ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА РОМА

СОРОШ И ПРАВА МАЊИНА

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Многобројне су невладине организације које у Европској унији раде са Ромима и међу њима, а и код једних и других често се спомиње име Џорџа Сороша. Махом у позитивном контексту, јер европске организације Рома, али и НВО које раде с њима финансира са око 100 милиона долара годишње. Познат по томе што новац троши на стицање власти и политичког утицаја, Сорош је, несумњиво, и у овоме нашао неки интерес. Питање је само који

Уместо да слепо верујемо Сорошу да је месија ромског покрета и спасилац наше заједнице, потребно је детаљно анализирати ко је Џорџ Сорош, јер све што ради не чини чиста срца… Сорош је шпекулант и зна добро шта ради. Користи Роме и питање њихове интеграције не би ли прикрио друге делатности. Када све то разобличимо, схватићемо шта заправо жели – наводи Мајкл Смит у чланку „Нови пут“ објављеном на порталу Вешенгро.

[restrict]

КОНТРОЛА НАД РОМИМА Ромски руководилац Рудко Кавчински помаже да се схвати шта Сорш жели од Рома. Наиме, Кавчински је у отвореном писму од 26. марта 2015. обавестио јавност да га је још 1996. Сорош замолио за помоћ. Године 1997. Кравчински је почео да ради у Будимпешти као програмски директор Сорошевог Института за отворено друштво, те тамо основао многобројне ромске организације које су постале изузетно утицајне – „Ромски програм“ (The Roma Program), Ромски информациони центар (European Roma Rights Centre), Европски центар за права Рома (European Roma Rights Centre), док је у Бриселу покренуо Ромски образовни фонд (Roma Education Fund). Према Кавчинском, „ове организације требало је да буду самосталне“, тј. њима би руководили Роми, и радиле би у складу са законима држава у којима су основане. „Но, убрзо сам морао да признам да од самосталности нема ништа. Ове организације контролише Сорош фонд из САД и уопште нису ромске“, навео је.

Многи аналитичари деле ово мишљење Кавчинског. Године 2010. Николас Калинин, директор организације правника – Рома у Белорусији, писао је данском „Фолкетингу“ следеће: „Џорџ Сорош уместо нас дефинише ромску политику у Европској унији, а ми спавамо. Џорџ Сорош је сакупио информације, а Роми спавају. Шта мисли да уради сутра с њима нико не зна? Ромском народу је потребна заштита од гладног Сороша.“

Главну улогу у Сорошевој ромској мрежи има Американац Роберт Кушен. Завршио је Правни факултет Колумбија универзитета, а специјализацију на тему Русије на Харварду, док је од 1991. до 1996. године радио у Министарству спољних послова САД као саветник Одељења за борбу против тероризма, а касније је био на многим руководећим функцијама у Фонду за отворено друштво. Од септембра 2011. председник је управе Европског центра за права Рома, организације која би требало да се бори против дискриминације Рома и за њихова права у Европи. Овај центар има статус консултанта у Европском савету, а у Економском и социјалном савету УН добио је неколико награда за свој рад. Други важан члан управе Европског центра за права Рома је Ден Павел Доги, који је увео програм вишег образовања у Фонду за образовање Рома у Будимпешти, где је Роберт Кушен радио као заменик председника управе. И овај фонд је основао Џорџ Сорош уз помоћ Светске банке 2005. године. Доги је образовани дипломата (завршио је дипломатију на универзитету Малте) и радио је на Колумбија универзитету у Будимпешти. Трећи члан управе је амерички правник Џејмс А. Голдстон, а с њим ради и Американка Ебигејл Смит, старији директор финансијског планирања у Здравственом центру у Њујорку. Образовање је стекла на Чикашком универзитету. Правник из Македоније Идавер Мемедов је завршио 2006. године програм ромског образовања Централноевропског универзитета, који финансира Сорош. Мемедов је такође члан управе, као и правник из Мађарске Лила Фаркаш, студенткиња Краљевског колеџа из Лондона. Према документима, организацијом руководе Роми, али ниједан члан набројаног руководства није Ром.

Горе поменути Мајкл Смит каже: „Тата Сорош наводно ради за Роме у државама бившег Совјетског Савеза, изузимајући Русију, и има веома велики политички утицај у Румунији, Бугарској, Чешкој, Словачкој, јер се новац за пројекте добија само под одређеним условима. А ти услови дају Сорошу политички утицај на власт поменутих држава. И када тврди да помаже Ромима, он чини управо супротно, користи Роме као параван.“

 

ПУНКТОВИ ЗА РЕГРУТОВАЊЕ И РАДИКАЛИЗАЦИЈУ Рудко Кавчински је још отворенији: „Када је постало јасно да су хтели да ме искористе за ширење ромског радикализма по Европи, одбио сам сарадњу и напустио посао. ’Ромски програми’ Сороша постали су заправо пунктови за врбовање ’младих ромских интелектуалаца’, који треба да раде обавештајне послове за САД.“

Најважнији фактор који је довео до пораста утицаја ове „ромске“ организације је потпуни крах политике Европске уније на тему поправљања положаја Рома, као и апсолутно неефикасни систем коришћења новца Уније за ове циљеве. 

Румунски ромски активиста Валерију Николае пише на свом блогу: „Цео ЕУ пројекат интеграције Рома је пропао. Пропаст нико не оспорава, а дискутује се само о обиму пропаст. Мишљења оних који су радили на пројекту варирају од ’катастрофе’ до ’делимичне катастрофе’. Но главно је питање шта је узрок катастрофе“? Николае мисли да је то што у већини невладиних организација одлучују они који нису Роми и који не знају њихове проблеме, а по свој прилици и нису заинтересовани за њих. Уместо Рома одлучују они који све то финансирају (донатори), на челу са Сорошем. „Већина донатора понаша се препотентно у комуникацији са својим невладиним организацијама. Без проблема намећу своју вољу, а невладине организације без поговора извршавају погрешну политику донатора. Покорност донатору је прагматичнија позиција од критике. Имати критички став према политици донатора је у овом послу самоубиство. Ако се појаве оправдане критике, организација донатора одмах заузима одбрамбени став. Потом се све завршава тако што донатори дају новац ’послушнијим’ организацијама.“

 

ВЕЧИТА СТРАТЕГИЈА СТВАРАЊА ПЛАЋЕНИКА И научни сарадник Мартин Ковач из Мађарске мисли слично: „Зависност од донатора и одсуство подршке на локалном нивоу доводи до лаког манипулисања ромским организацијама и оне махом служе интересима својих господара уместо интересима самих Рома.“ Важан фактор је висина плате у НВО сектору који се бави Ромима. Према речима Николаеа у невладиним организацијама које финансира Европска унија плате руководилаца су веће и до 100 пута од примања просечне ромске породице. Због корупције које су медији нашироко анализирали, ове плате су јавности и те како познате. Но управо то сазнање о разликама у зарадама довело је до значајног неповерења Рома и представника других народа према ромским НВО. Већина активиста који се залажу за људска права међу Ромима су заправо добро плаћени сарадници пројеката који имају мало шта заједничко са интеграцијом Рома у друштво. Све ово слаби борбу Рома за своја права.

Политика великих плата за рад на пројектима посвећенима Ромима довела је до тога да су најважнији сарадници Сороша о питању интеграције Рома и њихових права – не-Роми, а такав је и генерални секретар Савета Европе Турбјорн Јагланд. Јагланд и Сорош су отворили врата Европске уније за проблеме Рома. Организовали су Европски ромски институт, за шта су обезбедили подршку председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза. Наравно, све је урађено без Рома. Кључна ромска организација „Европски форум Рома и путника“, која окупља више од 1.500 организација и има уговор о партнерству са Саветом Европе, исказала је чуђење поводом неформалних консултација о стварању Европског ромског института без учешћа Рома.

Зашто је све тако објашњава Рудко Кавчински: „После пада социјализма и немачког уједињења 1990. године били смо сведоци покушаја разних власти да искористе страдања нашег народа и стекну доминацију над (ромским) народом и његовим институцијама. То је довело до појаве велике ’индустрије помоћи’. Она је патерналистички заузела кључне позиције и руководила расправама о Ромима. Тако смо постали објекат ове „индустрије помоћи“ која није била заинтересована за поправљање положаја Рома, већ да на томе заради новац… Ова индустрија има монопол на било који разговор о Ромима. Она гута милионе евра да би се дошло до закључка да је за интеграцију Рома и поправљање стања људских права Рома потребно још много милиона. У међувремену, на хиљаде Рома се протерује из државе у државу, односно протерују се из својих домова. Ова политика је део проблема, а не део решења.“

Ипак, оптужбе за прогоне Рома стигле су на адресе оних Рома који примају помоћ од Европске уније или Џорџа Сороша, иако за то нема реалних основа. Већина Рома која прима плату од Уније и Сороша то чини из два мотива: да заради и да помогне сународницима. Ипак, већина новца намењеног помоћи Ромима нестане током бескрајних конференција, курсева и семинара „ромске индустрије“, где је најмање припадника овог народа. Проблем је, дакле, у циљевима донатора. А њихове циљеве најбоље објашњава енглеска пословица „Бесплатан сир се налази само на мишоловци“.    

[/restrict]