Милорад Вучелић / главни уредник
У Америци је хаос. Тако пишу и централни медији и тврде многи политичари. Они хаосом иначе именују почетак распремања глобалних и погубних последица владавине неолибералне и леволибералне елите. И овде се такође прави медијска и политикантска бука која сугерише да у Србији влада хаос, а подстичу је и шире актери који су сами неспособни и у немогућности да произведу и предоче било какав алтернативни политички и економски програм и да њиме успоставе темеље критичности према постојећем режиму.
Чини нам се да би тај став ваљало критички преиспитати. У Србији су у прошлој години одржани демократски вишестраначки избори, изабрани су парламент и влада који функционишу. Ове године смо пред одржавањем редовних председничких избора. У последње две године Вучићеве владе отворен је значајно велики број поглавља о приступању Европској унији. Они који су на изборима побеђивали са слоганом и програмом „ЕУ нема алтернативу“ морали би да буду радосни и раздрагани због тога. Уместо да то задовољство покажу, сви потенцијални председнички кандидати у томе изгледа виде хаос. По свим могућим показатељима Светске банке и ММФ-а Србија напредује. Они који се деценијама заклињу у ове институције сада у испуњавању ових критеријума виде хаос у Србији. На свим боговетним међународним ранг-листама Србија напредује за по шест или десет места. Опозициони председнички кандидати траже и захтевају да се оранице не продају странцима, а у исто време се заклињу на верност ССП-у и ЕУ по чијим одредбама то и морамо да чинимо. Они који се заклињу у те листе и споразуме у томе сада напрасно виде доказ хаотичности.
[restrict]
Србија има добре односе са свим великим силама и пријатељску сарадњу са Америком, Русијом, Немачком, Кином… Нема непосредну конфронтацију ни са једном другом државом у свету. Србија није ни размишљала о томе да уведе санкције Русији што би свакако због већинског расположења у нашем народу изазвало велику дестабилизацију државе. Политика неутралности је нешто чему је Србија непоколебљиво привржена.
Србија је на Балкану битан фактор стабилности. Нема потеза власти, када су суседи у питању, који је био провокативан, напротив, уздржаност је постала већ пословична. То није нимало лако када се сагледа кроз шта све пролазе Хрватска, БиХ, Македонија, Црна Гора, Румунија па и Бугарска. Србија, као што и треба, будно брине о Републици Српској и стриктно се држи својих дејтонских и не само дејтонских обавеза.
Србија је захваљујући свом чврстом ставу и међународним активностима успела да обори британску резолуцију о геноцидности. На исти начин је заустављен пријем Косова у УНЕСКО. Признање Косова као државе је подједнако далеко као што је било у последњих пет година. У оквиру бриселских преговора Србија је и даље у активном статусу уз бројне примедбе и критике које се могу ставити на плећа нашим преговарачима.
Коначно, као знак нехаотичне демократичности мора се убројати и чињеница да владајућа СНС као „кеч ол“ („окупи све“) партија има и своје нескривено атлантско крило и које се и јавно и агресивно и са највиших положаја оглашава и отворено пропагира свој атлантизам.
У Србији се редовно исплаћују пензије и плате (додуше недовољне или мале) у јавном сектору а и у већини приватних фирми. Пензије и плате се незнатно повећавају. Социјална помоћ и дечји додаци редовно се исплаћују. Војска се ваљано и рационално наоружава. Србија се до сада успешно носила са емигрантском кризом, и то у ситуацији када је преко њене територије протутњало више од милион сваковрсних избеглица.
Србија је све у свему једна засада веома стабилна земља. Она, као и увек што је било и што бива са свим државама, заслужује озбиљну, оштру и одговорну критичност. То је задатак грађана и интелектуалаца, и јавних личности такође. Посебно је то задатак политичке опозиције. Али она би то требало да чини са јасно дефинисаним алтернативним програмима. Ако опозиција није спремна да дефинише алтернативу, што ни у свету није лако учинити, онда треба да изнесе конкурентске тежње и да каже: ми бисмо били још бољи еуропејци, још бољи атлантисти, још бољи либерали или неолиберали или капиталисти и слично.
За ту операцију је непотребно и неосновано тврдити да је реч о хаосу у држави. Хаоса сигурно има у главама многих политичара, и међу онима на власти и међу онима у опозицији. Хаоса има и у медијима и међу аналитичарима. Али из тога се не може извући закључак да у Србији влада хаос. А још мање би га требало призивати, тек да би се уклопило и личило на распомамљене сорошевце широм света.
[/restrict]
