i na materijalnu štetu vezanu za oduzetu imovinu, i na nematerijalnu štetu koju su pretrpele žrtve ustaških logora. Ovo nije prva tužba podignuta protiv Hrvatske. Tužbu za povraćaj ukradenog ustaškog blaga Američki sud Severne Karoline odbio je 2012. s obrazloženjem da današnja Hrvatska nije pravna naslednica NDH.

SNP i Jedinstvena Rusija nastavljaju saradnju
Delegacija Srpske narodne partije na čelu sa predsednikom Nenadom Popovićem i delegacija Krimskog regionalnog odeljenja Jedinstvene Rusije predvođena predsednikom Vladimirom Konstantinovim sastale su se danas u Simferopolju i dogovorile se o produbljivanju međupartijske saradnje. Vladimir Konstantinov je ujedno i predsednik parlamenta Republike Krim. Na sastanku je konstatovano da dve partije ostvaruju visok nivo saradnje u oblasti organizacionog delovanja, obuke kadrova, socijalne i ekonomske politike, međunarodnih odnosa i drugih sfera od zajedničkog interesa za ove dve stranke. Šefovi delegacija iskazali su spremnost da u budućnosti u još većoj meri rade na unapređenju odnosa dve partije, a sve u cilju daljeg razvoja bilateralne saradnje Srbije i Rusije i podizanja kvaliteta života njihovih građana.

Đurić: Poništiti odluku Prištine
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohije Marko Đurić predložio je da Vlada na prvoj sledećoj sednici poništi odluku vlade u Prištini kojom se sva nepokretna imovina na Kosovu registruje na ime tzv. Republike Kosovo kao vlasnika te imovine.
„Predložićemo da Vlada na prvoj sledećoj sednici poništi protivpravnu, protivustavnu i protivzakonitu odluku privremenih institucija samouprave u Prištini i separatističkog vođstva, kao što je to učinjeno u slučaju Trepče“, rekao je Đurić, objašnjavajući da će na taj način biti sprečeno nastupanje pravnih i svih drugih štetnih posledica po ljude i imovinu na Kosovu.
Odluku da se sva pokretna i nepokretna imovina na Kosovu registrovana na ime SFRJ, Srbije i AP Kosovo registruje na ime tzv. Republike Kosovo potpisao je premijer Kosova Isa Mustafa.

Eliminisanje Fijona
Francusko tužilaštvo pokrenulo je zvaničnu sudsku istragu protiv konzervativnog predsedničkog kandidata Fransoa Fijona zbog navoda da je supruzi i deci dao lažna radna mesta u parlamentu. Nakon preliminarne istrage koja je započeta 25. januara, kancelarija tužioca je odlučila da nastavi istragu u slučaju koji obuhvata i krivično delo pronevere javnih fondova. Fijon je priznao da je zaposlio suprugu i decu, ali tvrdi da je reč o stvarnim poslovima i radnim mestima. Do izbijanja afere Fijon je važio za glavnog favorita na predsedničkim izborima, kandidata koji bi u prvom krugu osvojio nešto manje glasova od predsednice Nacionalnog fronta Marin le Pen, ali koji bi u drugom krugu bio ubedljiv pobednik. Po izbijanju afere njegova popularnost je značajno opala i na drugo mesto je izbio Emanuel Makron. Hajka se vodi i protiv Le Penove kojoj je ukinut poslanički imunitet u Evropskom parlamentu zbog optužbi suda u francuskom gradu Nanteru da je objavljujući fotografije o brutalnosti Islamske države počinila krivično delo propagiranja terorizma koje povlači zatvorsku kaznu do tri godine i novčanu kaznu u iznosu do 75.000 evra.

Nadnica za genocid
Sjedinjene Države zvanično su zatražile od Kambodže da isplati ratni dug u visini od 500 miliona dolara nastao u vreme kada su američki bombarderi B-52 sejali smrt u ovoj azijskoj zemlji. Tokom dve stotine noći samo u 1973. godini američki avioni izbacili su nad Kambodžom 257.456 tona eksploziva, otprilike polovinu od onoga što je bačeno na Japan za vreme Drugog svetskog rata. Zvanična meta bombardovanja bile su linije snabdevanja severnovijetnamskih snaga, takozvana „Ho Ši Minova staza“, ali su piloti leteli toliko visoko da nisu mogli da razlikuju svoje ciljeve od kambodžanskih sela. Prema podacima stručnjaka za istraživanje genocida, na koje se poziva australijski dnevnik Sidnej morning herald, u ovom bombardovanju ubijeno je 500.000 kambodžanskih civila, među kojima je mnogo dece, a više stotina njih je izgubilo svoje domove i bilo primorano na izbeglištvo. Ambasador SAD u Pnom Penu Vilijam Hajd ocenio je da odbijanje Kambodže da isplati svoja dugovanja ovu zemlju svrstava u red sa Sudanom, Somalijom i Zimbabveom. „Kambodža mi ne deluje kao zemlja koja bi trebalo da bude u dugovima… širom grada podižu se zgrade, pristižu strana ulaganja, državni prihodi ubrzano rastu“, rekao je on, a prenosi Kambodža dejli. Hajd je dodao da „nije u interesu Kambodže da gleda u prošlost, nego da razmišlja kako da reši ovaj problem, jer je to važno za budućnost zemlje“.

Aleksandar Zaharčenko

Prilepin: Jeste li snimili? Pali!
Linija razgraničenja sa ukrajinskom armijom dobija status privremene državne granice, a prelaz preko nje biće dozvoljen samo na punktovima sa obaveznim registrovanjem svih ulazaka/izlazaka koje će kontrolisati Ministarstvo bezbednosti DNR, najavio je predsednik Donjecke Republike Aleksandar Zaharčenko i rekao da DNR prekida sve veze s Ukrajinom s kojom ratuje.
„Istina je da smo Ukrajini prodavali ugalj – da bi naši ljudi primali plate – ali se Kijev odlučio da nas drži u ekonomskoj i saobraćajnoj blokadi. I mi uvodimo blokadu Ukrajine.“
Predsednik DNR upozorio je predsednika Ukrajine Petra Porošenka: „Ako ukrajinska armija ne prestane da granatira teritoriju Donbasa – bićemo prisiljeni da preduzmemo kontramere i započnemo aktivna ratna dejstva. Ako ne budete poštovali prekid vatre – narediću našim snagama da ga takođe ne poštuju. Ako nećete da prestanete milom – moraćete silom.“
Nakon toga pojavio se i video na kome pisac Zahar Prilepin, zamenik komandira bataljona armije DNR, sa simbolom mira izgovara: „Svi pisci sveta oduvek su bili za mir: Šekspir, Šenderovič, Dante, Andrej Makarevič, svi. I ja sam za mir.“
A zatim i: „Hvala svima. Jeste li snimili? Pali!“
Naredbu je odmah izvršila posada zenitnog sistema ZU-23.

Vojska Kosova?
Nastavljena je procedura zaobilaznog stvaranja kosovske vojske, i nastavljeni su pokušaji evroatlantskih partnera „nezavisnog“ Kosova da tu proceduru zaustave.
Podsećanja radi, vojska Kosova nije predviđena njegovim ustavom, i za formiranje je, pored ostalog, potrebna dozvola srpskih poslanika u tamošnjoj skupštini koje, naravno, nema. Zbog toga su se stručnjaci u Prištini dosetili da vojsku proguraju na mala vrata, izmenom postojećeg Zakona o Kosovskim bezbednosnim snagama za koju nije potrebna srpska dozvola.
Neočekivano, međutim, zabrana za ovakav plan stigla je prošle nedelje i iz Vašingtona, i iz sedišta NATO-a u Briselu. A upozorenja Prištini da odustanu od svog plana ponovili su ove nedelje i američki ambasador u Prištini Greg Delavi, i svi ambasadori zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) zajedno.
Kako trenutno stvari stoje, naročitog efekta ova upozorenja nemaju. Kako javlja prištinska „Koha ditore“, procedura promene zakona nastavljena je tako što je Ministarstvo za Kosovske bezbednosne snage dalo svoje odobrenje, očekuje se da to učine i ministarstva finansija i evropskih integracija, i posle toga će zakon biti upućen skupštini na usvajanje.
Da li će do toga zaista i doći u narednim danima, kao što se najavljuje, i kakva će biti reakcija sponzora kosovske nezavisnosti na ovakav čin neposlušnosti, ostaje da se vidi.

Rend Pol

Blokada za Crnu Goru
Učlanjenje Crne Gore u NATO, kao što je poznato, blokirano je u kabinetu predsednika SAD Donalda Trampa. Ovaj zastoj, za koji nije poznato koliko dugo može da potraje, evroatlantistički jastrebovi u američkom Senatu pokušali su da prevaziđu proceduralnom mogućnošću da se odluka o ratifikaciji sporazuma s Crnom Gorom usvoji jednoglasno.
Međutim, ustao je senator iz Kentakija, republikanac Rend Pol, kratko rekao „protivim se“, okrenuo se i izašao iz sale, i ovaj pokušaj uvođenja Crne Gore u NATO propao je. A senatora iz Kentakija je njegov kolega iz Arizone, takođe republikanac inače, Džon Mekejn optužio da sada radi za Vladimira Putina.

Pobeda s ukusom poraza
Vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista ostvarila je ubedljivu pobedu na lokalnim izborima u Nikšiću, drugom po veličini gradu u Crnoj Gori, ali ta je pobeda bila sasvim očekivana jer je čitava opozicija izbore bojkotovala i ne predstavlja naročiti razlog za slavlje, već više za zabrinutost, jer je glasanje proizvelo i neočekivani efekat koji je u dobroj meri razotkrio mehanizme višedecenijske DPS-ove vladavine.
Ova partija osvojila je oko 21 hiljade glasova (21.047, precizirao je politički direktor DPS-a Tarzan Milošević), a najbliži (i jedini) konkurent, koalicioni partner u crnogorskoj vladi, socijaldemokrate, tačno deset puta manje.
Zbog opozicionog bojkota, međutim, na izbore je izašlo svega 45 odsto upisanih birača – poređenja radi, na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima glasalo je čak 80 odsto Nikšićana – ali možda još i važnijim čini se podatak da je u glasačkim kutijama pronađeno čak 11 odsto nevažećih glasačkih listića.
Ovaj fenomen precizno je obrazložio predsednik nikšićkog odbora koalicije URA Rade Milošević, koji je izjavio: „Ni ja nijesam očekivao ovoliki broj nevažećih listića. To je jasna poruka da postoji određeni broj birača, onih koji su zaposleni u državnom sektoru, koji su bili prinuđeni da izađu na glasanje iz poznatih razloga, jer je glasanje praktično bilo javno, u tom smislu da se gledalo ko će da izađe, a ko neće. To su građani koje je DPS prisilila da izađu na izbore, a oni su pokazali građansku neposlušnost tako što će prekrižiti listić… Pri tome, nijedna stranka nije ozbiljno vodila kampanju, što je bila greška, da se građanima kaže da prekriže listić.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *