Grubo buđenje Amerike

Razgovarala Biljana Đorović

Stranku koja želi neprekidni rat ništa neće zaustaviti u njenom pohodu da spreči Trampa da napusti dugoročnu politiku očuvanja globalne hegemonije SAD „promenom režima“ i uništavanjem čitavih zemalja

Svoju ocenu 2016. i predviđanja za 2017. za „Pečat“ iznosi Dajana Džonston, autor studija „Suludi krstaši: Jugoslavija, NATO i zablude Zapada“ i „Kraljica haosa: Promašene avanture Hilari Klinton“. Tokom više od četvrt veka Sjedinjene Države su tonule sve dublje i dublje u svoj svet fantazije. Izbor Donalda Trampa predstavlja grubo buđenje, kaže naša sagovornica na početku razgovora.

Da li to znači priznanje realnosti ili sukob između rivalskih fantazija?

Tendencija da živi u sopstvenim laskavim obmanama istorijska je tendencija Amerike, ali nova i akutna faza otuđenja od stvarnosti počela je sa raspadom Sovjetskog Saveza. Lideri Sjedinjenih Američkih Država, počevši od Bila Klintona i njegove užasne supruge, osećali su se kao da im je ceo svet pao u krilo. Tokom 1990-ih, ta iluzija je pojačana usled patetične pokornosti Borisa Jeljcina, uspeha u ratu 1999. godine za otimanje Kosova od Srbije, a posebno propagande kojom je ovaj destruktivan zločin predstavljen kao „odbrana ljudskih prava“. NATO se proširio, a neokonzervativci stekli uticaj u Vašingtonu. Napad izveden 11. septembra 2001. dao je izgovor za cepanje Bliskog istoka, duž linija koje služe za zadovoljavanje aspiracija Izraela ka regionalnoj hegemoniji. Pod Obamom, liberali pod zaštitnim znakom borbe za „ljudska prava“ odigrali su centralnu ulogu u uništavanju Libije, podržavali su islamističke pobunjenike u Siriji i provocirali podele u Ukrajini. Odbrambeni, nenasilni i potpuno demokratski povratak Krima Rusiji predstavljao je još jedan izgovor za naoružavanje protiv zamišljenog neprijatelja: „ruske agresije“.

[restrict]

Budući da je Rusija uspešno intervenisala kako bi podržala sirijsku vladu, protivruska propaganda u SAD dostigla je nivo histeričnog apsurda. Hilari Klinton je, kako bi odvratila pažnju od svojih mnogobrojnih skandala, pokušala da jaše na sve višim talasima rusofobije tako što je Putina predstavila kao svog glavnog neprijatelja. To je bolje nego bilo šta drugo ikada demonstriralo da bi pobeda Hilari vodila do vojne konfrontacije sa Rusijom u Siriji, pa čak i duž ruske granice.

Na kraju 2016. godine kompletna strategija vašingtonske ratne partije se raspala, Hilari Klinton je izgubila na izborima od autsajdera Donalda Trampa. I u Siriji, sa ruskom pomoći, jedna arapska nacionalistička vlada oduprla se napadima kombinovanih snaga SAD, njenih saveznika Saudijske Arabije, Katara, Turske i – na kraju, ali ni slučajno najmanje važno – Izraela.

Čini se da Rusija postaje sve ozbiljniji igrač na globalnoj sceni?

Ključni član NATO-a Turska razvija prijateljske odnose sa Rusijom, Putin je napravio mirovnopromovišući sporazum sa Japanom, članica EU Bugarska izabrala je prorusku vladu, pa čak i u Tel Avivu neki gledaju ka Moskvi, kao daleko pouzdanijoj sili.

Postojanom politikom strpljenja, čvrstine i lucidnosti, ostajući potpuno miran u kontekstu nasilne propagandne kampanje koja se protiv njega vodi u Sjedinjenim Državama i njenim NATO satelitima, Vladimir Putin je izašao kao potpuni pobednik u ovogodišnjem kolu novog „hladnog rata“, jednostrano proglašenim od strane Vašingtona.

Hoće li Tramp izmeniti dosadašnju spoljnu politiku SAD? Da li će uspeti u tome?

Izbor Donalda Trampa, koji treba da preuzme dužnost predsednika u januaru, otvara perspektivu neophodnih revizija drastično opadajuće spoljne politike SAD.

Prva reakcija onih koji su na vlasti – Obamine administracije, CIA, mejnstrim medija, vezana za njihovu sudbinu – bila je da se protivruska histerija podigne na još viši nivo.

Stranku koja želi neprekidni rat ništa neće zaustaviti u njenom pohodu da spreči Trampa da napusti dugoročnu politiku očuvanja globalne hegemonije SAD „promenom režima“ i uništavanja čitavih zemalja. Ali dokazi da njihova politika propada počinju da se primećuju čak i u takvoj poslušnoj satelitskoj državi kakva je  Francuska, gde dva vodeća kandidata na francuskim predsedničkim izborima 2017,  Marin le Pen i Fransoa Fijon, žele da normalizuju odnose sa Rusijom.

Da li će Tramp moći da preokrene sistem vlasti i moći ukorenjen u Vašingtonu, uz podršku Volstrita i vojnoindustrijskog kompleksa, videće se. Sjedinjene Države su podeljene više nego bilo kada od Građanskog rata, ali podela je više ideološka nego geografska. Opaka izborna kampanja 2016. izazvala je iskrenu mržnju između pristalica rivalskih kandidata. Bez obzira na ishod Trampovih napora da promeni politiku, neuspeh ratne politike SAD i poraz jastreba rata  Hilari Klinton trebalo bi da pruži ostatku sveta prostor za disanje – i priliku da pobegne iz američke vojne i ideološke hegemonije koja je opustošila planetu.            

[/restrict]