Mlako i bez vodviljske penušavosti

Premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: HOTEL „SLOBODAN PROMET“

Piše Raško V. Jovanović

Briljantnu komediju Žorža Fejdoa režirao je Boris Liješević lišavajući je skoro svakog komičnog zamaha, takoreći izbegavajući akcionu komiku i stišavajući vrcave duhovitosti

Sva zahuktala razuzdanost u trci sa osnovnim ciljem na kojem je zapisano qui pro quo (ko za koga), koja se dešava krajem veka (pretprošloga), u doba poznatom po različitim raskalašnostima u traganju za svakojakim uživanjima i nastojanjima za ostvarivanjem najrazličitijih prohteva, imala je svoj eho u stvaralaštvu Žorža Fejdoa, francuskog vodviljiste, majstora koji je na pozornici prikazivao likove izvan stvarnosti, ali strogo formirane u njihovom otklonu od modela koje nudi život. Njegovi komadi odlikuju se zanimljivo vođenim zapletima, zabavnim scenskim situacijama prožetim nepatvorenom duhovitošću, smešnim likovima i neočekivanim obrtima, što im je donelo veliku popularnost krajem 19. i tokom 20. veka. Njegov teatar često je blizak farsi i prepun je bučne komike zasnovane na neverovatnim zapletima i apsurdima. Posebna vrednost Fejdoovih vodvilja je u njihovoj zasnovanosti na strogoj logici, vrtoglavoj brzini promena, ali i na reljefnom prikazu glavnih likova. Jugoslovensko dramsko pozorište postiglo je jedan od najvećih svojih uspeha prikazujući Fejdoovu Bubu u uhu, u režiji Ljubiše Ristića, koja se, kao najdugovečnija predstava ovog teatra počev od 1971. sve donedavno prikazivala uvek pred punim dvoranama, a nakon izvođenja još dva vodvilja istoga pisca – Toto i Velika auto-trka – prihvatilo se postavljanja Hotela „Slobodan promet“, napisanog krajem 1894. godine u saradnji sa Morisom Devalijerom. Smatran najpre za prevashodnog zabavljača, Fejdo će tek posle Drugoga svetskoga rata steći priznanje kao komediograf koga u Francuskoj nadilazi jedino Molijer, uz pohvale zbog njegovog poimanja apsurdnog u egzistenciji čoveka nemoćnog da se izbavi teturanja na ivici ništavila.

[restrict]

Hotel „Slobodan promet“ je među najpopularnijim delima Žorža Fejdoa: kada je prvi put prikazan, odmah je nazvan remek-delom vodvilja i to je zaista tačno. Konstrukcija je u svemu precizna i zaplet funkcioniše besprekorno: Fejdo nas iz kuće odvodi u hotel, da bi nas ponovo vratio u kuću. Ta šetnja preduzima se zbog bračnog nezadovoljstva i umalo ne dolazi do neverstva. Ne ostvarivši traženo, pa i očekivano zadovoljenje, supružnici će se vratiti na početak, iščuđavajući se zaludno provedenoj noći. Ovu briljantnu komediju režirao je Boris Liješević lišavajući je skoro svakog komičnog zamaha, takoreći izbegavajući akcionu komiku i stišavajući vrcave duhovitosti. Predstava nema lepršavu razigranost i scensku duhovitost, niti pravu verbalnu vodviljsku penušavost: pojedinim prizorima nedostaje potrebna dinamika, jer se prikazuju usporeno i mlako u okviru nemaštovitog mizanscena.

Nikola Đuričko kao preduzimač Pingle predvodio je glumačku ekipu ove predstave korektno, ali ne uvek i efektno, budući da je u više prizora igrao rutinski. Njegovu suprugu Anželiku tumačila je Anđelika Simić suzdržano i sa očiglednom težnjom da se, kao otmena dama, donekle distancira od svega što se zbiva. Srđan Timarov nastupio je veoma spontano kao neodoljivi Pajarden, dok je Nataša Tapušković igrala Marselu naročito naglašavajući njene čari u ljubavnim relacijama sa Pingleom. Dragan Jovanović bio je komičan kao Matje, a njegove četiri kćeri glumice koje su ih tumačile (Anđela Jovanović – Violeta, Marija Klanac – Margerita, Sanja Marković – Pakereta i Tea Gjorgjioska – Pervenša) prikazale su ih kao odveć poznate figure „devojaka uvek na svom mestu“. Kada je reč o interpretaciji svih uloga, moramo ukazati da je nedostajao jedinstven postupak stilizacije u karakterizaciji likova, što je posledica odsustva režije.

Scenografija Aleksandra Denića povezivala je Fejdoov vodvilj sa današnjim Parizom i tako ukazivala na svevremenost ovog naslednika Molijera. Kostimi Maje Mirković nisu oslikavali vodviljsko šarenilo.            

HOTEL „SLOBODAN PROMET“

PISAC
Žorž Fejdo

POZORIŠTE
Jugoslovensko dramsko pozorište – Scena „Ljuba Tadić“

REDITELJ
Boris Liješević

DRAMATURG
Miloš Krečković

SCENOGRAF
Aleksandar Denić

PREMIJERA
23. decembra 2016

[/restrict]