„СЕЛЕБРИТИЈИ“ НА ЛИНИЈИ ВАТРЕ

Пише Љиљана Богдановић

Шта је о драми америчког естаблишмента открио један говор глумице Мерил Стрип (на који је Фејсбук хитро одговорио стварањем групе „Мерил Стрип је наша богиња“) и како се томе наругао новоизабрани председник Доналд Трамп, чији је цинизам пропраћен (киселим) јавним признањем да је ипак он, а не „разни“ холивудски „селебритији“, аутентични припадник америчке елите

Тек што је у медијима слободнијег мисаоног замаха констатовано да је „америчка дубока држава у дубокој невољи“, а Финиан Канингем („Спутњик интернешенел“) ову тврдњу објаснио извесношћу да су војнообавештајни апарат и његови оперативци у политичком и медијским естаблишменту злосретно „ставили свој кредибилитет на коцку наводима о руској умешаности у америчке изборе“, јавну пажњу су заокупиле унеколико сличне и веома неповољне вести из тамошње, нешто „плиће“ сфере – из забављачког Холивуда. Да је попут „дубоке државе“ и „фабрика снова“ у невољи која би се могла назвати историјском, те да и њени оперативци играју у проблематичној и за углед ризичној сфери, може се наслутити из догађаја о којем ових дана брује медији и интернет: Мерил Стрип, америчка матрона и оличење Холивуда добрих манира и самопоуздања америчке  грађанске вертикале, злоупотребила је свечани тренутак доделе Златних глобуса (прилика у којој се холивудска забављачка и пропагандна индустрија, у помало досадном декору пене и гламура, најпре и до имбецилности диви самој себи, а потом и осталима који су важни, односно моћни), одлучивши се за нимало елегантан политички и лични обрачун са новоизабраним председником САД.

[restrict]

„КУКЕ У СРЦУ“ МЕРИЛ СТРИП Мерил (добитница овогодишње награде за животно дело на додели Златних глобуса) је, наиме, усред сјаја традиционалне увертире за доделу Оскара, без милости оплела по Доналду Трампу. Уместо уходаног, америчким обичајима примереног захваљивања мами, тати, супругу и деци, она је, као права политичка активисткиња са демократског крила,  свој говор посветила бруталном ружењу личности чије име није поменула, али чијем је, наводно неупитном, психограму указала пуну пажњу. Са све приметном кнедлом у грлу и великим узбуђењем коцкара који игра ризичну партију, изрекла је филмска звезда свој мали, бескрупулозном амбицијом, слућеним мотивима и вољом за моћ обележени speech. Упозорила је Америку на приближавајућу опасност која је чека – на председниковање недостојне и безобзирне личности. „Мислим да ме је једно извођење ове године запрепастило; забило ми је куке у срце, не зато што је било добро“, каже глумица којој је неколико Оскара донела управо способност тумачења и дочаравања најтананијих људских емоција, поготово оних скопчаних са болом и патњом. Сада, у такозваном стварном животу, њој је „куке у срце“ сместио не измаштани већ стварни јунак америчке друштвене заједнице. И то не неко тек онако „средње“ важан већ неко ко је изненадио и (увредио) и њену фавориткињу на изборима за америчког председника, и сву тој кандидаткињи привржену филмску и телевизијску елиту, све силне и бројне селебрити ликове Америке за које се веровало да пресудно утичу на расположење и изборну, као и сваку другу вољу и „укус“ публике. Овај говор открива и како се то збило: „Био је то тренутак када особа која тражи да седи на најцењенијем месту у нашој земљи, имитира новинара са инвалидитетом – некога кога је превазишао у привилегијама, моћи и способности да се одбрани. Сломило ми је срце то што сам видела и још не могу то себи да избијем из главе, јер се није десило у филму. Био је то стваран живот. Тај инстинкт да неко буде понижен, када потиче од некога из јавности, од некога тако моћног, улази у свачији живот, јер на неки начин даје дозволу другим људима да чине исто…“
Дакле, није Трампа у немилост Мерил Стрип, а вероватно и њених колега из (не)моћног света шоу-бизниса, довело то што је победио њену и њихову кандидаткињу Хилари Клинтон, чак ни то што има „проблематичне“ политичке идеје и необичан, типичном америчком демократски обликованом слуху и разумевању, добрано страни програм, већ управо то што он понижава особе са инвалидитетом и уопште не поштује различитости, односно не уважава друге у мери у којој рецимо све те друге слутимо да уважава госпођа Клинтон! „Непоштовање позива непоштовање, насиље рађа насиље. Када моћни користе своју позицију да малтретирају друге, сви смо губитници“, очајава Мерил Стрип, настојећи да овим убитачним аргументима, јавности, безмало осветнички, појасни како су избором Доналда Трампа, односно његовим устоличењем на високом месту, дефинитивно  угрожене „америчке вредности“!

 

КРАЈ ПОРЕТКА У ФАБРИЦИ СНОВА Да ли овај глумачки наступ, за који многи тврде да је промашио време и место, а о теми да и не говоримо, и који је судећи по исказаном реаговању дела присутних изненадио и сам Холивуд, заправо указује да је близу крај једног (не само холивудског!) поретка? Јер –поступак је без преседана у ближој, а вероватно и даљој историји фабрике снова, око чијег ангажмана и уопште функције у најширем и вишедеценијском устројству и глобалном деловању никада није било нејасноћа и стварних недоумица. Комплексно „сервисирање“ и служење Вашингтону и поретку који он оличава, Холивуд, као озбиљна и одговорна  институција пропаганде, никада наиме није доводио у питање. Да ли се то Холивуд сада, у лику појединих од својих водећих звезда, побунио и отказао послушност Вашингтону? Сумња ли неко, и због чега сумња, да сатанизовани и нагрђени Трамп управо јесте (вољом милиона грађана Америке) изабрана будућност Вашингтона којем ће Холивуд, па и Мерил Стрип, и надаље служити? Откуд потреба да се, мимо правила и обичаја, који су, као подразумевајући политички ангажман, уколико би он већ нашао некакво место у оваквој или сличној прилици, у најбољем случају дозвољавали промоцију и слављење вредности демократије, највише људских (прецизније – најпре родних и сексуалних права и слобода), или пак ону безмало извикану филантропску и неучинковиту борбу против глади у свету? Да ли је Холивуд наредан свему што дође, али само не личности Доналда Трампа, који је претња и самом систему и свему у шта се Холивуд заклиње, а чему његова гигантска пропагандна машинерија верно служи? Наравно да је говор холивудске хероине својеврстан историјски преседан, и да, ма колико се чинио неважним и локалним, указује да је амерички естаблишмент усред своје велике драме, да је удављен питањима на која још увек нема праве одговоре.

Ако су поводом оног поменутог свесног покушаја дубоке државе да својим антируским „похабаним, заправо и бесмисленим, покушајима удену неку супстанцу“ посматрачи готово сажаљиво закључили да колапс америчког естаблишмента траје већ неко време, али да се „моментум  убрзао Трамповом победом на изборима и склоношћу мејнстрим медија ка ’лажним наративима’“, онда је случај говора госпође Стрип посредно и са удаљеног крила потврдио да је стање духа у том естаблишменту конфузно и проблематично управо у мери која слути приближавање краја једног поретка. Да ли је неки виши смисао и осећај реда у говор саме гђе Стрип уградио и питања која је она, чини се, врло непосредно и искрено такође изговорила: Али ко смо ми? Шта је Холивуд уопште?

Манифестација која је, као и увек, окупила значајан део најбољег и најмоћнијег из света телевизије и филма, била је дакако прави тренутак да се успостави и устоличи једна парадигма која би потом била вредност и став који деле сви који одлучују а броје се не само у америчкој моћној пропагандној и забављачкој индустрији већ и на јавној сцени уопште.

 

КАД БОГИЊА ПАРАДИРА Била је дакле прилика за некакву модерну репризу, дакако холивудску, Золиног „Оптужујем“, говорница се није устезала да покаже лидерску амбицију, али је, чини се, понешто ипак пошло кривим и непланираним путевима. Јесте да је већ сутрадан на Фејсбуку осванула група под симптоматичним називом „Мерил Стрип је наша богиња“, јесте да је после њеног говора било задовољних узваница и ватрених аплауза међу публиком окупљеном поводом доделе Златног глобуса, али је већ и те вечери међу члановима велике селебрити породице – демонстрирано и неслагање. Било је наиме киселих, натмурених, подсмешљивих и згађених лица (сниматељи-шпијуни су хитро по електронским медијима окачили фото-запис који је одао према говору зловољно расположење Мела Гибсона и Винса Вона). 

Рутински твитујући, изазвани Трамп је поменуо да је „прецењена глумица  Мерил Стрип“ заправо „љубитељка Хилари“, а у кратком интервјуу за „Њујорка тајмс“ потанко објаснио због чега су оптужбе из поменутог говора својеврстан лажни конструкт. Истовремено, интернет је засут сведочанствима да „богињу Мерил“ многи не само да не поштују већ и да је и без имало милости сврставају у промоторе и активисте ангажоване око кандидаткиње која је „стварно оличење зла и лицемерја“.

У пажње вредне коментаре убраја се осврт „Гардијанове“ колумнисткиње, која, о ангажману Мерил Стрип, каже: „Или је то била само нова рунда либералног парадирања сопственим врлинама које не допире даље од глуве собе друштвених медија? Постављам то питање, јер док сам аплаудирала њеном говору, чинило ми се да су се тектонске плоче моћи већ неповратно помериле. Многе ствари које смо узимали здраво за готово доведене су у питање, а једна од њих је вредност подршке славних.“

За успостављање важног реда у представама о овом догађају, и о променама у свету западног естаблишмента уопште, можда је још значајнија ова опаска „Гардијанове“ ауторке: „Грађанка је поручила новоизабраном председнику да је силеџија. Захваљујући успешној каријери она се аутоматски види као припадник елите, иако је прави глас елите Трамп, човек који живи у златној кули и није сам себе створио, као што тврди.

Можемо ли да закључимо да је заправо део америчке елите која атакује на Трампа, или га пак компромитује измишљајући „руску умешаност“, у сукобу са стварношћу? И не само стварношћу Америке?     

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *