Да ли је сломљен Доналд Трамп?

Пише Бојан Билбија

Док амерички тенкови шпартају источном Европом, Русија је распоредила две савремене армије од 150.000 војника на западним границама, са плановима дуплирања потенцијала у року од 48 часова

Најављено „рестартовање“ односа између Владимира Путина и Доналда Трампа, односно Москве и Вашингтона, по свему судећи се одлаже. Не зато што Трамп то можда не би желео него због отпора америчког и европског естаблишмента. Они на нишану држе и Путина и Трампа, па нови шеф Беле куће мора озбиљно да припази ако не жели да заврши као његов дојучерашњи саветник за националну безбедност Мајкл Флин. Или чак и горе. Зато поједини експерти у Русији и даље верују да Трампов Вашингтон није заоштрио реторику према Москви зато што је збацио маске већ зато што их је навукао. У сваком случају, захтеви Кремљу да „врати Крим“ Украјини, или најава да ће се с Москвом разговарати са „позиција силе“, учинили су да је својеврсној трампоманији у Русији – ако је ње икада и било – сада дошао крај.

[restrict]

САВЕТНИКОВА „РУСКОСТ“ И ЗАМКА ЗА ТРАМПА Генерал Флин, човек кога је Трамп задужио за контакте с Кремљом, саплео се практично на првом кораку. Срушили су га антитрамповски медији, помогнути тајним службама које су доставиле новинарима прислушкивани разговор између њега и руског амбасадора Сергеја Кисљака. После само три и по недеље саветник Флин био је принуђен да поднесе оставку. Генерал је оптужен да је прекршио закон из 1799. године и неовлашћено преговарао с Кисљаком о могућностима укидања антируских санкција. На то, наводно, није имао право, јер је разговор вођен крајем децембра прошле године, док још није био у званичном капацитету. Флин се бранио да је Кисљаку само рекао да ће питање санкција „бити проучено“, не обећавајући ништа.

Главна тема разговора с амбасадором заправо је био Флинов предлог да Москва не одговара реципрочно на једну од последњих Обаминих одлука, децембарско протеривање 35 руских дипломата из САД. Путин је то уважио и децу из америчке амбасаде позвао на поделу новогодишњих пакетића у Кремљ. Флин је упозорио Кремљ да не наседа на провокације смишљене да отежају нормализацију руско-америчких односа после промене власти у Белој кући. После свега, очигледне су бар две ствари. Прво, на Флиново место дошао је генерал Херберт Рејнолд Мекмастер, некадашњи војни заповедник у Ираку и сарадник бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса, кога су медији такође помињали као могућег Трамповог саветника за националну безбедност, али и шефа дипломатије. И друго, америчке специјалне службе, с којима је Трамп у отвореном рату, до садржаја разговора Флина и Кисљака дошле су на противзаконит начин, било да су прислушкивале руског амбасадора или председничког саветника.

Оставка саветника на насловним страницама представљена је као губитак за Москву, алудирајући да је Флин био руски човек, што је етикета коју носи и Трамп. Саветникова „рускост“ доказивана је тиме што је у децембру 2015. у Москви седео поред Путина и Емира Кустурице на прослави деценије рада руске телевизије „Раша тудеј“. Многима је чак промакло да је за овим столом, поред Кустуричине супруге Маје, тада седео још један „руски човек“, тачније жена – Џил Стајн, кандидаткиња „Зелених“ на америчким председничким изборима 2016. године. Она је заузела четврто место у председничкој трци, иза Трампа, Хилари Клинтон и Гарија Џонсона, са милион и по освојених гласова.

Амерички медији, наравно, не анализирају како је могуће да „руски човек“ победи на изборима у САД и да ли то онда значи да Американци више воле Путина него Обаму? Трамп и Флин су типични представници америчких конзервативних кругова, који верују да је сарадња, а не сукоб с Русијом боље решење за Америку. Политички противници то желе да представе као издају, што је замка у коју корак по корак увлаче Трампа. То се најбоље види ових дана на истоку Европе, где америчка војска, како тврде западни медији, све више „стеже обруч око Русије“. Кремљ у томе види претњу, што је прошле недеље нагласио и Путин на годишњем Колегијуму ФСБ-а. Руски лидер је оценио да не јењавају напори Запада за мешање у унутрашње ствари Русије и саопштио да су само током прошле године откривена 53 припадника страних служби и скоро 400 њихових агената. Осим тога, троструко је порастао број хакерских напада на државне и информационе ресурсе.

„НАТО својим деловањем провоцира Русију и покушава да увуче нашу земљу у конфронтацију. На самиту НАТО у јулу прошле године у Варшави, први пут после 1989, Русија је означена као главна претња безбедности за Алијансу, а њено обуздавање званично је проглашено новом НАТО мисијом. С овим циљем спроводи се даље ширење блока. Ово ширење се одвијало и раније, а сада су пронашли ново, како се њима чини, озбиљније образложење. Убрзани су процеси размештања конвенционалног и стратешког наоружања изван националних граница водећих држава чланица. Нас често провоцирају, заправо стално нас провоцирају, тежећи да нас увуку у конфронтацију“, поручио је руски председник.

КОНТРАДИКТОРНЕ ПОРУКЕ Очигледно је да Трампова администрација још увек не може јасно да дефинише политику према Русији, због чега шаље контрадикторне поруке. У много чему оне личе на ставове администрације Барака Обаме, где се од Русије стално нешто „захтева“ и на њу се врши притисак. Тако је прошле недеље, на састанку министара одбране НАТО, нови шеф Пентагона Џејмс Метис изјавио да ће дијалог с Русијом бити вођен „са позиција силе“. „Ми остајемо отворени за обнављање партнерских односа с Русијом, али смо и даље реалистични у својим очекивањима и омогућујемо нашим дипломатама да воде преговоре с позиције силе. Ми нисмо спремни да одустанемо од НАТО вредности и дозволимо Русији да својим акцијама говори гласније од овде присутних чланица алијансе“, био је јасан Метис.

На то му је руски министар одбране Сергеј Шојгу одговорио да су и у Москви „спремни за обнављање сарадње с Пентагоном, али покушаји да се дијалог с Русијом гради с позиција силе су бесперспективни“. Метисова оцена је у складу с „обуздавањем Русије“ као главним приоритетом НАТО. А за то је неопходно стално ширење Алијансе на исток, ради спречавања руске „претње и агресије“. То и јесте вођење преговора с позиције силе, о чему је говорио Метис. Међутим, и руски одговор је такође више него јасан, да ће на силу одговорити силом, па је очито неопходан компромис између Вашингтона и Москве. Трамп је у кампањи најављивао договор с Русијом, а генерал Флин је био задужен за тражење овог решења.

Имајући у виду да политику НАТО креирају исти кругови у САД и Европи који стоје иза антитрамповских протеста, онда је јасно да управо они исцртавају ратну стазу за новог шефа Беле куће. Тако су својевремено притискали и Обаму, с тим што су његов отпор сломили уз помоћ медијске кампање, док је против Трампа организована и показна вежба обојене револуције. Али, чим су Трампови људи упутили неколико оштријих изјава на рачун Москве и овај фронт је утихнуо. Нови председник је разумео поруку и сада је основно питање да ли ће зарад „мира у кући“ наставити овим путем, или ће ипак покушати своју политику да спроведе у дело.

 

ФИГУРЕ НА ТАБЛИ СУ РАСПОРЕЂЕНЕ Наде за побољшање односа полажу се на лични сусрет Путина и Трампа, али још увек није познато када ће до њега доћи. Припремајући самит, први сусрет имали су и шефови дипломатија Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон. Састанак у Бону, како је нагласио Лавров, „протекао је продуктивно“. Тилерсон је оставио одшкринута врата за договор са Москвом. „Ми тражимо заједничко тло за сарадњу с Русијом и истовремено очекујемо да ће се она придржавати својих обавеза из Минских споразума и радити на деескалацији насиља у Украјини“, саопштио је амерички шеф дипломатије.

Овој изјави, којом се опет нешто захтева и очекује од Русије, треба додати и знатно повољнију оцену самог Трампа, који је запитао да ли је Обама „био сувише мек према Русији“, јер је Крим отцепљен у мандату претходног председника. Осим тога, Трамп је оценио као „отворене лажи и заверу“ практично све што о Русији објављују водећи амерички ТВ канали, попут „Си-Ен-Ена“, „Ен-Би-Сија“ и „Еј-Би-Сија“, као и либерални светионик америчког журнализма, утицајни „Њујорк тајмс“. Све њих Трамп је назвао „непријатељима америчког народа“.

Речи Тилерсона и Трампа донекле могу да охрабре Москву, али су и тамо свесни да су могућности америчког председника сада ограничене. На руководећим местима у Вашингтону и даље седе присталице политике силе према Русији. Док амерички тенкови шпартају источном Европом, многима у Русији постаје јасно да је реч о правим припремама за рат. Москва је такође распоредила две савремене армије на западним границама, једну на северу и другу на југу, укупне бројности до 150.000 војника, са плановима дуплирања ових потенцијала у случају потребе – у року од 48 часова. Фигуре су већ распоређене на табли и Трамп има све мање времена за спољнополитичку рокаду која би одагнала могућност сукоба.         

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *