Долазак нове левице

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Да ли је Ласло Ботка алтернатива Виктору Орбану, или производ система који тражи начин да се отараси актуелног мађарског премијера?

Дуговечност десних конзервативаца у Мађарској – Фидес премијера Виктора Орбана на власти је осам година у континуитету – левици је дала чак 2.920 дана за идеолошку консолидацију и дораду (промену!) стратегије… И, по коментарима двојице реномираних мађарских социјалиста Иштвана Ујхељија (посланика у ЕП) и Иштвана Хилера (председника Главног одбора Мађарске социјалистичке партије), сигурна будућност левице је у Ласлу Ботки, градоначелнику Сегедина из редова социјалиста и кандидату МСП-а за премијера на парламентарним изборима 2018. године.

[restrict]

БОТКИНА СТРАТЕГИЈА У свим својим досадашњим јавним наступима Ботка је презентовао потпуно нову стратегију левице. Најконкретнији је био на мартовској манифестацији „О Мађарској“ Фондације за слободну штампу у будимпештанском хотелу „Данубиус“.

„Режим Виктора Орбана није историјска нужност, није захтев националне карактерологије, није владавина нације него је владавина једне уске армије мамелука који (испреплетени стриктном економском мрежом) поданички служе вишим властима. Та се власт, иако се још увек тачно не зна колико се поменути систем уврежио у ткиво друштва – може победити. У случају једне либералне демократије Орбан и његова свита већ би били смењени“, рекао је том приликом Ласло Ботка, именујући опозицију за кривца што се нагомилано друштвено незадовољство у Мађарској, до сада, није претворило у – политичко. Основни разлог, по његовом мишљењу, јесте инфериорност актуелних првака левице у комуникацији с народом.

 

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА До промене политичког система (или бар до смене Орбанове владе) могло је доћи и 2014. године. На ту је могућност указивала појава харизматичног Гордона Бајнаија, који је 23. октобра 2012. код престоничког Ержебетиног моста у до тада најбројнијем митингу против Орбанове власти (демонстрацијама присуствовало око сто хиљада људи) под свој „кишобран“ окупио комплетну опозицију. Успех на изборима био је надохват руке… МСП је, међутим, по сваку цену хтео да заједнички кандидат опозиције за премијера буде њен нови (и неискусни) председник Атила Мештерхази (наследио на тој функцији Ференца Ђурчања, који је у међувремену напустио социјалисте и основао нову странку – Демократску коалицију, ДК), а не Гордон Бајнаји. Резултат је био познат – велики пораз левице на парламентарним изборима 2014. године. Невероватно да је (без обзира на младост и неискуство) челницима (први пут уједињених) левичарских странака примарно било место премијера, а не освајање власти (која им никада није била ближа). Искусни Орбан то је вешто искористио.

„Немам фобију од Ференца Ђурчања! Моје мишљење о њему боље је него што је то данас став просечног бирача, али чињеница је да већина потребна за смену Виктора Орбана не може да се сакупи док је Ђурчањ један од руководилаца мађарске левице! Бирачи ће једино онда имати поверења у нас, ако им будемо дали гаранције да на власт нећемо вратити управу из времена пре 2010. године“, крајње отворено каже Ботка, подвлачећи да ће у Мађарској време консолидације наступити тек када иконе левице и деснице Ђурчањ и Орбан, који највише доводе до подела, и које мрзећи обожавају – најзад буду напустили светилиште политике.

 

ТРИ УСЛОВА Нови вођа левице у Мађарској, на манифестацији „О Мађарској“, није се задржао само на „ђурчанисању“. Три услова је поставио за номинацију за премијера. Први и основни је – захтев за новом политиком левице, а други – да програм лично формулише. Он је као делове програма (трећи услов о којем је говорио на скупу у хотелу „Данубиус“) најавио – корениту промену пореског система. Садашњи систем опорезивања у великој мери помаже великим фирмама и олигархији „које су се у протеклих 27 година обогатиле на штету пореских обвезника“.

Кандидат МСП-а за премијера критиковао је и раније владе социјалиста и либерала, рекавши да оне, попут Фидесовог режима – никада нису ни покушале да смање имовинске неједнакости. „Највећи проблем ипак је тај што и Ђурчањ и Орбан ни данас не увиђају (или пак не желе јавно да признају!) да су кардинално грешили“, рекао је на крају Ботка, и уместо Орбановог поздрава „Напред Мађарска, напред Мађари!“, говор завршио са „Напред Мађарска! Напред Европа! Напред демократе!“              

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *