ТЕОРИЈА ИЗАЗОВА

Пише Владимир Вулетић

У својој обимној Студији историје, непосредно након Другог светског рата, Арнолд Тојнби је представио нову теорију цивилизације чија је окосница – развој као одговор на изазове. Размотримо како се у складу са овом теоријом понашају Срби

Према теорији о развоју цивилизације коју је Арнолд Тојнби приказао у својој Студији историје, између осталог се закључује да – ако људска заједница има идеално окружење, са пријатном климом, обиљем плодова и животиња, остаје на примитивном ступњу развоја. Живе у синдијазмичкој породици и тиме успостављају односе братства. Међутим, ако је изазов сувише велики, као што је, на пример, случај са Ескимима, услед климатских услова, они једва преживљавају уз крајње напоре и нису у стању да створе развијене друштвене облике. Тојнби за класичан пример потврде своје теорије узима холандску цивилизацију. Како је велики део земље испод нивоа мора и оптерећен честом појавом криптодепресије, Холанђани су морали да се боре и уложе тежак и непрекидан напор како би земљу отели од мора. Затим су се борили за верску и националну самосталност против моћне католичке Шпаније.

Захваљујући овим умереним изазовима, развили су своје способности и постали једна од уважених нација Европе: изнедрили су изузетне сликаре (Рембрант, Рубенс, Ван Дајк), научнике (Јансен, творац микроскопа, Хуго Гроције, који је дао нову снагу и револуционарни набој учењу природног права). Премда малобројни, створили су велико колонијално царство, основали Њујорк (назван Нови Амстердам), на лошем земљишту остварили интензивну земљорадњу и постали један од највећих извозника сира и цвећа.

Чини се да се овом теоријом може објаснити и успон и успех индивидуалне личности.

[restrict]

ТЕШКА ИСКУСТВА – ДРАГОЦЕНИ УСУД Многи изврсни ствараоци нису живели у најповољнијим условима. Достојевски је, на пример, имао епилепсију и страст према коцки због које је стално био у дуговима, чак је извођен пред стрељачки вод због оптужбе да је учествовао у завери против цара. Пред само стрељање прочитано му је царево помиловање, тако да је неко време потом провео у Сибиру. Да ли би, да није прошао кроз оваква искуства, гледавши и смрти у очи, Достојевски написао Злочин и казну, Браћу Карамазове или Коцкара? Генијални Бетовен је, услед наследног сифилиса, временом оглувео и тек тада компоновао своја најбоља дела, које је могао да чује и осети само својим унутрашњим ухом. Победница у маратону на олимпијским играма у Риму 1960. године Вилма Рудолф имала је у детињству дечју парализу. Најпре је, уз челичну вољу и упорно вежбање, проходала. А онда постала и светски и олимпијски шампион.

Сантајаниним мислима, „ако историју заборављамо, осуђени смо да је поново проживимо“, може се додати да, ако заборавимо ко смо и куда идемо, осуђени смо да поново кренемо из почетка, без циља и правца.

Тојнби је у својој теорији изазова можда оправдано превидеo Србе, вероватно најбољи пример нације са изванредним појединачним достигнућима која данас не умемо да ценимо.

У савременој Србији Вуково писмо потпуно је заборављено. Ћирилица је прогнана из медија, продавница и дућана, са улица и из школа. Према најновијим подацима Центра за проучавање алтернатива, тек сваки пети грађанин Србије млађи од 25 година пише ћирилицом. Њено једино уточиште, Устав, свакодневно се крши. Млади су ово писмо заменили интернет знаковима, негације се пишу заједно и као да поново падамо у мрак опште неписмености. Језик, који је, уз италијански, најсонорнији на свету, презиремо а човека, који је, упркос обогаљеној нози, успео да буде хроничар Српске револуције (како је Леополд Ранке лепо окарактерисао Први српски устанак) заборављамо и ништимо.

Како данас Његоша у очи да погледамо, како да му се обратимо, када нема више свијетлог šјутра, када његово дело не сачувасмо као žeницу?! Своје највеће дело посветио је праху оца Србије, а његови га потомци изнова пишу, новим лексемама, новим матерњим некњижевним језиком! „Шта је човјек, а мора бити човјек“, питао се, док је искорењивао крвну освету међу племенима, док се ми данас морамо запитати – шта је реч, а мора бити реч?

 

ШТА СУ НАМА ДАНАС НАШИ ХЕРОЈИ Како да се јуначка дела војводе Мишића и мајора Гавриловића славе, када нас и на саму помен њихових имена препадају разне жене у црном, комитети правника и хелсиншки одбори, плачућом агресијом говоривши да је будућност у прихватању своје одговорности за геноцидну прошлост, да смемо само да оплакујемо туђе, а да ништимо сопствене жртве!? Како да поновимо данас говор мајора Гавриловића, како да говоримо о војној тактици и мудрости војводе Мишића (чија се војна тактика и данас учи на америчким војним школама), када нам је војска професионализовано уништена, када су традиција, част и чојство испод Европе без алтернатива!?

Да више поштујемо Теслу и Миланковића, можда бисмо више и користили њихове изуме, календар, климатске прорачуне, можда би Европу могли више да подсетимо шта дугује овом народу, у години у којој је највише људи погинуло у климатским променама у последњих четврт века.

Знају ли данашњи европејци да је Живојин Перић, професор Правног факултета између два светска рата, зачетник идеје европских интеграција, да ли знамо да је Слободан Јовановић први Слободан у Срба, јер је шабачки политичар са преласка из 19. у 20. век Владимир Јовановић својој деци дао имена Слободан и Правда? Да ли Болоњска декларација зна за Општи имовински законик за Црну Гору, да ли приватни факултети са више наставног кадра него ли студената, са више диплома доктора наука него ли година постојања, знају за Катоново правило, капетан Мишино здање и Српски грађански законик? Да ли смо олако допустили да се, како Симовић рече, у овом мраку множе они који могу да купе све, а не могу ништа да створе, да све што је крвљу купљено и главом плаћено у овом мраку губи цену, а што дигне главу скончаће премлаћено и изгореће у катрану и сену.

 

… И СРПСКА ТЕОРИЈА ИЗАЗОВА Како би данас Нушић написао „Народног посланика“, „Госпођу министарку“, „Власт“, „Протекцију“, „Сумњиво лице“ када су то наши суморни дани?

Срби су изнедрили три националне владарске династије из свог народа, јер нас осредњост ужасава, а ситни (а тако битни) свакодневни напор одбија. Ми заборављамо да се на високу планину пење малим корацима. Ми бисмо радије у скоковима. Србија је добила свој Грађански законик 1844. године, као четврта нација Европе (!) док је било једва десетак писмених људи да га прочитају. Грцима je, на пример, било потребно око стотину година да израде свој, и то уз помоћ странаца. Данас смо, нажалост, можда и једина европска земља која нема свој грађански законик, јер је 1946. тзв. Законом о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1946. и за време непријатељске окупације Српски грађански законик укинут.

Стари Римљани су успоставили три начела по којима се ваља владати у животу: honeste vivere (часно живети), alterum non laedere (другога не штетити), suum quique tribuere (сваком његово право дати).

 Изазови за српски народ тек предстоје. Они су, међутим, свакодневни, често латентни и неприметни. Уколико најзад успоставимо категорички императив да поштујемо своје, да не одричемо традицију, да са више толеранције разговарамо и аргументујемо, да прихватимо наше мане као што истичемо врлине, да слабости умањујемо, а предности мудро увећавамо, да множимо више него што делимо, а сабирамо чешће него што одузимамо, неки нови Тојнби неће моћи да пренебрегне српску теорију изазова.    

Аутор је професор Београдског универзитета

[/restrict]

Један коментар

  1. Немојмо да се лажемо! Није се Холандија обогатила производећи сир и цвеће. Јер, добро је познато да је она једно време била доминантна колонијална сила западне Европе. Потисли су је прво Шпанци, па потом и Енглези. Али, задржала је она богатста која је стекла тргујући добрима опљачканим од житеља својих бројних колонија.
    А што се Србије и Срба тиче, боље би било да се присете својих предхришћанских вредности, него што истрајавају на додворавању Западу и његовом имитирању, јер је његово време заиста истекло. Предстоји му још само урушавање. Измакнимо се да нас рушевине не затрпају!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *