Рат Немаца у Мађарској

За „Печат“ из Темишвара Властимир Вујић

Шта је открио штрајк у фабрици аутомобила „Мерцедес“ у Кечкемету?

Децембарски штрајк у фабрици аутомобила „Мерцедес“ у Кечкемету померио је огромну економску санту леда (у међувремену је и политика ушла у игру), изнад чије површине је само вирио врх западног пословног успеха. А шта се, далеко од очију јавности, дешавало у штутгартском гиганту који у овом мађарском граду има фабрику са 4.500 запослених, и који је управо ту у 2015. имао профит од 65,8 милиона евра, а годину дана раније 63,8 милиона евра? „Мерцедесова“ фабрика у највећем граду жупаније Бач-Кишкун готово три месеца (од 1. септембра до 26. новембра 2016) била је жестоко – немачко бојиште! У Мађарској (иако је тренутно „примирје“) међусобно ратују – Немци!

[restrict]

ДВА СИНДИКТА

Разлог? Менаџмент „Мерцедеса“ у Кечкемету одбио је захтев Синдиката машинско-металуршких радника у фирми (који је највећи и броји 2.600 чланова, или 52,5 одсто радника) за повећањем основице нето плата за 15 одсто у 2017, као и предлог да се уговори о зарадама склапају на годишњем нивоу. Руководство је прихватило предлог другог, знатно мањег синдиката, Слободног синдиката инжењера и техничара (има 1.200 чланова, 30,7 одсто запослених) који је за 2017. годину тражио повећање основице свега 7 одсто, у 2018. 20 одсто, док у две потоње године не би покретао иницијативу за корекцијом личних зарада!?

И прво од два велика изненађења, Синдикат машинаца и металурга не треба (као што је то увек до сада била пракса) да се за бољитак радничког стандарда сукобљава са руководством компаније, већ (што је потпуно нова метода!) треба да се бори да заштити права радника од другог синдиката у истој фирми?!

Да има одређене спреге локалних челника „Мерцедеса“ и Слободног синдиката инжењера и техничара говори и чињеница да је поменута компанија у септембру 2016. прваке овог синдиката ослободила радних обавеза да би се потпуно посветили синдикалном раду. Преговори о платама почели су 11. октобра, а месец и по дана касније фирма у Кечкемету прихватила је (за њу повољнији) предлог овог, упола мањег синдиката.

ЦЕНА РАДА

Први пут, међутим, појавила се још једна нова ситуација. И за синдикате и за послодавце. Матични синдикат „Мерцедеса“, ИГ Метал, који штити раднике ове компаније у Немачкој, пружио је пуну подршку Синдикату машинских и металуршких радника исте фабрике у Мађарској! Подсетио је да радник у овој аутомобилској кући у Немачкој месечно зарађује од 2.600 до 3.200 евра, док њихове мађарске колеге за исту производну продуктивност месечно могу да зараде свега 25 до 32 одсто од ове цифре! Ако плате у Мађарској буду „поштеније“ од садашњих, онда ће, како су поручили синдикални лидери ИГ Метала, „Мерцедес“ мање погона (тиме и мање посла) пребацивати у друге земље…

Очигледно да ће проблеме у Мађарској (што је први штрајк у једној фабрици аутомобила од почетка транзиције 1990. године у тој држави) врло брзо морати да решавају и руководиоци из централе у Немачкој. Јер само у двосатном штрајку упозорења, 60 радника треће смене у сали за монтажу у Кечкемету, када је уместо 70 возила било склопљено 20, немачком аутомобилском гиганту проузроковало је штету од преко 310 милиона форинти (што значи да би се у вишедневном бојкоту тај губитак мерио милијардама!). А менаџмент „Мерцедеса“, којем је влада мађарског премијера Виктора Орбана дала огромне субвенције, издвојила јавна средства и селективно га опорезовала, у замену за отварање 4.500 радних места – није у обавези да запосленима у Мађарској исплаћује западноевропске плате (јер да то јесте, концерн из Немачке брзо би отишао у другу земљу!).

Орбан, коме опозиција спочитава да је његова прича о заштити домаћег тржишта само флоскула, а да он, у ствари, нуди јефтину радну снагу страном капиталу (под геслом „све смо упослили“), није променио став о предузећима за производњу аутомобила („Ауди“ у Ђеру, „Мерцедес“ у Кечкемету, „Сузуки“ у Естергону). Он тврди да Мађарска за свој привредни раст треба да захвали аутомобилској индустрији која у овом тренутку обезбеђује петину укупне индустријске производње, што је 10 одсто бруто друштвеног производа (БДП-а). Ова грана привреде, по његовим речима, у Мађарској годишње оствари 3.500 милијарди форинти, заједно са добављачима запошљава 150 хиљада радника (на једног запосленог у фабрици аутомобила долази шест радника у фирмама које их снабдевају), а у проширење производних погона и отварање нових радних места у наредне две године (предизборној и изборној) инвестираће додатних 520 милијарди форинти… 

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *