Политички (не)коректно по Трампу

Свету мало познати Вилиџ и „угледни“ Шпигл нису усамљени у таблоидној хајци на Доналда Трампа која би, да је којим случајем некада раније била усмерена на неког другог, рецимо на Барака Обаму, била осуђена као „фашистичка“, „антидемократска“, „говор мржње“…

Да ли је морално убити новог америчког председника? Ту дилему у свом новом броју разматра ирски магазин Вилиџ уз насловницу на којој је приказан Доналд Трамп са снајперским нишаном на слепоочници и питањем „Зашто да не?“. Новине, које себе описују као политички и културни магазин левог опредељења, у уводнику фебруарског броја наводе да је Трамп „добављач мржње, контраш: антилиберал, антидемократа, противник слободне штампе, антиеколог, коруптивни силеџија, лажов, мизогини пипач и сељачина“. „Он држи узде најмоћније државе на свету. Он има нуклеарне шифре, он може започети ратове, он може осигурати да се ништа не учини на тему климатских промена, тако да читава цивилизација буде угрожена“, додаје лист набрајајући сва зла која Трамп доноси, или би могао да донесе. „Шта нам је онда чинити?“, питање је које се поставља у уводнику и одмах се одговара: „Можда је решење тираницид. Као што би и он сам могао да каже – ликвидирајте га.“ Вилиџ потом подсећа на историју тираницида и истиче да је овакав приступ имао „подршку бројних филозофа и теолога током векова“, те да је и Тома Аквински то одобравао. „Ако води ка ускраћивању слобода и мањинских права, за хришћане би могло бити легитимно мислити о његовом уклањању“, додаје лист и пореди потенцијалног Трамповог убицу са Клаусом фон Штауфенбергом, пуковником Вермахта из Другог светског рата, једном од главних фигура Јулске завере из 1944. да се убије Хитлер. Уредник овог часописа Мајкл Смит покушао је да у изјави за лондонски Сан објасни да порука није питање „зашто не убити Трампа“ него објашњење „зашто не треба“, али то делује мало уверљиво с обзиром на садржај уводника који много боље, чак и од насловнице, објашњава зашто треба ликвидирати демократски изабраног председника једне суверене земље, као што је то био и Хитлер.

Пошто овакво директно поређење са Хитлером у Немачкој и није баш згодно, недељник Шпигл објављује насловну страну у којој Трампа ставља у иконографију везану за Исламску државу. Фигура без лица, али карактеристичне фризуре и одевена као што је то био и Трамп током инаугурације, у једној руци држи крвав нож, а у другој одсечену главу Кипа слободе с које се цеди крв. Све је пропраћено Трамповом девизом „America first“, што се у овом контексту схвата не као „Америка на првом месту“ него „прво Америку“. Шпиглу свакако није први пут да неодмерено, рекло би се, третира Трампа. Већ почетком 2016, по самом његовом кандидовању за председника Америка, овај лист је објавио насловну страну са портретом Трампа и америчком заставом у пламену уз наслов „Безумље“ (Wahnsinn), да би по Трамповој победи, 12. новембра 2016, објавио насловницу с Трамповим ликом који попут комете срља ка Земљи уз наслов „Крај света“.

Свету мало познати Вилиџ и „угледни“ Шпигл нису, међутим, усамљени у оваквој крајње таблоидној хајци на Трампа која би, да је којим случајем некада раније била усмерена на некога другога, рецимо на Обаму, била осуђена као „фашистичка“, „антидемократска“, „говор мржње“ и све остало. Чувени магазин Тајм имао је у два наврата (22. августа 2016. и 24. октобра 2016) насловне стране са Трамповим ликом који се растапа. Наслов прве био је „Meltdown“, што је енглески израз за топљење језгра нуклеарног реактора, односно нуклеарну катастрофу, док је други био још екстремнији – „Total meltdown“. Тиражни француски Либерасион објавио је дан после америчких избора насловну страну са црно-белом Трамповом фотографијом у крупном плану уз наслов „Трампокалипса“, док је новог америчког председника њујоршки Дејли њуз фебруара 2016. отворено назвао „антихристом“ уз обрађену фотографију Трамповог лица које милује пламен.