СТАЉИНГРАД НА ДУНАВУ

Пише Слободан Иконић

Док Европа, пословично, одмерава и затеже са решавањем мигрантске кризе, Сорош  ефикасно делује, намењујући Србији улогу муслиманске џамахирије

Судбина је Србији, изгледа, наменила улогу избегличке земље. После огромног прилива припадника властите нације из бивших република СФРЈ, Србију је запљуснуо талас избеглица са Блиског и Средњег истока на њиховом путу за Европу. Проблем је што су европски зидови све виши, а све мање спремности да се прихвати преливање дела беде из источних земаља или из Африке. Легалним и илегалним токовима из Србије одлази мање људи него што у њу долази шверцерским путевима из Бугарске и Македоније. А то већ води ка могућој драми и за мигранте и за Србију.

[restrict]

ЏУНГЛА У БЕОГРАДУ Медији, нарочито са Запада, драми већ дају много виши ниво него што то на први поглед изгледа. Прво је лондонски „Дејли мејл“ оптужио Србију да се према избеглицама понаша као према логорашима у Другом светском рату. Лист је поредио слике миграната из Београда и немачких заробљеника у Стаљинграду 1943. године, уз коментар да ове две сцене „фрапантно личе“ упоредивши тако мигранте са завојевачком војском Трећег рајха за коју се тешко може рећи да је имала шта да тражи на Волги и да није добила што је и заслужила.

Само неколико дана касније огласио се и „Гардијан“ који, позивајући се на Међународну хуманитарну организацију „Лекари без граница“ (Medecins sans frontieres – MSF), упозорава је да би Београд могао да постане „нови Кале“ за мигранте. У Калеу, у озлоглашеном кампу „Џунгла“, који је недавно растурила француска полиција, на хиљаде миграната је месецима чекало на улазак у Велику Британију. „Гардијан“ указује на ризик да ће се слична ситуација догодити управо у Србији.

Треба истаћи да су оба листа из Велике Британије, земље која је недавно изашла из Европске уније и била најрестриктивнија у вези пријема миграната, о којима сада пишу. Земље која, иако нема одговорност за Стаљинград, носи сву кривицу (ако кривице има) за „џунглу у Калеу“.

МSF наводи, а британски лист преноси, да „хладни и прљави београдски железнички депо где „до 2.000 људи тражи склониште од хладне српске зиме ризикује да постане ’нови Кале’ за мигранте и избеглице које су напустиле европске власти“. „Гардијан“ додаје да се чак деца узраста осам година боре да преживе температуре које су падале и на минус 16 степени, без текуће воде или канализације. Доктори MSF-а су у клиници коју су отворили у Београду видели код мигранта промрзлине и опекотине од удисања отровног дима, јер људи пале све што нађу како би се загрејали. Готово половина пацијената којима су пружили помоћ млађа је од 18 година.

„Кријумчарске групе јачају, постају буквално корпорације, имате људе који се баве логистиком, који су војници, а главне кријумчарске мреже не можете открити. Ту прилику за зараду користе и неки држављани Србије, али битну улогу играју и саме избеглице које због познавања језика и сналажљивости представљају регрутере за нове мученике који овуда пролазе“, каже Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, који је изузетно добро упућен у ситуацију на терену.

Бројни су примери очајничких покушаја да се изађе из Србије: једног малолетника је замало убила струја док је на крову вагона покушавао да из Суботице пређе у Мађарску; други улазе у цистерне пуне нафте; стављају своја тела на располагање кријумчарима ако не могу да плате; многи су киднаповани како би се члановима породице измамило више пара.

Мали простор ствара тензије и безнађе који се укрштају са депресијама и неурозама. Недавно су у центру Београда у обрачуну миграната севали ножеви који су једног Авганистанца коштали живота. Други се обесио поред кампа у Адашевцима након што је неколико пута узалудно покушавао да напусти Србију. Нису ретки сукоби по центрима због конфесије, етничке нетрпељивости, због привида да су једни повлашћени у односу на друге…

 

СМРЗАВАЊЕ ПО СОПСТВЕНОМ ИЗБОРУ Ван избегличких центара у Србији је између 400 и 500 миграната, изјавио је државни секретар у Министарству за рад Ненад Иванишевић и констатовао да су ти људи, из само себи знаних разлога, одлучили да се смрзавају. „То је мали број људи који неће да се смести у центре у којима места има за све. Треба причати како радна група Владе Србије и Комесаријат беспрекорно већ дуже од две године брину о око 5.000 миграната“, рекао је Иванишевић за РТС и додао да је кроз Србију до сада прошло више од милион избеглица из претходних ратова и нико није имао примедбе.

„Ако неко не жели да му помогну, држава то тешко може да уради. Свако ко је одлучио да буде ван центра, сам је одлучио да се смрзне“, поновио је Иванишевић и додао да људи у центрима за мигранте добијају врхунске услове за смештај.

Ту је још неколико хиљада невидљивих људи. Они су по становима у Београду, или имају нешто пара или су у кријумчарским штековима. Тако да је у овом тренутку више од 8.000 миграната заглављено у Србији.

Представници „Лекара без граница“ који су говорили за „Гардијан“ сведочили су и о напорима српских власти да помогну избеглицама, које им је Европска унија оставила на милост.

„Српске власти чине све да их приволе да се сместе у добро опремљене прихватне центре, али ови то одбијају. Њихов једини циљ је да се што пре докопају неке од земља ЕУ, али Европа их не жели. Околне земље, чланице ЕУ, враћају мигранте са граница, а оне покушавају изнова и изнова, суочавајући се са страшном зимом и препуштајући се опасним кријумчарима“, објаснио је званичник за хуманитарне послове МSF-а у Србији Андреа Контента.

„Гардијан“ посебно истиче пожртвованост српских лекара који излазе на терен и помажу изнемоглим и изгладнелим мигрантима. Многима од њих наши лекари санирали су промрзлине, али и опекотине које су добили палећи ватру у покушају да се загреју.

Само ретки међу мигрантима крену у бирократски лавиринт са искреном жељом да добију азил у Србији. Понеко га и добије. Већина хоће напред у, за њих, обећану земљу. Шеф УНХЦР у Србији Ханс Ф. Шодер изјавио је да је главни проблем избеглица у Србији то што не могу да се ослободе уверења да су у „транзитној ситуацији“. „Заједно са Владом Србије имамо планове за ванредне ситуације, надамо се да ће ситуација у Србији ове зиме остати под контролом док настављамо да пружамо снажну подршку властима за повећање и побољшање смештајних капацитета и услуга, сада већ стабилнијој избегличкој популацији“, рекао је Шодер, истичући да су избеглице које се још крећу на нерегуларан начин изложене већим ризицима. „Ужасавамо се могућности да бисмо, у постојећој ситуацији затворених граница и контроле кријумчара, могли бити сведоци већег броја погибија избеглица него прошле године, због зиме, болести или глади.“

Шодер је казао и да ће решење за избеглице у Србији у великој мери зависити и од развоја ситуације у остатку Европе. „Високи комесар Филипо Гранди је 5. децембра поново позвао земље чланице ЕУ у Бриселу да обезбеде више стратешке и циљане помоћи земљама порекла, азила и транзита избеглица, да ревидирају своје интервентне планове да би могле одговорити на прилив избеглица и миграната и да успоставе делотворнији и ефикаснији азилни систем“, рекао је Шодер.

 

СОРОШ НАСЕЉАВА СРБИЈУ За разлику од ЕУ, много „ефикаснији“ се показао амерички милијардер Џорџ Сорош, који је коначно јавно разоткрио свој план да се што више избеглица из Сирије и Ирака трајно насели у Србији. Сорош је у интервјуу за јутарњи програм „Гласа Америке“, крајем децембра прошле године, признао да лично издваја милионе долара како би се стотине хиљада избеглица што боље инфилтрирале у српско друштво. Контроверзни милијардер је тако само потврдио да му је стратешки циљ да изазове мигрантски хаос у нашој земљи. Према Сорошевој логици, Србију треба напунити мигрантима зато што их третира с поштовањем, док Хрватску и Мађарску треба поштедети, пошто се те две државе лоше понашају према избеглицама.

„Мигранти добрим делом иду ’балканском рутом’ и видим да их Србија посебно третира са поштовањем. Срби имају одличне прихватне центре, ресурсе и искуства. Помажем лично колико год могу и преко удружења Фонд за отворено друштво да их Срби што боље интегришу. Мађарска и Хрватска, с друге стране, праве проблеме. Заиста не видим разлог зашто мигранти не би могли да се интегришу у матично српско друштво упркос верској разлици“, рекао је Сорош за америчко државно гласило намењено публици у Србији и региону.

Ово није први пут да амерички милијардер издваја велики новац како би направио хаос у Србији. Наиме, Сорош је уложио 500 милиона долара како би се избеглице са Блиског истока населиле у Европи и Србији, а од тог износа осам милиона долара дао је разноразним невладиним организацијама у нашој земљи.

Стручњаци пак тврде да овакав план америчког милијардера има за циљ да од Србије направи прихватни центар за избеглице и још једну муслиманску државу на Балкану. Републички комесар за избеглице Владимир Цуцић истакао је да Сорош својим новцем много више одмаже него што помаже. „Његова замисао је тешка глупост пошто нити мигранти желе да остану у Србији нити ми можемо нашу земљу да населимо њима. Па од милион избеглица, колико је прошло, остало их је само 30. А посебна прича је тај новац који даје организацијама које нам само одмажу са мигрантима. А ако је толики новац дао због ових тридесеторо који су трајно остали у нашој земљи, онда му је насељавање Србије избеглицама врло скупа и неисплатива инвестиција“, нашалио се на крају Цуцић.

Историја је, међутим, показала да и највеће глупости, ако се на време не сузбију и не предупреде, постају горка стварност са неизбежним трагичним последицама. Рекло би се да је, овај пут, то на време уочено и питање је само модалитета који ће држава применити. У супротном, Куран ће бити главно штиво у Србији.        

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *