НАТО Црна Гора

Шта још спречава улазак Црне Горе у западни војни пакт?

Црна Гора, тај „балкански миш“ како је у магазину „Форбс“ ових дана назива Даг Бендоу, виши сарадник „Кејто института“ из Вашингтона и некадашњи специјални асистент председника САД Роналда Регана, као да све више постаје својеврсни ветроказ који ће показати смер којим ће ићи будући односи Сједињених Америчких Држава и Русије, надалеко превазилазећи значај, стратешки и сваки други, који би она иначе могла да има.

ПРОЦЕДУРА РАТИФИКАЦИЈЕ Реч је, наравно, о уласку Црне Горе у НАТО, о питању које је практично сматрано решеним у мају прошле године када је, упркос отвореном противљењу Русије – каквог иначе није било током ранијих рунди проширења овог пакта – потписан протокол о приступању. Следећи кораци – ратификација у свим чланицама НАТО-а, потом и у парламенту Црне Горе – сматрани су пуком формалношћу, тим више што је и питање референдума у Црној Гори, пре ратификације у парламенту, више-мање успешно скинуто с дневног реда.

До сада, 23 од 28 НАТО чланица извршиле су ову формалност (остале су да то учине још САД, Канада, Немачка, Холандија и Шпанија), али избором Доналда Трампа за председника САД читав процес (не)очекивано је успорен, а можда ће бити и закочен.

 После неколико одлагања, наиме, која су накратко ободрила све противнике уласка Црне Горе у НАТО, надлежни Комитет за спољне послове америчког Сената 11. јануара гласао је за склапање пакта с Црном Гором, што је створило нужан, али не и довољан услов да се споразум нађе пред пуним саставом Сената у коме, како је изјавио сенатор Боб Коркер, присталице уласка Црне Горе у НАТО имају убедљиву већину од „98 према два или 99 према 1“ (довољна је двотрећинска подршка). „Али“, открио је Коркер порталу „Политико“, „тренутно постоје потешкоће у стављању (овог предлога) на гласање.“

Зашто? Питање је утолико оправданије и због идентификоване сенатске већине за улазак Црне Горе у НАТО, и због тога што овај корак здушно подржавају утицајни сенатски јастребови попут сенатора Џона Мекејна и Линдзија Грејема. „Чинимо све што можемо да то ставимо на гласање, то вам гарантујем“, рекао је Мекејн, а још одређенији био је Грејем: „Желим да пошаљемо јасан сигнал и нашим пријатељима у Црној Гори и Русима о томе како се осећамо, тако да се надам да ћемо убрзо моћи да гласамо. Што пре, то боље.“

ТРАМПОВА ОДЛУКА Па, у чему је онда проблем, наравно, у очима оних који у приступању Црне Горе НАТО-у не виде ништа проблематично? Проблем је у процедури, и у новом председнику САД. Ствар је, наиме, у томе што је за стављање овог предлога на гласање у Сенату, пошто је прошао кроз надлежни комитет, потребна Трампова дозвола да се о томе гласа, а он би, наводи „Политико“, могао то да одбије, „неограничено заустављајући читав процес“.

Нов моменат у читавој причи представља тврдња „Политика“, који се позива на неименованог вишег званичника нове администрације, да ће Трампов саветник за националну безбедност, пензионисани генерал Мајкл Флин, „препоручити председнику да подржи дозволу Црној Гори да се прикључи НАТО-у, упркос снажном противљењу Русије. Овај потез биће велики тест политике нове администрације према Москви, која сваку даљу експанзију западне војне алијансе на исток сматра провокацијом“.

Са своје стране, Москва је после овог писања „Политика“ још једном и јасно ставила до знања шта о свему томе мисли – „Однос Руске Федерације према даљој експанзији НАТО-а на исток је добро познат – ми смо против“, рекао је Дмитриј Песков, портпарол председника Русије Владимира Путина – уз занимљиво опажање да, заправо, „нисмо чули било какве речи Флина о томе“, што би могло да се протумачи и као сумња у аутентичност „Политикових“ навода, оправдана утолико што у протеклом периоду присуствујемо правој поплави лажних вести из Беле куће које етаблирани медији у САД упорно преносе да би потом, по правилу, били принуђени да их демантују.

Прво је питање, дакле, да ли ће Флин уопште Трампу препоручити оно за шта га „Политико“ сумњичи, а друго, и много важније, да ли ће га Трамп послушати све и ако он то учини, не само зато што је одлука заиста (само) његова већ и зато што би то значило да је Трамп стао на линију споменутих сенатора Мекејна и Грејема које је, пре само десетак дана, јавно оптужио да „непрестано покушавају да започну Трећи светски рат“. С друге стране, треба нагласити и да би блокада уласка Црне Горе у НАТО, сад кад му је на самом прагу, заиста представљала потез без преседана у досадашњој историји, тако да тој могућности, која постоји, ипак треба прићи с озбиљном дозом опреза.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *