Анатомија једне пресуде

Пише Вељко Делибашић

Како је, применом метода позајмљених из Кафкиног „Процеса“, суд у Бриселу донео пресуду за убиство Енвера Хадрија из 1990. године

Поротни суд административног округа главног града Белгије, Брисела, 22. новембра 2016. донео је пресуду (број 30.39.761-90), којом су Веселин Вукотић, Божидар Спасић и Андрија Драшковић у одсуству осуђени на доживотну казну затвора због убиства косовског Албанца Енвера Хадрија које се догодило 25. фебруара 1990. у Бриселу. Ово је првостепена пресуда, а адвокати Андрије Драшковића спремају жалбу.
За разлику од Веселина Вукотића који је три године провео у притвору у Бриселу, и Божидара Спасића саслушаваног путем видео-линка, Андрију Драшковића белгијски суд никада није саслушао иако му је све време позната његова адреса становања, тако да му је ускраћено основно људско право да се изјасни на оптужницу.
Текст који следи представља осврт Драшковићевог браниоца на првостепену пресуду.

Суд у Белгији имао је само један циљ, а то је да осуди Србију и у томе је очигледно успео. Занимљиво је да се више од пола пресуде односи на историјски контекст у бившој СФРЈ и да се сатанизује Србија, а да се Андрија Драшковић, којег суд осуђује на доживотну казну затвора, спомиње само на 2-3 странице пресуде. Тако је суд у Белгији утврдио, као темељ пресуде, ноторне бесмислице, да су Албанци на Косову у периоду од 1980. до 1990. били угњетавани и да се Енвер Хадри борио за њихова права, сакупљајући новац за школовање и лечење Албанаца на Косову!?

 

АЛБАНСКИ ТЕРОР Истина је да су Албанци на Косову вршили терор над Србима и Црногорцима, о чему говоре прецизни подаци, лако доступни на интернет страницама:

а) У периоду од 1970. до 1990. Албанци су са Косова протерали 50.000 Срба.

У периоду од 1980. до 1990. Албанци су са Косова протерали 15.300 Срба.

Од Другог светског рата Албанци су са Косова протерали 300.000 Срба.

б) У периоду од 1980. до 1990. Албанци су на Косову убили 1.500 полицајаца и војника ЈНА.

в) У периоду од 1980. до 1990. Албанци су силовали 20.000 српских жена с циљем протеривања Срба с Косова.

г) Албанци су срушили и спалили 128 српских цркава и манастира у периоду од 1980. до 1990. године.

д) У периоду од 1980. до 1990. нестало је и отето 5.500 Срба.

ђ) Албанци су у периоду од 1980. до 1990. убили 2.500 Срба цивила.

 

Ово је важно да се има у виду из два разлога. Прво, суд је утврдио потпуно погрешно чињенично стање, користећи сведоке који су безочно лагали, што даље значи, ако је суд у том делу погрешио, сасвим је нормално да је погрешио и када је реч о Андрији Драшковићу. Друго, из ових података се јасно види да Енвер Хадри није био никакав борац за људска права већ терориста, који је сакупљао новац за терористичке акције на Косову. Оно што је за Сједињене Америчке Државе Бин Ладен, то је за Социјалистичку Федеративну Републику Југославију Енвер Хадри.

[restrict]

ШТА ЈЕ РСУП? Такође, у пресуди се потенцира да су тајне службе 1989/1990. проналазиле „непријатеље југословенске државе“ и да су их надзирале, истичући како је то својеврсни терор!?

Не само тада већ и данас то раде све земље света, од САД, преко Израела до Белгије. Зашто то не би радила и Социјалистичка Федеративна Република Југославија? Зашто је Западу дозвољено да се бори против тероризма свим средствима, а СФРЈ чак не сме ни да их надгледа?

Колико је пресуда површна и неозбиљна види се из тврдње у којој суд констатује да су у свакој Републици у СФРЈ, укључујући и Србију, организоване тајне службе, назване РСУП, које су биле по узору на савезни ниво.

Суд је потпуно погрешно утврдио да је РСУП тајна служба. Наиме, РСУП је скраћеница за Републички секретаријат унутрашних послова, што је социјалистички назив за Министарство унутрашњих послова (полиције) и није реч о тајној служби. Ако је суд у Белгији погрешио код овакве ноторне чињенице, лако проверљиве, онда је очигледно могао лако да погреши и када је реч о Андрији Драшковићу.

 

КО ЈЕ ПУЦАО У ХАДРИЈА? Кад је реч о убиству Енвера Хадрија, запрепашћујуће је да суд уопште није утврдио ко је убио тог човека, а Андрија Драшковић је осуђен на доживотну казну затвора. Суд у пресуди дословце наводи: „Човек који је седео на задњем седишту је подигао руку у правцу жртве. Држао је оружје у руци и пуцао је најмање два пута“, односно мало касније: „Особа која је пуцала.“

Из овога произлази да суд уопште није утврдио ко је пуцао у Енвера Хадрија, односно суд уопште није утврдио шта је наводно Андрија Драшковић урадио, да ли је возио, пуцао, био сувозач, да ли је уопште био у Белгији у том тренутку. У Србији, за свако кривично дело мора прецизно да се утврди и наведе шта је радња извршења кривичног дела, односно коју конкретну радњу је неко извршио да би био осуђен. Тако би ваљда требало да буде у свакој цивилизованој земљи у 21. веку.

С тим у вези, имајући у виду да у пресуди нигде не пише ко је пуцао у Енвера Хадрија, просто се намеће питање, ко је особа која је пуцала, како се зове и какве везе Андрија Драшковић има са том особом? Одговоре на та питања не можемо да нађемо у пресуди!?

 

20УБИСТВО У НАНИ Посебно је шокантна тврдња белгијског суда у пресуди у којој дословце пише: „Како су истражни органи изнели на јавном суђењу, после убиства Андрије Лаконића у ноћи између 23. и 24. марта 1990. године у дискотеци ’Нана’ у Београду, сарадња између подземља (присуство Дарка Ашанина, Андрије Драшковића и Веселина Вукотића) и ССУП-а (присуство правог-лажног пасоша издатог од стране ССУП-а), изашла је на видело.“

Апсолутна је лаж да је Андрија Драшковић био присутан у дискотеци „Нана“ 23. и 24. марта 1990. како то тврди суд у својој пресуди, и не постоји ниједан документ који би указао да је он био тада присутан, или сведок који би то потврдио. Такав документ или сведок не може да постоји јер Андрија Драшковић тада није ни био присутан.

Суд у пресуди наводи да се прислушкивао телефон Мирослава Бижића (инспектор београдског СУП-а у време убиства у „Нани“, убијен у „сачекуши“ 1996. године) и да су ти разговори добијени у оквиру две међународне замолнице: једна послата Београду 2007. и друга Хагу, односно Међународном кривичном суду за бившу Југославију.

У време када је прислушкиван телефон Мирослава Бижића, према Закону о кривичном поступку Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, то није био доказ који би могао да се користи пред судом. Такође, пошто сам суд у Белгији констатује да је Енвер Хадри био политички избеглица, и да је реч о политичком кривичном делу, на основу Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, на основу члана 7 став 1 тачка 4, за политичко кривично дело или дело које је у вези са политичким кривичним делом, не може се пружити међународна правна помоћ. То значи да је тај доказ прибављен на недозвољен (незаконит) начин. Поред тога, чињеница је да се у тим разговорима не налази ништа што би могло да буде компромитујуће за Андрију Драшковића, јер да се налази, суд би, без икакве сумње, то и навео.

Такође, у пресуди се наводи: Мирослав Бижић је контактирао различите чланове „београдских плићака“, тј. чланове подземља међу којима су Веселин Вукотић звани Веско, Андрија Драшковић звани Дача (у пресуди пише Даца, прим. браниоца), Јусуф  Булић, Бранислав Матић звани Бели, Дарко Ашанин, Станимир Душановић звани Нане, Ратомир Станишић, Андрија Лаконић, Квиско и Шиља.

Мог клијента Андрију Драшковића нико никада није звао Дача или Даца, што све указује на могућност да је дошло до замене идентитета.

Интересантно је да се у пресуди наводи да: „Чланови ове организације нису то порицали.“

 

БЕКСТВО ИЗ ХРВАТСКЕ Мој клијент Андрија Драшковић пориче да је био члан било које па и те организације. Односно он никада није ни имао прилику да се изјасни да ли је члан неке организације, али свакако ако би имао такву прилику апсолутно би негирао своју припадност таквој организацији. Важно је да се има у виду да суд у Белгији никада није дао прилику Андрији Драшковићу да изнесе своју одбрану, што је основно људско право.

С тим у вези јавност полемише о Андријином хапшењу у Хрватској. Тачно је да је он у Сплиту ухапшен по потерници Белгије, али се стално прећуткује да је он одмах, приликом хапшења, пристао да оде у Белгију и да је документ о поједностављеном, односно убрзаном изручењу потписао. Међутим, док се чекала документација из Белгије, добили смо упозорење да ће Андрија Драшковић бити убијен у затвору, и после тога је наравно Андрија Драшковић донео једину могућу и нормалну одлуку да не оде у Белгију. С тим у вези, подсетио бих да је својевремено у Грчкој због убиства Енвера Хадрија ухапшен Дарко Ашанин и да је у затвору у, нама пријатељској, Атини избоден ножем од стране албанских терориста. Можете замислити како би прошао Андрија Драшковић у затвору, у, нама не баш пријатељском, Бриселу.

 

АНДРИЈА ИЛИ АНДРИЈА Суд у пресуди наводи: „Испитан од стране истражних органа К. Г. је признао да је поред учешћа у покушају убиства Енвера Хадрија 16. јануара 1990. године, видео Веселина Вукотића, Дарка Ашанина и Андрију Лаконића у више наврата у кафићу Le Konig у Дизелдорфу и изгледало је као да разговарају о убиству Енвера Хадрија.“

Дакле, ако то већ прихвата суд у Белгији, онда је чињеница да је у тим разговорима учествовао Андрија Лаконић, а не Андрија Драшковић. С тим у вези, подсетио бих да се причало да је Андрија Лаконић убијен зато што је у дискотеци „Нана“ у Београду причао о свом учествовању у убиству Енвера Хадрија.

У пресуди се такође наводи: „На крају, један сведок полуанониман, чије је саслушање било прочитано на јавном суђењу и сведочење откривено од стране истражних органа, прецизира да је видео Веселина Вукотића, Дарка Ашанина и Андрију Лаконића у Fouquet’s-у у Анверсу у више наврата у јануару 1990. године. Он мисли да су они носили оружје.“

Потпуно је нејасно какве то везе има са убиством Енвера Хадрија, а чак и да има, као што сам навео у претходном коментару, ово указује на Андрију Лаконића, а не на Андрију Драшковића.

 

КОГА ПОЗНАЈЕ БОЖИДАР СПАСИЋ? Занимљива је логика белгијског суда, који у пресуди наводи: „У свом интервјуу у недељнику ’Свет’ 10. јуна 1996. године Божидар Спасић је изјавио да познаје два човека која су извршила убиство, и то оног који је пуцао у Енвера Хадрија и оног који је возио у том тренутку, одбијајући сасвим да открије њихова имена, пошто се ради о угледним особама. Андрија Драшковић, насупрот Дарку Ашанину и Андрији Лаконићу, био је у то време угледна особа у Београду.“

Дакле, суд у Белгији нагађа ко је убица! Они нагађају да је Андрија Драшковић угледна особа!? У то време је у Београду било 1,5 милион становника и било је бар 10.000 угледних људи.

Који је критеријум по коме је суд у Белгији утврдио да је Андрија Драшковић угледна особа, а да Дарко Ашанин и Андрија Лаконић нису угледне особе?

Белгијски суд се позива на интервју Божидара Спасића дат новинарима!? У том интервјуу Божидар Спасић тврди да ПОЗНАЈЕ два човека која су извршила убиство итд. Исти тај Божидар Спасић је више пута изјавио да никада у животу није срео, односно упознао Андрију Драшковића. Пошто он познаје људе који су учествовали у убиству, а не познаје Андрију Драшковића, то значи да Андрија Драшковић није учествовао у убиству. У емисији ОКО магазин која је емитована 25. новембра 2016. на Радио-телевизији Србије први програм, Божидар Спасић децидно изјављује да никада у животу није видео Андрију Драшковића и да га не познаје. То је говорио и у другим емисијама. Дакле, Андрија Драшковић није учествовао у том убиству јер Божидар Спасић познаје убице.

Божидар Спасић, који не познаје Андрију Драшковића, познаје Андрију Лаконића.               

[/restrict]