Млако и без водвиљске пенушавости

Премијера у Југословенском драмском позоришту: ХОТЕЛ „СЛОБОДАН ПРОМЕТ“

Пише Рашко В. Јовановић

Бриљантну комедију Жоржа Фејдоа режирао је Борис Лијешевић лишавајући је скоро сваког комичног замаха, такорећи избегавајући акциону комику и стишавајући врцаве духовитости

Сва захуктала разузданост у трци са основним циљем на којем је записано qui pro quo (ко за кога), која се дешава крајем века (претпрошлога), у доба познатом по различитим раскалашностима у трагању за свакојаким уживањима и настојањима за остваривањем најразличитијих прохтева, имала је свој ехо у стваралаштву Жоржа Фејдоа, француског водвиљисте, мајстора који је на позорници приказивао ликове изван стварности, али строго формиране у њиховом отклону од модела које нуди живот. Његови комади одликују се занимљиво вођеним заплетима, забавним сценским ситуацијама прожетим непатвореном духовитошћу, смешним ликовима и неочекиваним обртима, што им је донело велику популарност крајем 19. и током 20. века. Његов театар често је близак фарси и препун је бучне комике засноване на невероватним заплетима и апсурдима. Посебна вредност Фејдоових водвиља је у њиховој заснованости на строгој логици, вртоглавој брзини промена, али и на рељефном приказу главних ликова. Југословенско драмско позориште постигло је један од највећих својих успеха приказујући Фејдоову Бубу у уху, у режији Љубише Ристића, која се, као најдуговечнија представа овог театра почев од 1971. све донедавно приказивала увек пред пуним дворанама, а након извођења још два водвиља истога писца – Тото и Велика ауто-трка – прихватило се постављања Хотела „Слободан промет“, написаног крајем 1894. године у сарадњи са Морисом Девалијером. Сматран најпре за превасходног забављача, Фејдо ће тек после Другога светскога рата стећи признање као комедиограф кога у Француској надилази једино Молијер, уз похвале због његовог поимања апсурдног у егзистенцији човека немоћног да се избави тетурања на ивици ништавила.

[restrict]

Хотел „Слободан промет“ је међу најпопуларнијим делима Жоржа Фејдоа: када је први пут приказан, одмах је назван ремек-делом водвиља и то је заиста тачно. Конструкција је у свему прецизна и заплет функционише беспрекорно: Фејдо нас из куће одводи у хотел, да би нас поново вратио у кућу. Та шетња предузима се због брачног незадовољства и умало не долази до неверства. Не остваривши тражено, па и очекивано задовољење, супружници ће се вратити на почетак, ишчуђавајући се залудно проведеној ноћи. Ову бриљантну комедију режирао је Борис Лијешевић лишавајући је скоро сваког комичног замаха, такорећи избегавајући акциону комику и стишавајући врцаве духовитости. Представа нема лепршаву разиграност и сценску духовитост, нити праву вербалну водвиљску пенушавост: појединим призорима недостаје потребна динамика, јер се приказују успорено и млако у оквиру немаштовитог мизансцена.

Никола Ђуричко као предузимач Пингле предводио је глумачку екипу ове представе коректно, али не увек и ефектно, будући да је у више призора играо рутински. Његову супругу Анжелику тумачила је Анђелика Симић суздржано и са очигледном тежњом да се, као отмена дама, донекле дистанцира од свега што се збива. Срђан Тимаров наступио је веома спонтано као неодољиви Пајарден, док је Наташа Тапушковић играла Марселу нарочито наглашавајући њене чари у љубавним релацијама са Пинглеом. Драган Јовановић био је комичан као Матје, а његове четири кћери глумице које су их тумачиле (Анђела Јовановић – Виолета, Марија Кланац – Маргерита, Сања Марковић – Пакерета и Теа Гјоргјиоска – Первенша) приказале су их као одвећ познате фигуре „девојака увек на свом месту“. Када је реч о интерпретацији свих улога, морамо указати да је недостајао јединствен поступак стилизације у карактеризацији ликова, што је последица одсуства режије.

Сценографија Александра Денића повезивала је Фејдоов водвиљ са данашњим Паризом и тако указивала на свевременост овог наследника Молијера. Костими Маје Мирковић нису осликавали водвиљско шаренило.            

ХОТЕЛ „СЛОБОДАН ПРОМЕТ“

ПИСАЦ
Жорж Фејдо

ПОЗОРИШТЕ
Југословенско драмско позориште – Сцена „Љуба Тадић“

РЕДИТЕЉ
Борис Лијешевић

ДРАМАТУРГ
Милош Кречковић

СЦЕНОГРАФ
Александар Денић

ПРЕМИЈЕРА
23. децембра 2016

[/restrict]