Бошњачки рулет

Пише Слободан Иконић

Иницијатива Бакира Изетбеговића да покрене ревизију пресуде Међународног суда правде против Србије не само што је правно нелегална већ представља „политичку бомбу“ која се у Босни лако може претворити у стварни ратни пожар

Бакир Изетбеговић, бoшњачки члан Председништва БиХ и председник СДА, потврдио је познату пословицу да „ивер не пада далеко од кладе“. Попут његовог оца Алије Изетбеговића, и Бакир покушава да, мимо званичних институција БиХ, прогура до Међународног суда правде у Хагу захтев за ревизију пресуде овог суда против Србије. Наводно, имају нове аргументе који су „долазили временом“. Рок за подношење захтева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије истиче 26. фебруара.
Пре 10 година Међународни суд правде у Хагу по тужби БиХ против Србије одлучио је да Србија није одговорна за геноцид у Сребреници, али је одговорна за то што није спречила геноцид и казнила особе оптужене да су геноцид починиле. Вреди подсетити на искуство из тог процеса, када је наша страна, предвођена кампањом Вука Драшковића и професора међународног права Радослава Стојановића, одустала од противтужбе. То је БиХ омогућило да рат прикаже без покретања питања српских жртава на целокупном подручју БиХ. Нарочито 1995. године, када су били највећи прогони српског становништва из западног дела БиХ. Образложење за одустајање од контратужбе било је прилично наивно. Требало је тиме да се одобровољи и друга страна да повуче тужбу. А било је јасно да БиХ то неће учинити. Очигледно да су и данас бошњачке вође још у 1992. години.

[restrict]
КО ЗАСЛУЖУЈЕ ПРЕДСЕДНИЧКИ ТРЕТМАН? У спору између БиХ и СРЈ који је покренут 1993. године Алија Изетбеговић је, како на то подсећа професор Миленко Крећа, дугогодишњи судија Међународног суда правде, сам, као председник Председништва, поднео тужбу. Објашњавајући потанко за београдску „Политику“ зашто то данас није могуће, Крећа наводи да је то било друго време, када Југославија није баш уживала симпатије међународне заједнице тако да је суд, иако је било очигледно да Изетбеговић нема легитимитет, нашао решење у томе што је упутио писмо УН са питањем како УН третира господина Алију Изетбеговића. Помоћник генералног секретара за правна питања је одговорио да УН третирају Алију Изетбеговића као шефа државе.
Ако би се данас повукла аналогија, односно уколико би се Бакир Изетбеговић евентуално позивао на преседан из 1993. године, то би могао да уради само председник Председништва, а тренутно је то Младен Иванић. Председништво, изузев ако оно не донесе другачију одлуку, према иностранству заступа председник Председништва, што Бакир Изетбеговић није, будући да је само члан овог тела.
Слична ситуација је и са Сакибом Софтићем, који не може више да буде правни заступник БиХ јер су му се овлашћења угасила 2007. године када је Међународни суд у Хагу донео пресуду. „Према правилима суда поступак ревизије је нов поступак. Они у старту праве једну правну омашку. Агент се именује у акту надлежног државног органа којим се покреће поступак пред судом. Другим речима, према правилима суда и доброј судској пракси, БиХ би требало да поднесе захтев за ревизију суду и у том захтеву да именује свог агента и евентуално ад хок судију као представника БиХ у судском већу“, објашњава професор Крећа.

КУРИРСКА МРЕЖА У Сарајеву не откривају на чему заснивају свој захтев за ревизију, а нејасно је и ко га је потписао, због чега је дошло до тешких речи и паралелне кореспонденције на релацији Министарство спољних послова БиХ – амбасада БиХ у Хагу – Председништво БиХ – Међународни суд у Хагу.
Амбасадорка БиХ у Хагу Мирсада Чолаковић одбила је послушност министру спољних послова БиХ, а на захтев Бакира Изетбеговића, који је амбасади наредио да не проследи писмо министра спољних послова Игора Црнадака упућено Међународном суду правде поводом Изетбеговићеве одлуке да том суду преда ревизију пресуде против Србије.
Овакав дипломатски скандал до сада није забележен у дипломатији БиХ, јер је Чолаковићева одбила задатак министра Црнадака да уручи обавештење Суду правде у Хагу. Шеф дипломатије БиХ Игор Црнадак успео је ипак да достави писмо Међународном суду правде у Хагу другим каналима, којим обавештава суд да је Изетбеговићева одлука о ревизији пресуде донета ван институција БиХ и да због тога није правно ваљана.
Слично писмо МСП у Хагу упутио је и председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, којим је оспорио било чије право да у име БиХ подноси апликације, јер о томе не постоји консензус државних институција БиХ.
Да ли су то поново на помолу „ратни бубњеви“ на Балкану, јер тешко је замислити да се Изетбеговић усудио на овај потез само из чистог ината и дрскости, а без подршке са стране. Босна је, поред Македоније и Косова и Метохије, трећа неуралгична балканска тачка, боље рећи „кипећи лонац“ на који је само стављен поклопац у виду Дејтонског споразума. Довољан је само један потез па да „лонац“ експлодира. Баш попут оног о коме ових дана говори босанскохерцеговачки академик Мухамед Филиповић. Филиповић се нашао на удару бошњачких медија после изјаве да је рат у БиХ почео пошто су Бошњаци само једним телефонским позивом одбили договор са Србима. Тада је договорен територијални интегритет БиХ, али је неко из Странке демократске акције (СДА) Алије Изетбеговића телефонирао и одбио договор са Србима, тврди Филиповић.
Очигледно је да Бакир Изетбеговић нема подршку ни свих Бошњака. „Неки мали евентуални добитак који би се постигао уколико би ревизија пресуде била извршена и кад би држава Србија била везана за геноцид у Сребреници више него што је то урађено првобитном пресудом је занемарљив добитак у односу на могући ризик да се државне институције распадну. Према томе, заиста не видим да то може на било који начин да буде у интересу БиХ“, рекао је за „Спутњик“ сарајевски политиколог Златко Хаџидедић.

ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ Изетбеговићево упорно инсистирање на ревизији пресуде за геноцид против Србије већ је произвело политичке последице. Највиши званичници Републике Српске и српски представници у институцијама БиХ раније су упозорили да је покретање процеса ревизије неуставно и неприхватљиво. Председници политичких странака из Републике Српске (РС), који чине парламентарну већину на државном нивоу, упозорили су у понедељак на могући крај политичке коалиције због одлуке да се покрене поступак ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије за агресију и геноцид. Из политичке коалиције у РС – Савеза за промене – упозорили су да ће бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић бити главни кривац за новонасталу ситуацију и да од тренутка предаје апликације у Парламентарној скупштини БиХ не постоји парламентарна већина.
Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић затражиће ванредну седницу Председништва БиХ у покушају да се криза реши дијалогом. У противном, у Парламенту БиХ неће бити скупштинске већине која ће подржати Изетбеговићеву иницијативу.
По Иванићевим речима, први напад на Србе био је када је отказана посета Томислава Николића због хапшења Насера Орића. Након тога се десио напад на Александра Вучића у Сребреници, продужило се на Дану РС-а и од тога је направљена велика политичка криза, наставило затим привођењем и саслушањем кључних људи из реда српског народа. Кулминирало је ревизијом.
„Јасно је да је политика СДА произвођење кризе. Нико други није дао овакав след догађаја. Ово заслужује политички одговор… Ми само можемо констатовати да је ово урађено ван институција БиХ. СДА је направила паралелне структуре, наредних дана ћете моћи да видите како функционише паралелизам и то је највећи удар на Дејтонску БиХ“… „Поистовећивање БиХ са само једним народом јесте враћање на предратне теме и мислим да је ово озбиљно политичко стање. Последица је такође одустајање од консензуса приликом доношења политичких одлука. Одлуку о томе у прошлости нисмо кршили ни ја, ни господин Човић…“, рекао је између осталог Иванић.
Са Изетбеговићевим потезом не слаже се ни трећи – хрватски ентитет у БиХ. Хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић изјавио је да жали што је одлука о покретању ревизије пресуде Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије за геноцид донета без консензуса свих страна у БиХ, а посебно јер то није у складу са оним како се Председништво БиХ определило да ће деловати.
Србија је на најаву ове ревизије реаговала много мирније, тражећи да се „спусти лопта“, како је то рекао премијер Србије Александар Вучић. Ревизија није нешто што смо желели, рекао је Вучић приликом посете Врбасу, констатујући да нас ревизија удаљава од поверења, дијалога и помирења у региону.
Некадашњи политичар а данас само професор Ненад Кецмановић сматра да Изетбеговићу не одговара ситуација у којој је Српска стабилнија и функционалнија не само од БиХ него и од Федерације у којој Хрвати све гласније траже трећи ентитет. „Постаје очигледно да му не одговара ни нормализација односа са Србијом јер мисли да тиме више добија Београд него Сарајево. Мислим да је сигурно такву иницијативу изазвала и најава нове администрације Сједињених Држава да неће бити тако болећива као претходна према базама исламског тероризма у бошњачким кантонима БиХ. Зато, чини ми се, Бакир Изетбеговић удара сад на све стране.“

АРАПСКО ПИТАЊЕ Према постојећим подацима у Сарајеву живи више од 40.000 Арапа, а говори се и да куповину земљишта и кућа обављају преко Изетбеговићевих фирми. За упућене није проблем насељавања Арапа у Босни колико питање који су то Арапи. Министарство безбедности БиХ, које је после провере разних агенцијских кућа за продају некретнина и фирми које „нови становници“ отварају у БиХ засад депортовало 30 Арапа и забранило им улазак у БиХ због повезаности са ДАЕШ-ом и осталим радикалним исламистичким групама, дошло је до податка да око 30 одсто досељеника исповеда радикални ислам вехабијско-селефијске идеологије, исте коју имају терористичка Ал Каида и ДАЕШ.
Приметно је да међународни фактори не реагују на Изетбеговићеве намере, нарочито не у мери како су реаговале поводом одлуке Бањалуке да 9. јануара, на Светог Стефана, прославља Дан Републике Српске. То само показује да је РС „кост у грлу“ онима који БиХ виде као унитарну државу, у којој муслимани, односно Бошњаци треба да имају неформалну супремацију.
Такав став се протеже још од почетка избијања сукоба у Босни, па све до проглашења злочина у Сребреници за геноцид, како би се Срби што више стигматизовали, те се отворио пут за формирање босанске државе по мери одређених интереса. Професор Шел Магнусон са Универзитета Упсала у једној својој студији о геноциду посебно наглашава улогу медија у стварању такве слике о Босни. У томе се посебно истакао добитник Пулицерове награде Рој Гатман који је, описујући догађаје у северозападној Босни у пролеће и лето 1992, свесно направио паралелу са нацистичким режимом у убиствима Јевреја. „Фотографије мршавих мушкараца и приче о депортацијама возом из Босне биле су довољне да замислимо Аушвиц и могло би се поставити питање да ли је знатан део образоване јавности уопште био свестан шта се дешавало током Холокауста. У Другом светском рату Немци су методички убијали јеврејску популацију у многим деловима Европе. Почело је систематским исцрпљивањем мушкараца, жена и деце током војних подухвата против Совјетског Савеза. Потребно је нагласити да се ово није дешавало у балканским ратовима деведесетих“, објашњава Магнусон.
Управо је, по речима професора Магнусона, оваква слика послужила другом професору, Шерифу Басиунију, са Де Пол Универзитета у Чикагу, да злочин који се од 1948. године назива геноцидом иновира кроз концепт „локалног геноцида“. Овом „прогресивном“ ставу се приклонио и Хашки трибунал за бившу Југославију, који је, иако нема упориште у Конвенцији о геноциду, постао основни извор оптужби за геноцид.
Многи су очекивали да ће Басиуни постати први тужилац Хашког трибунала, што се није догодило. Политичари су се ипак плашили да би то био сукоб интереса јер је Басиуни и сам муслиман, рођен на Блиском истоку. Очекивало се и да ће Хашки трибунал показати висок степен интегритета, међутим, показало се, нажалост, да није у потпуности дорастао задатку.
Иако су данашње прилике умногоме другачије од оних када се судило по босанској тужби, одређена стрепња и сумња како ће поступити Међународни суд правде постоји. Ни он није лишен утицаја и притисака. Србија је то и сама више пута осетила.

[/restrict]