ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Усташки тегови

Као да већ довољан скандал – да не употребимо неку тежу, примеренију реч – није представљало недавно постављање спомен-плоче с натписом „За дом спремни“ надомак Јасеновца, у коме су уз тај поклич у Другом светском рату хрватске усташе убиле стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић овом је чину сад дала и, такорећи, званично одобрење.

[restrict] Спомен-плоча с натписом „За дом спремни“, подигнута погинулим припадницима ХОС-а – Хрватске обрамбене снаге, оружане формације на чијој је црној ратној застави стајао овај слоган, формације коју је 1991. основала Хрватска странка права, позната и по свом залагању за „Хрватску до Дрине“, где је она била само у време НДХ – „није усмерена на оно што се догодило у Јасеновцу у Другом светском рату, што дубоко поштујем“, изјавила је председница Грабар Китаровић, остављајући нејасним шта то тачно у вези с Јасеновцем она поштује. Али напоменула је, и ту је заправо и суштина, „плоча се не може тек тако уклонити ако је ни сам закон не забрањује“: „Ако смо правна држава, онда поштујемо своје законе. Уколико је статутом ХОС-а то било регулисано годинама, а пре тога нису реаговали ни моји претходници нити претходне владе, зашто сад то наједном постаје проблем? Треба исто тако одати дужно поштовање према једанаесторици младића који су бранили Хрватску и Јасеновац.“
Овај хрватски театар апсурда – опет, избегавамо да употребимо адекватнију квалификацију – не би био потпун да Колинда Грабар Китаровић, у истом даху у коме је рекла да јој не пада на памет да уклања усташко обележје надомак Јасеновца, није нагласила и да „неће допустити да се пљује по хрватским вредностима“ – које су то вредности, не можемо а да се не запитамо – и „Хрватској намеће (!?) некакав тег усташтва и фашизма, јер то је управо оно што покушавају неки у нашим суседним земљама како би дискредитовали Хрватску“.
Да усташки тегови заиста тешко притискају Хрватску „Печат“ је писао недавно, а треба напоменути и да се у међувремену овом прилогу хрватске председнице споменутом феномену придружио и хрватски кардинал Јосип Бозанић, оценом да је Алојзије Степинац, викар усташке војске иначе, „оријентир у деловању“ Католичке цркве у Хрватској.
Бозанићу је одговорио директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф, најавивши да ће Јевреји широм света протестовати ако Католичка црква Степинца прогласи свецем. Била би, рекао је, „ужасна ствар“ ако би свецем прогласили „некога ко је био свештеник Анте Павелића“. „Уколико Степинац буде проглашен за свеца, људи ће мислити да је потпуно у реду подржавати фашизам, масовна убиства и да то није препрека да неко буде проглашен светим“, рекао је Зуроф, наглашавајући да „не разуме“ што хрватско свештенство Степинца већ сматра свецем. „Чињеница да је Степинац подржавао НДХ, да никада није рекао нешто против те државне творевине, као и да је био Павелићев свештеник, довољно говори о његовој историјској улози и животу. Степинац не заслужује да буде свештеник, а камоли светац.“

ЦИА и француски избори

Усред медијске буке подигнуте због наводног руског мешања у америчке председничке изборе и наводне руске намере да се умешају и у предстојеће француске председничке и немачке парламентарне изборе, мало пажње у медијима главног тока привукло је откриће да се америчка Централна обавештајна агенција, ЦИА, директно умешала у председничке изборе у Француској 2012. године.
„Викиликс“ је, наиме, објавио три ЦИА документа у којима су садржане наредбе за прикупљање обавештајних података – и електронском шпијунажом и од „људских извора“ – о свим водећим кандидатима за председника Француске 2012, од Франсоа Оланда, преко Николе Саркозија до Марин ле Пен. У документима се наводи да су председнички кандидати шпијунирани како би се „подржале“ активности ЦИА, Одељења за ЕУ Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА, обавештајна служба америчког Министарства одбране) и Обавештајно-истраживачког одељења Стејт департмента.
ЦИА операција шпијунирања својих француских савезника трајала је током 10 месеци, од 29. новембра 2011. до 29. септембра 2012, што ће рећи да је настављена и после избора одржаних 22. априла и 6. маја 2012. године (други круг, у коме је Саркози победио Оланда).
Документи откривају и да су помоћ у шпијунирању Француза Американци затражили од Велике Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда; ових пет држава, иначе, сачињавају блиско интегрисану обавештајну заједницу познату под називом Пет очију.
Три ЦИА наредбе о којима је реч, додајмо, представљају „контекст за предстојећу серију ЦИА Крипта 7“, (засад) енигматичну збирку нових тајних докумената којима „Викиликс“ већ извесно време голица машту свих који прате активности ове организације.

Старо и ново савезништво

Српске државне органе, а и све нас, морао би да забрине нови и изненадни, премда можда не и изненађујући, талас обнављања старог савезништва Хрвата и Албанаца које је, по својој природи, усмерено против Срба.
У само неколико дана који су за нама Хрватска и Албанија упутиле су заједничко писмо генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу у коме су од њега затражиле формирање војске Косова, а потом је косовски министар спољних послова Енвер Хоџај боравио у званичној посети Загребу, где се састао и с председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић с којом је „разменио мишљења и о политичком и безбедносном стању на југоистоку Европе“ – дакле, и о Србији – и у тој размени мишљења сложили су се „у оцени низа претњи и потреби чешће размене мишљења о овој теми између две државе“.
И док очигледна офанзива у развоју хрватско-албанских односа, како рекосмо, у Србији треба да изазове подозрење а можда и забринутост, жаљење изазива податак да се овим односима сад прикључује и Црна Гора, која је с Хрватском и Албанијом 10. фебруара формирала Јадранску трилатералу, „којом се подстиче јачање безбедносне и економске сарадње између Хрватске, Албаније и Црне Горе“.

Укинута пресуда

Оливеру Ивановићу, лидеру Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ из Косовске Митровице, Апелациони суд у Приштини поништио је прошле недеље првостепену пресуду којом је, због наводних ратних злочина 1999, осуђен на 9 година затвора. Суђење је оваквом пресудом враћено на почетак.
„Имам утисак да се правда дели на кашичицу и у деловима, као што је учинио и Апелациони суд који није имао храбрости да потпуно ослободи Оливера Ивановића“, прокоментарисао је његов бранилац Небојша Влајић, додавши да и такво решење поздравља ако је оно корак ка коначном ослобађању Ивановића.
Ивановић је ове среде пуштен из затвора у Косовској Митровици – одређен му је кућни притвор – после чега је изјавио: „Мени предстоји борба да докажем да сам невин и да са овиме немам никакве везе. Сви они који ме познају, били Срби или Албанци, знају да ја са тим немам везе, али у то морам да убедим и судско веће. Тежак је пут, али ја ћу то да прођем.“
Србија је затражила моментално и потпуно ослобађање Оливера Ивановића, као „последњег политичког затвореника у Европи“. „Ивановић је човек који се налази иза решетака само због тога што припада и предводи део српског народа на Косову и Метохији, да би се направио лажни баланс у прогону ратних злочинаца“, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, док је Влада Србије пружила Еулексу гаранције да ће Оливер Ивановић, ако би му се омогућило да се брани са слободе у наставку процеса, бити доступан правосудним органима.

[/restrict]