Вештачко стварање природне катастрофе

КОЛИКО ЈЕ ОПАСНО ГЕОФИЗИЧКО ОРУЖЈЕ?

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Турску је прошле недеље погодио земљотрес са епицентром у Егејском мору. Штета је озбиљна, а живот је изгубило петоро људи. Неки сумњају у „природност“ овог догађаја. Шта је, заправо, геофизичко оруже?

Градоначелник Анкаре Мелих Гекчек оценио је да су земљотрес јачине 5,3 степена који је рано ујутро 7. фебруара 2017. потресао Турску и секундарни потреси који су уследили (јачине до 4,3 степена) вештачки изазвани помоћу бродова и подморница у рејону Истанбула, Чанакале и Мраморног мора. Бродови и подморнице припадају, према мишљењу градоначелника, „снагама које су желеле недавно да изведу државни удар“ у овој земљи. Као аргумент за своју тврдњу, навео је да је неколико америчких бродова изводило сеизмичка истраживања недалеко од епицентра земљотреса.

Турска јавност је после ове изјаве остала шокирана, а поставило се и питање да ли је ово могуће?

[restrict]

СЛУЧАЈ КОЈНА Одговори су различити, али углавном обесхрабрујући, јер некако указују да је могуће савременом технологијом изазвати земљотресе и не само њих. Суштина је да се земљотрес може вештачки изазвати, али само у подручјима где за то постоје услови, односно сеизмичка активност тла. Експерти су дакле посебно критични према изјави да за покретање тла могу бити одговорне активности с бродова који плове Црним морем. Но, сеизмолози се слажу да се у истраживању геофизичког оружја напредовало, а као доказ наводе „техногену сеизмичност“ којом је изазван земљотрес у Индији, средином 60-их година прошлог века, у региону Којна, иначе подложном земљотресима. После тога сваки вештачки изазван земљотрес називан је „земљотрес Којна“. То је класични пример сеизмичког догађаја изазваног активношћу човека. Ипак, многи стручњаци сматрају да се ово не може подвести под геофизичко оружје, јер се земљотрес може изазвати само у одређеним деловима земљине површине.

Идеја геофизичког оружја огледа се у стварању механизма чијим би коришћењем биле изазване природне катаклизме: земљотреси, активација вулкана, изазивање торнада, тајфуна, киша, поплава, суша, жега, великих мразева и ерозија тла (у овом случају назива се климатско оружје), стварање озонских рупа над одређеном територијом са циљем пржења и излагања радијацији Сунца (озонско оружје) земље и живих бића на одређеној територији.

Сматра се да је могућност тајне примене геофизичког оружја ограничена, иако државе попут САД, Русије, Немачке, Француске, Велике Британије, Кине, Индије и Јапана имају различита средства која се могу сврстати у геофизичко оружје.

Међу информацијама посвећеним овом типу оружја издвајају се оне са портала politrussia.com. Наиме, неколико стручњака објашњава да идеја геофизичког оружја није нова и да се током историје и примењивала, додуше у технички једноставним условима, док је сада ово оружје савршеније. Најпримитивнији начин примене геофизичког оружја је преусмеравање река са циљем да се на противничкој територији изазове суша или неки други катастрофични догађај, док су се у планинама изазивале лавине или обрушавање камења.

 

ИСТОРИЈА РУСКИХ И АМЕРИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА Реална примена геофизичког оружја догодила се током Другог светског рата, тачније 17. маја 1943. године, када је британска војска бомбардовала немачку територију „скакутавим бомбама“. Да би разрушили бране и оставили Немачку без електричне енергије, британски инжењер Барнс Волес осмислио је „скакутаве бомбе“, оне одскоче неколико пута по површини воде пре него што се скотрљају низ зид бране и на одређеној дубини експлодирају и руше брану. На тај начин за једну ноћ Британци су уништили две хидроцентрале у Немачкој и потопили област Рур, што је онемогућило рад бројних предузећа, а читав регион је остао без пијаће воде.

После тога идеја геофизичког оружја активно је истраживана у СССР-у, при чему су настале и бројне легенде о новом оружју, али никада није потврђена његова примена. Међутим, после удара урагана Катрина у САД, познати амерички метеоролог Скот Стивенс оптужио је Русију да је „вештачки изазвала Катрину“. Заправо, према његовом мишљењу, то је урадила руска армија која се бави истраживањима у области управљања временским приликама. Ураган се појавио насупрот свим познатим законитостима о рађању урагана. Другим речима, није било никаквих видљивих услова и предуслова за овакву разорну појаву.

Да Русија ради на „контроли временских непогода“ потврдио је Олег Калугин, генерал-мајор КГБ-а, који је пребегао 1993. године на Запад и у интервјуу лондонским медијима рекао: „У СССР-у се активно радило на геофизичком оружју и његовој примени. У основи, експерименти су били повезани са вештачким изазивањем цунамија и земљотреса, који могу нанети удар тихоокеанској обали САД“. Тада је одао да се тај систем назива „Сура“. Данас већ имамо и фотографије овог необичног оружја, а зна се и где се налази (170 км од Њижњег Новгорда на тихом и удаљеном месту од насеља). Формално припада Научноистраживачком радиофизичком институту. Комплекс се простире на површини од 10 км и састоји се од дугачких антена, док је у центру смештен огромни емитер. Што се тиче земљотреса, за сада је познато да системи геофизичког оружја користе магму, која је у овом случају цилиндрични трансформатор, тако да деловање на њу изазива земљотресе.

Истовремено и САД су кренуле да истражују ову област, с тим што се код зове „климатско оружје“. Када је у експлоатацију на Аљасци пуштен у рад радиотехнички уређај ХААРП (High Frequency Active Auroral Research Program), стручњаци су међу собом почели да говоре о првом активном оружју те врсте, као и то да оно може да доведе до промене климе и временских прилика у арктичком региону, па тако и пограничним областима Русије.

Истраживање геофизичког оружја почело је 60-их година прошлог века у строгој тајности. Совјетски Савез је био у предности, али када је водећи стручњак за ново оружје професорка Троицкаја пребегла на Запад, дочекана је раширених руку и амерички пројекат ХААРП добио је „нова крила“.

ХААРП ствара вештачке магнетне буре, чије последице се осећају и на навигационим системима, временским приликама, али и на психи људи, што му даје доста мрачни лик. Ипак, по карактеру дејства геофизичко оружје дели се на метеоролошко, озонско и климатско.

Проблем са овим оружјем је што оно није опасно само за државе на које је усмерено, већ и за цео свет. Наиме, ако се изазове вештачки земљотрес у једној држави, нема гаранције да он неће покренути друга померања земљине плоче. Другим речима, ако се изазове земљотрес у Турској, он може аутономно, ван контроле изазивача, да покрене земљотрес, на пример, у Израелу или Саудијској Арабији.

Да су САД значајно напредовале у вези примене геофизичког оружја постало је јасно после специјалне расправе о овој теми 2004. године у руској Думи (тада је показано да је жеља Вашингтона да се изврши нуклеарно разоружање последица освајања геофизичког оружја). На расправи су донете одређене одлуке, а после тога Русија се званично обратила Уједињеним нацијама и председнику државе са предлогом предузимања одређених корака на заштити од геофизичког оружја, односно регулисању његове употребе.

ХААРП и остали слични системи, за сада је познато, преко антена могу да изазову и промену климе и климатске катастрофе, као и друге моћне деструкције у јоносфери, па тако и да униште војне ракете које лете ка циљу, али и да обарају авионе. Заправо, ХААРП је и моћно противракетно средство, ефикасније од било каквих ракета.

 

НЕСАГЛЕДИВА ОПАСНОСТ Да је геофизичко оружје опасно по човечанство писао је Теслин ученик Бернард Истлунд, који је фактички припремио базу за стварање ХААРП-а. Наиме, Истлунд је 1985. године патентироа свој проналазак под називом „Метод и механизам промена атмосфере, јоносфере и магнетосфере Земље“. Том приликом је написао „да антенско оружје на Аљасци у стварности представља огромни топ способан да уништи не само средства везе већ и ракете, авионе, сателите и много, много тога другог. Његова примена, међутим, изазваће бројне побочне (нежељене) ефекте, укључујући климатске катастрофе по целом свету, изазваће појаву смртоносне сунчеве радијације“.

Други експерт о овом питању, Едуард Алберт Мајер указује да се „овај пројекат (ХААРП) преобраћа у глобални вандализам, јер рушилачка снага овог оружја за неколико хиљада пута превазилази моћ атомске бомбе“.

Због тога бројни истраживачи указују да су „природне катастрофе“ које су погодиле југ Европе, раст температуре у Русији и Централној Европи, цунамији у Индијском океану управо повезани се споредним ефектима испитивања новог геофизичког оружја САД.

Нажалост, истиче портал fishki.net, не само што Американци крију од јавности експерименте са ХААРП-ом већ то чине и бројни други „неамерички“ политичари.

Према мишљењу научника систем ХААРП има следеће могућности: фокусирати се на било ког емитера веза на планети (телекомуникације) и онемогућити његов рад, открити и уништити нуклеарне ракете после њиховог лансирања и уништити их много пре доласка на циљ (путем њиховог загревања, односно прегревања њихових електронских компоненти), рендгенски снимити и регистровати било који природни и вештачки подземни тунел или здање, мешање у природне појаве у циљу њиховог слабљења или појачавања (уништавање или стварање тајфуна, на пример), пројектовати микроклиму (изазивати падавине, маглу итд.), стварати вештачки озон у регионима где су јављају озонске рупе, узнемиравати становништво одређеног региона психотроним деловањем (емитовањем електромагнетних таласа одређеног спектра стимулише се гранично психичко понашање људи, односно пад у апатију).

Тренутно, све више научника долази до закључка да промена климе у Европи, тачније повећање температуре, као и поплаве које су се догодиле 2014. године на Балкану, представљају експерименте уз помоћ система ХААРП. Чак и урагани који периодично погађају САД последица су ових експеримената. Исто се мисли и за једнодневни земљотрес у Турској, тј. да је колатерална штета настала одређеним експериментима, што даје за право градоначелнику Анкаре Мелиху Гекчеку.              

[/restrict]