Нови „велики поглавица“ је говорио

Пише Вили Вимер

Сада Сједињене Државе имају новог председника који, од секунде када је изабран, чврсто стоји иза става да га рат с Русијом не занима. Против њега се усмеравају протести који од првог дана доводе у питање његову легитимност

Било је нечега у том његовом говору. Он је био мање објава битке колико се посветио отвореном заклињању у сам програм. Но ко данас жели да слуша Трампов говор?! То неће, пре свега, они који су окосница политике глобализације за коју су последњих двадесет и пет година измислили једну варљиву реч, „американизација“. Нови председник показао је Клинтоновој и Сорошу границу до које могу да иду у свом деловању. То ће имати последица не само по Америку већ по све нас. Коме су више потребне саветничке услуге ислужених бивших чланова немачке владе који су служили немачким концернима за њихове европске и трансатлантске циљеве?

[restrict]

НЕМАЧКА ВЛАДА КАО ДЕО МЕЂУНАРОДНЕ ПОЛИТСЕКТЕ? Већ је било уочљиво да влада Ангеле Меркел уопште ни не слути да ли се и како у окружењу републиканског кандидата Трампа размишља о Немачкој и Европи. То јој се онда вратило кроз новинске интервјуе. Овај сигнал је бацио светлост на дубину раскида савезне канцеларке са немачком политичком традицијом. Од оснивања Савезне Републике Немачке градила се традиција одржавања добрих односа са сваким лидером који се појављивао у САД. Нове људе смо упознали пре него што би они прошли саслушања у Конгресу и ступили на своје положаје. Није постојала могућност за политичко изненађење јер су наше националне и европске идеје имале одраза у документима нових америчких администрација. Тога сада више нема, и то је еклатантан неуспех владе Меркелове. И то се неће поправити тако што ће Меркелова и њени спољнополитички регрути демонстрирати хладну незаинтересованост за новог човека у Вашингтону. Ми смо на то, када је у питању госпођа др Меркел, већ навикли, јер се то испољило у односу према председнику Руске Федерације, господину Путину.

Наравно, не очекујемо од наше владе да према другим владама буде у „односу љубави“. Али као грађани ове земље имамо право на то да се наша влада држи традиције свих досадашњих савезних влада и да се понаша професионално. Непрофесионално понашање савезне владе има за последицу држање неке врсте истоветне „еквидистанце“ и „према лево и према десно“, према председницима Путину и Трампу. Због тога је савезна канцеларка допустила да претпоследњег дана службовања америчког председника Обаме, у исти мах са америчким бомбардовањем, засија позната „божићна јелка“. Да ли је она од сада заступница Обаме на земаљском шару? Све до оног часа када се заврши очигледно посве ново доба председника Трампа?

Самим Американцима није ни дато да се у складу са својом вољом позабаве својим председником после и поводом његовог говора. Наша влада има обавезу да комуницира са сваком владом на свету, како то одговара добронамерно схваћеним немачким и европским интересима. Будући да јој је таква комуникација у случају Москве срамно недостајала, сада је на реду и само савезништво са САД.

ВЛАДА У ЕГЗИЛУ Хоће ли се од 17. до 19. фебруара, на конференцији „Ратови и преврати“ у Минхену, прогласити америчка влада у егзилу?

Амерички изборни систем, коме је хитно потребно преиспитивање, донео је додуше у оба дома једнозначну већину и тиме у суштини ојачао леђа новом председнику. Они по којима је председник Трамп у свом говору 20. јануара 2017. ошинуо као по естаблишменту који је заказао на свим пољима и који, у основи, сноси одговорност за банкрот САД, увелико су задржали своје позиције, образујући у Вашингтону натпартијски републиканско-демократски ратни естаблишмент са сенатором Мекејном на челу. Сваког дана стижу вести о намерама ових чланова Конгреса да појачају ратну политику влада, од председника Клинтона наовамо. Њима је стало до продубљивања банкрота САД. Не постоји боља прилика од Минхена да се у те сврхе свет суочи са овом америчком алтернативом политици новоизабраног председника. Хоће ли се немачка влада ухватити у то коло? Није ли ова могућност са шансама за успех разлог више да се поменута конференција откаже не само за ову годину већ  да се, због доказаног угрожавања мира, никада више ни не закаже? У Минхену се поводом ове или оне теме, уз помоћ црквених достојанственика, радо повлаче „црвене линије“. Зар није дошло време да се повуче нова „црвена линија“ када је у питању хушкање на рат у форми Минхенске конференције „ратова и преврата“?

 

ИЗМЕЂУ СВИХ СТОЛИЦА Председник Трамп је, под куполом Капитола, говорио о патриотизму. Можда је понеко од нас помислио да се везе ка Немачкој могу подједнако пронаћи преко архитекте овог Капитола, као и самог новог председника. То је сигурно разлог да се тачно схвати његов говор. Ми свакога дана кукамо да је свет, због америчке политике у последњих двадесет и пет година, претворен у прах и пепео и да људи беже из ратном захваћених подручја. Због политике за коју је и Немачка одговорна.

Преживели међу палим америчким војницима су у петак на паради, испред Беле куће, својим дирљивим сећањем на погинуле, јасно поставили питање њиховим најмилијим: За шта су мртви, у ствари, дали своје животе, за какве интересе? Нови амерички председник томе супротставља размишљање о интересу сваког грађанина своје земље и куне се у патриотизам. Он то чини оним, скоро истим речима које је и 7. априла 2016. изговорио руски председник Путин у Петрограду. Зашто се у Немачкој тако помно прикривају слике из Русије које приказују милионе људи који се сећају свог „Вечног пука“, својих палих војника? Исто се догађа у Русији што и сада у Вашингтону. А савезна влада Немачке? Зар није у стању да допринесе поводом једне те исте теме која се отвара скоро истовремено у Петрограду и Вашингтону? Зар нема баш никакву представу о томе шта је добро за немачке грађане?

 

АМЕРИКА ИЗЛАЗИ НА УЛИЦЕ Ми можемо да се за штошта припремимо и могуће је да нам то буде довољно фасцинантно. У годинама када смо тумарали од једног до другог рата многи су зачуђено трљали очи: Где се деде мировни покрет? А он је седео у влади и био у ствари партија рата. Сада Сједињене Државе имају новог председника који, од оне секунде када је изабран, чврсто стоји иза става да га рат с Русијом не занима. Против њега се усмеравају протести који од првог дана доводе у питање његову легитимност. Много тога говори у прилог тези да ће свака тема које се председник Трамп дотакне водити ка глобалним масовним протестима. Он није за рат, али јао! уколико посегне за оружјем!

[/restrict]

 

са немачког превела Бранка Јовановић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *