Прса у прса са џихадом

За „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

Колико је узбуна о могућим џихадистичким нападима у Великој Британији  оправдана, а колико има намеру да повећа степен употребе инструментаријума Великог Брата за одржавање националне дисциплине?

Када све три британске обавештајне службе алармирају домаћи народ како су у последње две и по године успеле да осујете равно седамнаест џихадистичких напада на Уједињено Краљевство, узбуни треба веровати „на часну реч“. Лондонски „Гардијан“ овом аларму додаје још да су од планираних напада четири требало да се десе у 2016. и да су имала за циљ „масовне људске жртве“. Све је то било испланирано, али су британске обавештајне службе, задужене за миран живот грађана и контратерористичку активност, на време откриле заверу и увеле екстра безбедносне мере, нарочито после недавног терористичког напада у Берлину када је убијено дванаест људи.

[restrict]

ИСПЛАНИРАНА СЕРИЈА НАПАДА Напад у Берлину је, према обавештајним тумачењима у Лондону, инспирација и план џихадиста „домаће производње“, али је истовремено изазвао узбуну и у Британији. Са разлогом. Британска полиција барата тренутно податком да је најмање 850 исламиста – британских грађана са пасошима Уједињеног Краљевства – исклизнуло у Сирију након што је 2014. Исламска држава тамо прогласила Калифат. Од ових 850 џихадиста британске производње, рачуна се да је њих око 15 одсто изгинуло на бојиштима Блиског истока, док је остатак и даље активан у редовима Исламске државе.

Према подацима из обавештајних извора којима оперише британска штампа, највећу опасност по безбедност Краљевине сада представља група од око 300 џихадиста који су прошли обуку у редовима Исламске државе, већином у Сирији, да би се после војне обуке и идеолошке индоктринације вратили у Британију. Такође се верује да су у Британији џихадисти већ испланирали серију напада. Бивши вођа терориста задужен за планирање акција у Европи Абделхамид Абауд већ је, наводно, успео да прокријумчари екипу својих људи како би на лицу места испланирали нападе на „меке циљеве“ у Европи.

Скотланд јард има у евиденцији (према тврдњи „Гардијана“) да је један други руководилац џихадиста Мохамед Абрини прошле године већ боравио у Британији где је „снимио“ потенцијалне терористичке циљеве – у Бирмингему и (Олд Трафорд) у Манчестеру. Пошто је ухапшен после терористичког удара на бриселском аеродрому (у марту), Абрини је тврдио како је у Британију ишао ради „прикупљања новчаних прилога у хуманитарне сврхе“. Истрага је касније показала да је снимао неколико локација погодних за будуће циљеве. Те снимке су француске власти пронашле на телефону терористе Абауда после новембарског напада џихадиста на Париз када је страдало 130 људи. Абауд је убијен у обрачуну са париском полицијом.

Према наводу „Гардијана“, британска полиција поседује материјалне доказе о одабиру британских циљева за које је „Исламска држава посебно заинтересована“.

 

АГЕНТИ У ТЕРОРИСТИЧКОМ ВРХУ Терористичке акције је у Британији сада, сматра се, теже извести него другде, па се, стога, џихадисти радије опредељују да ударе на „мекше циљеве“ у другим европским земљама. Један од разлога за овакву процену је и то што Британија нема дугу копнену границу са континенталном Европом, а други је екстремно ригорозна контрола поседовања ватреног оружја на Острву. Набавити оружје или експлозив  у Краљевини знатно је компликованије него на Континенту. У Лондону се, овим поводом, помиње да је пољски грађанин, возач украденог камиона употребљеног у нападу на Берлин, био добро наоружан; терористи у Паризу и Бриселу били су, такође, до зуба наоружани. Скотланд јард тврди да је за џихадисту много ризичније да покуша да уђе у Британију, него да се креће у континенталној Европи.

Британске обавештајне службе и полиција пролазе кроз ригорозну обуку и сталну контролу правила службе и обуке за борбу против терора.

Стручњаци за област безбедности држе да Британија има знатне предности над европским парњацима најпре због лекција које су домаће обавештајне службе стекле, посебно МИ6 (спољна, контраобавештајна служба), у борби против ирских сепаратиста 70, 80 и 90-их година прошлог века. Уврежено је уверење да су британски обавештајци, полиција и Скотланд јард сада далеко припремљенији за борбу против тероризма од служби на Континенту, и поред тога што је, својевремено, на пример, Италија морала дуго да се носи за Црвеним бригадама или пак Немачка са фракцијом Црвене армије – Бадер Мајнхоф. Британија је била суочена са вишегодишњим домаћим тероризмом који је стизао до срца Лондона. У том послу обавештајне службе су се „прекалиле у борби“ и показале способност да се имплементирају у врхове Ирске ослободилачке армије, те да у њен врх убаце агенте – путем поткупљивања или на друге начине.

Уједињено Краљевство је до сада успевало да избегне терористичке ударе великих последица, какви су, на пример, били у Француској, Белгији или последњи у Немачкој. Када из британског безбедносног врха дође најава да ће Лондон борбу против исламистичког тероризма водити „узводно“, прва асоцијација је да то значи убацивање агената у терористички врх и примену метода коришћених у борби против сепаратиста из Северне Ирске.

 

ПРИРОДНИ ЦИЉЕВИ ИД Лондоном круже (непроверене) информације да су британски агенти успели да се инфилтрирају и у редове Исламске државе. Опаска о „узводној“ шпијунажи могла би да значи управо то.

Нарастање Исламске државе на Блиском истоку и информације о њеним „успаваним ћелијама“ на Острву по неким анализама наговештава и крај традиционалног ривалства обавештајних бранши на Острву. Уместо преокупираности Лондоном, агенти Унутрашње обавештајне службе МИ5 посејани су, сугерише се, широм Острва – у Средњој Енглеској, Шкотској и Велсу. Паралелно, успостављена је интегрисана, проширена мрежа обавештајаца и служби, тако да, како тврде неки лондонски листови, тимови обавештајаца из МИ5 могу да се сретну у централи МИ6 или пак у гигантском владином електронском обавештајном Центру у Челтенхаму, крај Лондона.

После очигледног раста Исламске државе све три британске обавештајне службе знатно су ојачане. МИ5 је појачана са четири на пет хиљада људи, а МИ6 са 2.500 на 3.500.

За Контраобавештајну службу МИ6 верује се да је успела да се убаци у Исламску државу (наводи „Гардијан“). Алекс Јунгер, руководилац МИ6, очигледно не пуца из празне пушке када тврди да је, овог тренутка, опасност по Британију од Исламске државе и њених филијала „без преседана“.

Бретон Гордон, бивши официр британске војске и стручњак за хемијско оружје, сигурно говори на основу истог досијеа и упозорава да постоји „знатан ризик“ од исламистичког хемијског напада на Лондон уз – специфично – употребу хлорина. Аларм буди асоцијацију на својевремени напад (1995) отровним сарином у Токију.

Колико је узбуна о могућим џихадистичким нападима уз чак употребу отровних супстанци документована, а колико има намеру да легитимизује и повећа степен употребе инструментаријума Великог Брата за одржавање националне дисциплине и контролу свакодневног живота Британаца, остаје непознаница отворена за сва питања. Ивен Макаскил, британски стручњак за ову област, вероватно чита из исте партитуре када упозорава да Лондон и неки други безбедносно деликатни делови УК представљају „природне циљеве“ за Исламску Државу – још интересантније него што су то циљеви у Берлину. По његовом мишљењу, Ангела Меркел је ризично отворила Немачку за неконтролисане таласе избеглица из исламског света (међу којима има и неидентификован број терориста), али је Британија у том погледу још рањивија, будући да на Острву има области, градова и квартова (Бирмингем, на пример) где муслимани представљају већину.

Знатан део обавештајних информација о исламистичким претњама Британији потиче из САД. Највећи поседник безбедносних информација у западном свету је Америчка Национална безбедносна агенција (НСА). Велики електронски шпијунски центар у Челтенхаму је њен млађи партнер који, на основу обостраног уговора, користи америчке обевештајне податке. Шираз Махер, заменик директора Међународног центра за студије о радикализму при лондонском Кингс колеџу, задужен је за праћење активности Исламске државе, сматра да су САД и Британија тренутно супериорне у односу на све обавештајне европске службе.

Ако је судити по информацијама из Скотланд јарда које преносе неки листови у Лондону, британски обавештајни сервиси су (у сарадњи са НСА) открили и онемогућили 12 терористичких акција на Острву, од 2013. до данас.

 

УГОВОР СА ЂАВОЛОМ Берлински терористички напад отворио је, анализира се у Лондону, цело ново поглавље у такозваном Рату против терора. Позиви на већу контролу протока информација у штампаном простору и друштвеним мрежама постали су „тема дана“ и прилика за Великог Брата да легализује и прошири оно што се у Британији већ колоквијално назива „Повеља Њушкања“ (о чему је „Печат“ писао). Реч је о практично неограниченом толерисању контроле и упада обавештајних служби у приватне комуникације и податке о свакодневној активности грађана, за „њихово добро и безбедност“. Улаз у приватну сферу Британаца прилично се измакао свакој демократској контроли и разумној пропорцији. Амерички узбуњивач Едвард Сноуден показао је у његовој провали у обавештајне фасцикле америчких шпијунских служби, да је, на пример, Америчка национална агенција у стању да месечно (!) „покупи“ 43 милијарде (!) података са интернета, а да дневно (!) лоцира пет милијарди (!) разговора на мобилним телефонима.

Напад државе на приватне слободе грађана посебно је деликатан случај у земљи Магна карте – култне Повеље о људским првима и Библији индивидуалних слобода људи.

На Темзи се, зато, са забринутошћу региструје да, нажалост, и овај удар исламиста даје своје резултате, мада нема јасне речи да је он последица управо прећутног уговора са ђаволом: толеренције „умерених“, западу подобних џихадиста, за разлику од „лоших“ џихадиста који сметају стратешком пројекту Империје.

Биланс овог уговора са ђаволом је већ трагичан. За само неколико протеклих седмица три особе су рањене у Цириху. Руски амбасадор у Анкари убијен је метком индоктринираног џихадисте, турског полицајца, у ствари агента безбедности. Камион у центру Берлина улетео је у масу људи. У Сирији је председник Асад једва (за сада) зауставио (уз руску помоћ из ваздуха) напад џихадиста у делове Дамаска одакле би обавили стратешки посао Запада на јужним фланковима Русије – виа Кавказ – и стигну до зидина Кремља…

Терор сада прети, захваљујући управо Западу, да, кап по кап, исиса крв из утопије европског капацитета за алтруизам, слободу, људска права…            

[/restrict]