Излог књиге

Екарт Конце, Венке Метелинг, Јерг Шустер, Јохен Штробел
Аристократски стил живота и савремено доба – Племство као политички и културни концепт 1890–1945
„Укронија“, Београд, 2016

То што је националсоцијализам био привлачан за племиће, имало је своје корене у томе што је он за њих представљао обећање да ће се традиционални племићки путеви каријере, који су након 1918. били затворени, изнова отворити. С друге стране, идеја „новог племства“ ипак је била примамљива за старо племство. О томе какве је представе о новом племству имао националсоцијализам као и о отпорима према њему, пише Екарт Конце, професор новије историје на Филозофском факултету у Марбургу. Принцип „новог племства“ код националсоцијалиста, премда мериторан, од почетка је био расистички одређен и антиграђански усмерен. При том су концепти СС-а о новом племству били уско повезани са геноцидном политиком германизације у Источној Европи. Колико далеко су, међутим, били раширени дискурси о новом племству показује Конце на примеру атентатора на Хитлера у јулу 1944. И поред свих осталих темељних разлика спрам владавине националсоцијалиста и посебно спрам СС-а, ипак су у њиховим друштвеним концепцијама елите постојале заједничке односне тачке.

Др Сузана Рајић
СПОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ – ИЗМЕЂУ ОЧЕКИВАЊА И РЕАЛНОСТИ 1868–1878
СКЗ, Београд, 2015

После великог успеха историјске монографије „Александар Обреновић, владар на прелазу векова, сукобљени светови“, коју је „Српска књижевна задруга“ објавила у два издања 2011. и 2014. године, др Сузана Рајић, професор историје српског народа у новом веку на Филозофском факултету у Београду, објављује нову историјску хронику. Овај пут то је раздобље од трагичне смрти кнеза Михаила, време малолетства кнеза Милана Обреновића, до његовог ступања на престо Србије. То је деценија уочи Берлинског конгреса, када српска дипломатија улаже изузетне напоре и гаји очекивања од Европе – да је награди за кооперативност, политичку мудрост и историјску одговорност… Гђа Рајић пише прегледно и лепо. Њене књиге, засноване на сазнањима претходника, али и на многим новим сазнањима и открићима у архивским истраживањима, доноси слику не само спољне политике већ и сложеног лица Србије у једном узбудљивом времену које умногоме подсећа на ово.

Душан Микља
ХРОНИКА НАСТРАНОСТИ
„Лагуна“, Београд, 2017

Шта је у власти тако привлачно да се због ње жртвују много веће вредности – спокојство, част, понекад и сам живот? Шта у њој побуђује зависност једнаку зависности од дроге, пића или коцке? Не дајући аналитичке одговоре већ причајући истините приче – ма колико се чинило да су оне измаштане – ова књига проницљиво и узбудљиво приказује судбине председника, краљева, црквених великодостојника, султана и револуционара, премијера и министара, самозваних и изабраних, деспота и демократа – свих оних који нису презали ни од чега да се дочепају власти и одрже се на њој. Језовита поворка опседнутих већ је по себи фасцинантна, а приказане настраности само су оквир за успостављање дубоких психолошких, културолошких и антрополошких сагледавања феномена власти која овом књигом израстају у чудесне литерарне студије људске природе.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *