MALA SIRIJA

Dragomir Antonić 

Skitajući se ovih dana po beogradskim ulicama nađoh se, mimo svoje volje, u blizini  železničke stanice. Danas se ovaj kraj zove „Mala Sirija“…

Verovali ili ne prođe februar, a pre mesec dana se činilo da se januar otegao kao gladna godina i da ćemo se februara teško dokopati. Bogu hvala i to se čudo desi. Posle januara prođe i februar. Mnogi od silne buke, vike, sporenja, nadmetanja ni oko čega ne primetiše kojom brzinom vreme prolete.

[restrict]

URADIMO NEŠTO ZA DRUGE I ZA SEBE Od Čistog ponedeljka pretposlednjeg februarskog dana počinje Časni ili Vaskršnji post. Vaskrs će ove godine biti u nedelju 16. aprila. Ne dozvolimo da nam naredne nedelje prođu neprimetno i da se oko Đurđevdana pitamo gde ode prva polovina godine. Uradimo nešto. Za druge i za sebe. Da se imamo čime pohvaliti kad dođe vreme hajdučkog sastanka ili počne letnje godišnje doba. Ko ne veruje meni, a trebalo bi jer ja vas ne lažem, neka veruje agenciji NASA koja je utvrdila, uz pomoć bezbroj satelita i drugih skalamerija da svaka godina ima dva godišnja doba: letnje koje počinje u maju i zimsko koje otpočinje u novembru. Priznajem da su narodni pesnik, kao i moja pokojna baba Stana, ovo odavno znali. Jedino sam u dilemi: Da li je NASA stvarno videla iz satelita ova godišnja doba ili je možda prisluškivala slepog guslara Filipa Višnjića i moju baba Stanu kad je vodila poverljive razgovore sa svojom sestrom Kosarom. Na ovo pitanje, kao i na mnoga druga, odgovore ćemo pronaći u arhivskim dokumentima koja se upravo objavljuju ili će uskoro izaći na videlo. Mnogi će se iznenaditi kad arhivska istina bude pismenima dostupna. Dotle živimo svakodnevnu našu tugu ili radost. Zavisi kako gledate na svet oko sebe.  

Skitajući se ovih dana po beogradskim ulicama nađoh se, mimo svoje volje, u blizini  železničke stanice. Danas se ovaj kraj zove „Mala Sirija“. Valjda zbog mnoštva migranata koji se u ovom kraju okupljaju. Zašto baš Sirija, kad je najviše izbeglica iz Pakistana i Avganistana, nije mi jasno. Mogao bi kraj da se zove i neoliberalna ekonomija, jer ih najviše ima oko Ekonomskog fakulteta. Doduše bez želje da studiraju, ali možda hoće samo diplomu. Ko će ga znati.

Uglavnom, čekao sam tramvaj, popularnu „dvojku“, kad mi priđoše dvojica ljudi istrošenog izgleda i odela i ljubazno mi se obratiše sa – bratko pomagaj! Upitah, na srpskom jeziku, kakva ih je nevolja snašla i odakle su. Nešto pričaše, razumeh da su iz Bugarske i logično treba ima para. Nisu delovali kao profesionalni prosjaci, nego ljudi koji su se našli u nevolji, te im dadoh neki dinar. Oni zahvališe i usput nastaviše priču kako se u Bugarskoj teško živi, nema posla, pa su krenuli nekud, a ni sami ne znaju gde, ne bi li pronašli komadić boljeg života.

 

U EU ŽIVOT LOŠIJI NEGO U SRBIJI Naiđe „dvojka“ i njom stigoh do pijace Bajloni. Pozdravih se sa uličnim prodavcima, krenuh u pijac kad me zaustavi crnpurasti mladić sa devojkom i zatraži pomoć. Videh da nisu domaći Cigani, sa kojima inače čavrljam svaki dan, ponekad popijemo piće u obližnjem bifeu. Upitah ih odakle su, a oni rekoše da su se vratili iz Nemačke. Što ste se vratili pitam, a oni uglas rekoše: Oterali nas Nemci. Imaju nekakav ugovor sa Srbijom pa nas oterali i mi došli, ako imaš neki dinar da pomogneš.

Shvatih da se radi o ugovoru o readmisiji koji je potpisan valjda 2007. godine, po kome se u Srbiju vraćaju iz Nemačke svi koji Nemcima nisu potrebni. Bez nekog velikog istraživačkog truda, međunarodnih konferencija, dođoh do rezultata da se u evrounijatskim državama ka kojima svaka vlast u Srbiji, bez alternative, stremi i neprestano blebeće, živi lošije nego u Srbiji.

Mada naša ministarka, gospođa Jadranka Joksimović tvrdi da je Srbija korak ispred svih koji žele među evrounijate. Ne kaže ko još želi u propalo društvo, ali je važno da smo mi korak ispred svih pred evrounijatskim ambisom. Fali nam još samo jedan odlučan korak napred.

Zašto bi Bugari iz evrounijatske zajednice dolazili u Srbiju da traže posao nadajući se boljem životu? Ili zašto Nemci proteruju u Srbiju građane za koje nismo sigurni da su srpski državljani. Srbi nisu. Vidi se na prvi pogled. Zvanični podaci kažu da ih je 2016/7524. godine vraćeno oko šezdeset hiljada. Izbeglice iz Pakistana, Avganistana i ko zna odakle dolaze u Srbiju navodno sa željom da odu u neku evrounijatsku državu. Tamo ih ne primaju iako se svakodnevno zaklinju da je slobodno kretanje ljudi  najveće demokratsko dostignuće. Ono moguće je da to važi samo do njihovih granica. U Srbiju se može, ali iz Srbije se ne može. Valjda će oni koji vode Srbiju priznati da su u zabludi što se tiče evrounijatske organizacije. Mislite o Srbima i Srbiji krajnje je vreme.      

[/restrict]