Некада су постајале области, сатрапије, срезови, санџаци, жупе. Регион је најмлађа реч и њено значење, бар када је реч о областима где Срби живе, није ни најмање безазлено
Српска народна пословица вели „Бобу ваља рећи боб, а попу поп“! Кад се ствари или догађаји називају правим именом нема нејасноћа. Оно, нејасноће настају кад се жели нешто притворено урадити или замаскирати стварне намере.
[restrict]
ИМА ЛИ ЈОШ БАЛКАНА СЕМ ЗАПАДНОГ Некад се о лоповлуку говорило и писало као „о корисним малверзацијама“, финансијски губитак предузећа би се крстио „позитивном нулом“ а крађа аутомобила „позајмицом“. Изрази су били уобичајени у некадашњој социјалистичкој држави за којом неки данас уздишу, јер се онда, сматрају, „знао ред и боље се живело“. Кукњава и јаукања су сваком живом створу дозвољена и кад нема стварно разлога за запомагање, али што би Срби рекли, „свршеном послу мане нема“. Зато се не вреди бавити лажима у прошлости, већ пратити њихов наставак у данашње време.
Данас владају два назива које разноразни приучени и наручени тетреболози неуморно понављају. Није у питању евроунијаћење или по здравље корисно НАТО радиоактивно тровање, већ неуки језички безобразлук који се огледа у речима: „Западни Балкан“ и „Регион“. О првом није потребно трошити речи. Ако постоји западни, ваљда постоји и источни, северни, јужни. Или су стране света укинуте? Могуће је да више нема ни Јужног и Северног пола, већ да има нама данас непознатих закона физике, али то ће сазнати наши потомци у наредном веку кад буду пронађена и отворена, на неком археолошком локалитету, последња евроунијатска поглавља за пријем Србије.
Много занимљивија је реч регион. У речницима (Речник српскохрватског књижевног језика Луја Бакотића из 1936. године) за реч регион пише да је „од латинске речи regio и значи предео или крај“. У Речнику страних речи Братољуба Клаића за реч регија наводе се следећи називи: крај, предјел, подручје, околина, земља, покрајина, област и још неколико.
КО БИ ДА ВАСКРСНЕ ЈУГОСЛАВИЈУ За реч регион дословце пише „који се односи на неко поједино подручје, на неку земљу или на неколико сусједних земаља; подручни, мјесни, земаљски, обласни“. За регионализам се пак посебно наводи да значи „истицање или јачање појединих дијелова неке земље на штету цјелине или заједнице“.
Значи реч регион се односи на крај или предео на било ком континенту и никаквог другог значења нема. Сем кад су Срби и Србија у питању. Пошто властита именица Србин у једнини и Срби у множини, да не помињем придев српски, многима сметају те им срце залупа, а душа узнемири, јер се сете шта су њихови дедови и прадедови били, онда уместо бенседина или нитроглицерина употребе реч регион и регионални, те им је одмах лакше. Нема Срба, али има региона.
Користећи свеопшту душевну узнемиреност ватиканска жгадија кроз назив регион и регионални хтела би да васкрсне по пети пут некакву Југославију у коју би угурала све бивше чланице, сем оних које су ушле у евроунијатски савез у нестајању. Знајући да Срби, бар већина, више нису наивни, да не заборављају, бар већина, какве су страхоте, геноцид и пљачке преживели неколико пута у Југославијама или у прелазима из једне у другу, нове-старе убице Срба и Србије спремају завршни ударац затирања државе Србије и самог имена Срби. За почетак довољно је, верују бискупи, наметнути назив регион. Како ће се таква сатрапија звати сад не знамо. Кад буду пронашли име – знаћемо!
НЕМА ЦАРА, НЕМА ОГРАНИЧЕЊА Реч сатрапија је персијског порекла и значи област или покрајину. Сатрапијом управља намесник који се зове сатрап. Он поседује извршну и законодавну власт над облашћу којом управља, а подређен је цару. Систем је постојао у Персији и сатрапи су били подређени персијском цару. Данас би сатрапу по овлашћењима одговарала функција обласног, покрајинског или регионалног лидера. То није мала улога, а њено трајање је у доба Персијског царства зависило од самог цара. Данас царева, бар у „нашем региону“ и шире, више нема, те је дужина власти сатрапа неодређена. Између сатрапије и региона историја бележи још назива. Један је област – подручје под којим обласни велможа има власт. Други је жупа, у изворном значењу „област изложена сунцу“, а у преносном област или округ где је на челу владар који има титулу жупан. Жупе и жупани су постојали у Србији. Велики жупан је био Стефан Немања, отац Светог Саве.
Српски називи жупан и жупанија сачувани су данас у Хрватској и Румунији где су у званичној употреби. Некад се мања административна област звала и срез, а за турске управе санџак. Данас је у моди, бар што се тиче области где живе Срби, реч регион. Она јесте историјски најмлађа, у административном смислу, од наведених, али је познато да оно што је ново је и нападно, јер само се агресијом може потиснути старо и изборити место за ново, своје постојање.
[/restrict]