Грубо буђење Америке

Разговарала Биљана Ђоровић

Странку која жели непрекидни рат ништа неће зауставити у њеном походу да спречи Трампа да напусти дугорочну политику очувања глобалне хегемоније САД „променом режима“ и уништавањем читавих земаља

Своју оцену 2016. и предвиђања за 2017. за „Печат“ износи Дајана Џонстон, аутор студија „Сулуди крсташи: Југославија, НАТО и заблуде Запада“ и „Краљица хаоса: Промашене авантуре Хилари Клинтон“. Током више од четврт века Сједињене Државе су тонуле све дубље и дубље у свој свет фантазије. Избор Доналда Трампа представља грубо буђење, каже наша саговорница на почетку разговора.

Да ли то значи признање реалности или сукоб између ривалских фантазија?

Тенденција да живи у сопственим ласкавим обманама историјска је тенденција Америке, али нова и акутна фаза отуђења од стварности почела је са распадом Совјетског Савеза. Лидери Сједињених Америчких Држава, почевши од Била Клинтона и његове ужасне супруге, осећали су се као да им је цео свет пао у крило. Током 1990-их, та илузија је појачана услед патетичне покорности Бориса Јељцина, успеха у рату 1999. године за отимање Косова од Србије, а посебно пропаганде којом је овај деструктиван злочин представљен као „одбрана људских права“. НАТО се проширио, а неоконзервативци стекли утицај у Вашингтону. Напад изведен 11. септембра 2001. дао је изговор за цепање Блиског истока, дуж линија које служе за задовољавање аспирација Израела ка регионалној хегемонији. Под Обамом, либерали под заштитним знаком борбе за „људска права“ одиграли су централну улогу у уништавању Либије, подржавали су исламистичке побуњенике у Сирији и провоцирали поделе у Украјини. Одбрамбени, ненасилни и потпуно демократски повратак Крима Русији представљао је још један изговор за наоружавање против замишљеног непријатеља: „руске агресије“.

[restrict]

Будући да је Русија успешно интервенисала како би подржала сиријску владу, противруска пропаганда у САД достигла је ниво хистеричног апсурда. Хилари Клинтон је, како би одвратила пажњу од својих многобројних скандала, покушала да јаше на све вишим таласима русофобије тако што је Путина представила као свог главног непријатеља. То је боље него било шта друго икада демонстрирало да би победа Хилари водила до војне конфронтације са Русијом у Сирији, па чак и дуж руске границе.

На крају 2016. године комплетна стратегија вашингтонске ратне партије се распала, Хилари Клинтон је изгубила на изборима од аутсајдера Доналда Трампа. И у Сирији, са руском помоћи, једна арапска националистичка влада одупрла се нападима комбинованих снага САД, њених савезника Саудијске Арабије, Катара, Турске и – на крају, али ни случајно најмање важно – Израела.

Чини се да Русија постаје све озбиљнији играч на глобалној сцени?

Кључни члан НАТО-а Турска развија пријатељске односе са Русијом, Путин је направио мировнопромовишући споразум са Јапаном, чланица ЕУ Бугарска изабрала је проруску владу, па чак и у Тел Авиву неки гледају ка Москви, као далеко поузданијој сили.

Постојаном политиком стрпљења, чврстине и луцидности, остајући потпуно миран у контексту насилне пропагандне кампање која се против њега води у Сједињеним Државама и њеним НАТО сателитима, Владимир Путин је изашао као потпуни победник у овогодишњем колу новог „хладног рата“, једнострано проглашеним од стране Вашингтона.

Хоће ли Трамп изменити досадашњу спољну политику САД? Да ли ће успети у томе?

Избор Доналда Трампа, који треба да преузме дужност председника у јануару, отвара перспективу неопходних ревизија драстично опадајуће спољне политике САД.

Прва реакција оних који су на власти – Обамине администрације, ЦИА, мејнстрим медија, везана за њихову судбину – била је да се противруска хистерија подигне на још виши ниво.

Странку која жели непрекидни рат ништа неће зауставити у њеном походу да спречи Трампа да напусти дугорочну политику очувања глобалне хегемоније САД „променом режима“ и уништавања читавих земаља. Али докази да њихова политика пропада почињу да се примећују чак и у таквој послушној сателитској држави каква је  Француска, где два водећа кандидата на француским председничким изборима 2017,  Марин ле Пен и Франсоа Фијон, желе да нормализују односе са Русијом.

Да ли ће Трамп моћи да преокрене систем власти и моћи укорењен у Вашингтону, уз подршку Волстрита и војноиндустријског комплекса, видеће се. Сједињене Државе су подељене више него било када од Грађанског рата, али подела је више идеолошка него географска. Опака изборна кампања 2016. изазвала је искрену мржњу између присталица ривалских кандидата. Без обзира на исход Трампових напора да промени политику, неуспех ратне политике САД и пораз јастреба рата  Хилари Клинтон требало би да пружи остатку света простор за дисање – и прилику да побегне из америчке војне и идеолошке хегемоније која је опустошила планету.            

[/restrict]