Лажне вести – Зашто поједини медији сеју смутњу у нашој јавности?

Понеки неопрезни а лаковерни читалац „Блица“ доспео је ових дана у озбиљну опасност да се забрине за будућност руско-српских односа због руске намере да изда Србију.
„Најава шокантног преокрета: Путин ће признати Косово као услугу Трампу“, информисао је „Блиц“ Србију својом насловном страном у понедељак 23. јануара. Да би у уторак, новом насловном страном, наставио да информише: „Иза кулиса нових односа Русије и Америке: Косово је пион ког ће Путин жртвовати.“
„Блицове“ категоричке тврдње, без икаквог кондиционала дакле („Путин ће признати/жртвовати Косово“, без опрезног „можда“ или „могао би“), сигурно су засноване на чврстим и поузданим изворима из самог срца Кремља, из кабинета Владимира Путина или шефа тог кабинета Антона Едуардовича Вајноа? Не. Све је засновано на речима Мери Дејевски, бивше дописнице из Москве и колумнисткиње „Индепендента“ која је једна од преко 1.000 представника из 63 земље на Валдајском форуму у Русији, што је занимљива референца, али не и гаранција да новинарка Дејевски ишта зна о ономе што се одлучује иза зидина Кремља.

[restrict]
Уз то, ни сама госпођа Дејевски не каже да ће се то догодити, већ каже, како преноси и „Блиц“, да би „Москва могла“ – још једном: „Москва би могла“, а не „Москва ће…“ – „да призна Косово у склопу успостављања нових односа Америке и Русије“.
Све у свему, „Блицова“ категоричка, спектакуларна и бомбастична тврдња заснована је на потпуној спекулацији некога ко – то заправо са сигурношћу можемо да тврдимо – нема баш никаквих извора информација у Кремљу, чисто нагађање, које је при томе и изузетно неосновано, не само зато што Русија још ниједном досад, ни када је била кудикамо слабија него што је данас, није дала повода за помисао да размишља о издаји Србије, већ и зато што је, колико прошлог месеца, Министарство спољних послова Русије сасвим јасно саопштило да „Србија може у потпуности да рачуна на подршку Русије у заштити територијалног интегритета када се ради о Косову“.
Имајући све ово у виду, нагађање Мери Дејевски можда би било вредно тек цртице у новинама – да се јавност обавести да их има и који тако размишљају – али лишеност овог нагађања било каквих основа и такву одлуку чини врло дискутабилном, са професионалног, новинарског становишта.
Али „Блиц“ је, не обазирући се на ове обзире, наставио да развија непостојећу сензацију, устврдивши, како рекосмо, у уторак да ће нас Русија жртвовати као пиона у шаху. „Руско признање Косова не би било изненађење, питање је само када ће Владимир Путин проценити да треба да жртвује пиона због свог интереса“, већ у уводу текста тврди „Блиц“ да кажу саговорници „Блица“, премда они – историчар Срђан Цветковић и Невен Цветићанин са Института друштвених наука – то заправо нису рекли, већ су рекли нешто (скоро па) сасвим супротно. Цветковић у овом „Блицовом“ тексту, наиме, каже: „На политику треба гледати као на шаховску таблу. Велике силе зарад потенцијалног добитка често жртвују пионе, а дешавало се кроз историју и да краљица буде жртвована… Због дешавања око Крима или на другим светским жариштима Русија би могла да начини уступак Америци. Ипак, то је тешко тврдити.“ И Невен Цветићанин, наводи се у „Блицовом“ тексту негирајући цитирану „Блицову“ уводну тврдњу, „ближи је мишљењу да ће Русија тешко у скорије време признати независност Косова“.
Дакле, „Блицови“ саговорници за које „Блиц“ каже да кажу да није питање да ли ће него када ће нас Путин издати, заправо кажу да је „то тешко тврдити“, односно да ће „Русија тешко у скорије време признати независност Косова“.
Али „Блиц“ не одустаје од своје намере него, самоуверено, наставља: „У политици не постоје моралне категорије и љубав, па је тако заблуда веровати у бескомпромисно руско пријатељство… Русија не воли Србију, већ јој је Србија потребна за поткусуривање у међународној арени и неће презати да због, рецимо, Крима жртвује ’пријатеља’.“
А суштина читаве ове приче налази се у насловима два оквира у тексту. „ЕУ главни инвеститор“, и, „Руско окретање леђа Србији“. Ерго, ЕУ нам је пријатељ, Руси то нису, нити су икада били.
И то нас заправо и води до суштине ове приче о лажним вестима које „Блиц“ тако ноншалантно (и без икакве одговорности) просипа у овдашњој јавности. Зашто то чини? Једно објашњење налази се у таблоидној природи ове штампане творевине и природној колико и безобзирној потреби оваквих творевина за тиражом који се јури бомбастичношћу и сензационализмом у којој, истина, често бива само колатерална штета.
Али не састоји се читаво објашњење ове аферице само у потреби таблоида за сензационализмом и бомбастичношћу и што већим тиражом, тим пре што у русофилној земљи каква је (већинска) Србија много већи тржишни потенцијал, када је већ о Русији реч, има сензационализам у виду најава да из Русије само што нисмо добили милијарде, камионе и авионе – „Информер“ ту очигледно предњачи – при чему овај вид сензационализма чак и има какве-такве основе, о чему уверљиво сведоче руски „мигови“ који нам заиста стижу, као и штошта приде. Ствар је, наиме, у томе што та чињеница, да „Блиц“ и остали медији у страном власништву у Србији, као што је телевизија Н1 на пример, на српском језику извештавају само зато што је то једини начин да их Србија разуме. Али то што излазе на српском језику не значи аутоматски и да својим извештавањем они заиста служе интересу јавности да буде ваљано информисана и, још мање, општем интересу наше земље и народа. Већ, ако икаквом интересу они служе, служе интересу својих власника, а ти интереси могу, али и не морају да буду чисто економске природе. Да ли је интерес ових страних, западних власника да посеје семе смутње и сумње у односе Русије и Србије, при чему то несумњиво јесте интерес њихових матичних држава? У најмању руку, могао би да буде. И тешко је одупрети се утиску да је управо то био циљ ове серије „Блицових“ написа који су нам сада привукли пажњу.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *