Обамин последњи лов на вештице и тролове

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Објективна истрага би показала да су хакерски напади на Хилари Клинтон активирани из саме Америке, с намером да се дискредитује Доналд Трамп, означен као „Путинова марионета“

Како се приближава 20. јануар и дан инаугурације новог америчког председника Доналда Трампа, тако се окончавају и последње припреме одлазеће администрације Барака Обаме за „мирну транзицију власти“. На срећу, до сада је заиста све било релативно мирно, тек уз нешто мало насиља на улицама у првим данима после избора. Ово варљиво затишје нипошто не значи да Трампа очекују безбрижни дани у Белој кући. Одлазећи „лидер слободног света“ учинио је све што је у његовој моћи да свом наследнику веже и руке и ноге у предстојећем четворогодишњем мандату – и у унутрашњој, и у спољној политици.

Ово се посебно тиче односа с Русијом, где Обама Трампу, по свему судећи, жели да наметне вето на било какве покушаје нормализације односа са Москвом. За то су му послужиле америчке специјалне службе и пет милијарди долара, колико се процењује да је утрошено на њихово „доказивање“ руске умешаности у хакерске нападе на изборни штаб Трамповог противкандидата Хилари Клинтон. Али и Обама би морао бар мало да стрепи, ако се некад у будућности покаже да су његове истраге „руских хакера“ биле политички мотивисане и злоупотребљене у обрачуну с Трампом. А таквих назнака има. Много…

[restrict]

„КАМПАЊА УТИЦАЈА“ И  РУСКИ ХАКЕРИ Након што је 29. децембра, пред саму Нову годину, Обамина администрација објавила увођење нових санкција против руских специјалних служби и низа компанија, а затим протерала 35 дипломата и чланове њихових породица, на самом почетку 2017. уследио је нови удар на Москву. Америчка обавештајна служба објавила је 6. јануара, док је Владимир Путин проводио Бадњи дан са рибарима у Сибиру, да је управо руски председник наредио организовање „кампање утицаја“ усмерене на председничке изборе у САД. Није Путину помогло да у миру прослави Божић ни то што је, уместо да реципрочно протера 35 америчких породица, њима и њиховој деци упутио позив на доделу пакетића у Кремљ. Из Беле куће за руског лидера резервисани су само велики пакети мржње и увреда.

У извештају, који су у Кремљу већ оценили као „лов на вештице“, још стоји да су у „кампањи утицаја“ учествовали и руски хакери, телевизија РТ („Раша тудеј“), као и агенција „Спутњик“. Све је, дакле, на званичном и највишем нивоу – извештај објављује Канцеларија Националне обавештајне службе САД, а оптужен је лично Путин. Потписници извештаја су још и Централна обавештајна агенција (ЦИА), Федерални истражни биро (ФБИ) и Национална безбедносна агенција (НСА).

Другим речима, извештај су састављали актери који се појављују у филму „Сноуден“, прослављеног америчког редитеља Оливера Стоуна. А још прецизније: Путина оптужују за хаковање људи који су – према доказима одбеглог америчког обавештајца Едварда Сноудена – годинама противуставно и незаконито шпијунирали и хаковали милијарде људи на целој планети. А највише сопствене грађане и савезнике широм света. Када се гледа Стоунов филм, у њему се пронађе далеко више компромитујућег материјала против специјалних служби САД, него што амерички званични извештај садржи доказа против руских шпијуна.

„Сматрамо да је председник Владимир Путин наредио спровођење кампање утицаја у 2016. години, усмерене на председничке изборе у САД. Русија је поставила циљеве да подрије поверење јавности према демократском процесу у САД, да оклевета државног секретара Клинтонову и нанесе штету њеним изборним шансама и потенцијалном председниковању. Такође процењујемо да су Путин и руска влада давали јасну предност изабраном председнику Трампу. Имамо висок степен сигурности у ове оцене“, стоји на почетку седме странице извештаја (од укупно 25), под насловом „Кључне оцене“. Такав „високи степен поузданости“ изнетих тврдњи, међутим, како и сами аутори извештаја потврђују, не значи и њихову апсолутну истинитост. Чак и када је поткрепљен тако озбиљним аргументима, попут „сматрамо“ или „процењујемо“!

 

ПОЛИТИЧКИ, НЕ И ЕКСПЕРТСКИ, ДОКУМЕНТ Најважнија одлика целог извештаја је у томе што он не нуди ни један једини доказ за изнете оптужбе. Како је посебно истакнуто на свакој страници овог извештаја, реч је само о „декласификованој верзији висококласификованих процена, чији су закључци идентични онима из висококласификованих процена, али ова верзија не садржи све пратеће информације кључних елемената кампање утицаја“. Ма шта ова реченица тачно значила, њоме се жели оградити од чињенице да је реч о скупу апсолутно ничим поткрепљених тврдњи, од којих је већина раније објављена у америчким медијима – од „високих извора из обавештајних кругова који су желели да остану анонимни“. И зато, без имало задршке, овај документ треба посматрати као политички, а не експертски. Осим ако се под „експертима“ не подразумевају стручњаци за маркетинг и односе са јавношћу.

Аутори извештаја тврде да су подаци које је објавио „Викиликс“ са „високом сигурношћу“ добијени од руске војне обавештајне службе ГРУ, која такође стоји иза хакера познатих под именима Guccifer 2.0 и DCLeaks.com. „Кампања утицаја на изборе резултат је стратегије Русије у области информисања и сједињује тајне обавештајне операције – као што су сајберактивности – са јавним напорима руских владиних агенција, државних медија, спољних посредника и плаћених корисника друштвених мрежа, односно ’тролова’. Руска државна пропагандна машина, састављена је од апарата домаћих медија усмерених на глобални аудиторијум, као што су РТ и ’Спутњик’, и мреже квазивладиних тролова“, описује се у извештају америчких државних агенција.

Реално гледајући, од свега што је у извештају наведено, ново је само то да је овакав документ коначно јавно објављен. Све остало су мање или више старе оптужбе, о којима је председник Обама говорио још у новембру – када је и он рекао да поседује доказе за ове оптужбе! Али да не може да их јавно саопшти. На исти начин, сада се појављује и „декласификовани извештај“ америчких агенција, што би требало да значи да је са њега скинута ознака тајности. Али опет изненађење за оне који су очекивали доказе: њих у извештају нема. Остаје нејасно шта је то у документу „декласификовано“, ако је све што у њему пише већ објављено у америчким провладиним медијима? Поверљиви подаци и докази остали су скривени, односно „класификовани“. Са тачке гледишта јавности, то ипак значи да ових доказа нема.

 

ОПРОБАНИ МАНИР АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ Ако се мало присетимо, видећемо да је то опробани манир америчке политике. Бивши државни секретар Колин Пауел махао је у Уједињеним нацијама 2003. белим прашком у епрувети, тврдећи да је то антракс, односно биолошко оружје Садама Хусеина које су амерички обавештајци пронашли у Ираку. Чак и онима који се не разумеју у медицину, јасно је да једном од највиших америчких функционера надлежне службе никада не би дозволиле да у руке узме опасно биолошко оружје, у бочици од танког стакла. А уношење тако нечега у зграду УН био би чист акт тероризма. Али пре 15 година и то је пролазило у јавном мњењу униполарног света – у коме није било РТ-а и „Спутњика“ да се подсмехну овом бизарном перформансу. Зато је пуну цену од милион убијених платио Ирак, а фамозне бочице са белим прашком више никада нису ни поменуте, а камоли пронађене.

Тако су исто и сиријског председника Башара Асада оптужили да масовно убија цивиле хемијским оружјем – без доказа. Као и Путина да води „хибридни рат“ у Украјини, а да руске трупе масовно прелазе границу. Ни за то није понуђен доказ. Па је трагедија малезијског боинга у Донбасу проглашена за ракетни напад (про)руских снага, упркос томе што је све указивало да вероватније иза обарања авиона стоји кијевска страна. Из Вашингтона је увек стизала само једна порука – ми знамо да су то урадили Руси, имамо много доказа који то потврђују, али не можемо јавно да изнесемо ниједан од њих, јер бисмо тако угрозили наше изворе информација! Како оцењују у Москви, оваква аргументација је на нивоу шестог разреда основне школе. Чак је и сам Трамп у интервјуу „Њујорк тајмсу“ оценио да су оптужбе за хакерске нападе политички мотивисане.

 

КАКО НАУДИТИ ТРАМПУ  Постоје два угла гледања на ове процесе. Први, да се Русија заиста, на овај или онај начин, умешала у амерички изборни процес и да је захваљујући тој интервенцији Трамп победио Клинтонову. То би онда показало слабост „једине светске суперсиле“ чије су службе допустиле да им неко са стране вршља у држави. У таквој ситуацији, за Обаму и његове службе најбоље је било да се покрију ушима и праве да се ништа није догодило.

Међутим, с обзиром на то да су они учинили баш супротно и подигли дреку до неба, онда је много реалнија друга могућност – да је цео случај креиран да би се Трампу сасекла крила. Па да, чим помисли на чај удвоје са Путином и могућност да њихове суперсиле не морају да буду непријатељи, одмах добије пацку како ради за Русе. Јер како другачије објаснити жељу за помирењем са Москвом код човека кога је „Путин довео на власт“? Једино објашњење је – да му то Кремљ диктира како ће да се понаша. Зато ће Трампу сада бити много теже да правда чак и најмање уступке Путину о питању Сирије или Украјине, и компромисе по многим другим проблемима, ако ће сваки пут морати да се правда да инструкције на прима са Црвеног трга.

Зато је „руски хакерски напад“ донео проблеме пре свега Трампу, јер ће сенка сумње још задуго остати. И нико да се запита да ли би Трамп победио још убедљивије да клинтоновски изборни штаб није био „хакован“, због чега је њему прилепљена руска етикета у јеку кампање? Нико да размисли о томе да ли би политика Хилари Клинтон – усмерена на још веће војне трошкове и суманути експанзионизам широм света – само ишла наруку Москви у даљем слабљењу Америке? Или је заправо у Вашингтону ипак победила логика разума и самоодржања: одустајање од необузданог и прескупог интервенционизма, као и одбацивање радикализма Клинтонове, али на тај начин да ни нови председник Трамп нема одрешене руке, већ да стално буде под притиском и блокадом?

Остаје зато да се види како ће се понашати Трамп после 20. јануара када преузме дужност. Постављање руског пријатеља Рекса Тилерсона на место шефа дипломатије већ много сведочи о будућим намерама америчког председника. Појавиле су се бројне спекулације о томе да би Трамп могао да се „отргне контроли“ и нанесе разорне ударе политичким противницима, па чак и да покрене истрагу против Обаме и његових сарадника о свему што се последњих месеци догађало. А посебно о томе ко је водио, а ко плаћао, хајку која се против њега водила чак и после победе на изборима. У сваком случају, у Америци се ствара потпуно нездрава атмосфера, где моћници који су навикли да широм света елиминишу оне који мисле другачије од њих, сада не могу такво понашање да толеришу у својој кући. И све више размишљају о кажњавању – по моделу средњовековних ломача.

Обама је, две недеље пре напуштања Беле куће, покренуо лов на вештице, желећи наводно да заштити Хилари Клинтон од руских тролова. Објективна истрага, ако икада буде покренута, без сумње ће показати да су хакерски напади на Клинтонову оркестрирани из саме Америке. И да је врло могуће да је то учињено с намером да се дискредитује, не Клинтонова већ сам Трамп, који је тако означен као „Путинова марионета“. Показало се, међутим, да све то није било довољно да се Трамп обори, али се овај инструмент и даље користи како би се председник спутао у спровођењу нове америчке политике. За Америку ће бити најтрагичније ако се испостави да је Обама ловио вештице, а истерао чудовиште нетрпељивости и политичких, грађанских, расних и сваких других сукоба. Док су ствари у економији ишле добро, ови конфликти су још некако и могли да се гурају под тепих. Сада је дошло друго време и опасност за Америку и свет постаје већа. Зато демонтажа Обаме и његових тролова мора да буде Трампов приоритет.       

[/restrict]