Посвета Великом Кнезу Владимиру

Поводом хиљадугодишњице упокојења светитеља Владимира Првог Великог, кнеза Кијева (који је 988. године прихватио Хришћанство и затим покрстио целу Кијевску Русију), у Руском дому у Београду представљен је протекле среде зборник радова посвећен Кнезу Владимиру. Реч је о обимном делу у којем су садржани научни радови еминентних аутора из области историје, археологије, политикологије.
Била је ово прилика да се представе занимљива истраживања остатака цркава ради утврђивања чињенице о месту крштења великог светитеља.
У зборнику је између осталог садржано више текстова из средњовековне историје, а ту су и бројни летописи који појашњавају коришћење речи и појмова (РУС и руски), док је значајан део књиге посвећен историјату духовног развоја руског народа. Такође, подвучене су и битне духовне паралеле између српског и руског народа. Овај део зборника поткрепљен је обиљем релевантних историјских докумената.
Према речима Бориса Милосављевића, научног сарадника Балканолошког института САНУ, из Зборника између осталог, можемо да сазнамо када је име ’Владимир‘ почело да се појављује код Срба.
„Треба узети у обзир чињеницу да су Свети кнез Владимир Кијевски и Свети кнез Јован Владимир, који је први српски светитељ, били савременици. Интересантно је и да су живели у потпуно различитим крајевима тадашње Европе. Ту је и преглед историјских односа између династија, родбинских односа који су прожимали руску династију Рјуриковича, а затим Романова и српске династије, и како је то утицало на усвајање култова руских светитеља у српским земљама“, рекао је између осталог Милосављевић.
Говорећи о Зборнику, Протојереј Виталиј Тарасјев, свештеник подворја Руске православне цркве у Београду посебно је нагласио допринос Зборнику др Наталије Алексејевне Нарочницке, руководиоца Института европских студија у Паризу, који је иначе и основала.
„Њен поглед на Светог Владимира заснива се на ономе што се код оба наша народа кроз историју показало истоветним, постојање помесних цркава умногоме је утемељило постојање руске, односно српске државе“, истакао је Тарасјев .
Зборник радова доноси и анализу којом приближава чињенице о почецима поштовања руских светитеља код Срба, пре свих Светог Александра Невског у деветнаестом веку, али и одговара на питање: како и зашто су и данас широко прихваћени и за српске вернике важни Свети Серафим Саровски и Ксенија Петербуршка?