Случај са покушајем прекида представљања књиге „Историја Републике Српске“ брутално нас довлачи свести показујући нам још једном колико су сви нивои нашег друштва од државних институција и медија до „интелектуалаца“, осим народа, зачарани мантром о „српском фашизму“
Феномен такозваних „лажних вести“, који је постао опште место у САД од победе Доналда Трампа, стигао је и код нас. Естаблишмент у Америци за ово криви алтернативне медије који одступају од наратива главног тока. Код нас, међутим, лажне вести шире и јавни сервис и таблоиди блиски власти. „Десничари прекинули скуп на факултету, викали Хајл Хитлер“, „Неонацисти дивљали на Филозофском факултету! На трибини о историји Републике Српске, каишевима напали студенте и узвикивали нацистичке пароле“, наслови су под којим су РТС, односно Информер известили о инциденту на Филозофском факултету. Не би чудило да су овакав став имали само већ доказани „либерални“ медији. На овај трик насео је чак и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који је, у дану када су истински фашисти дивљали испред Српског националног већа у Загребу, изјавио да ће полиција испитати случај и додао да „Србија није, и неће бити, земља која подржава фашизам, већ неко ко га прогони у складу са својом слободарском традицијом“. Вишедеценијска пропаганда о некаквом српском нацизму и фашизму уродила је, ето, плодом и код нас самих када су чак и јавни сервис и министар унутрашњих послова склони да поверују у манипулацију групице људи који се представљају као некакви левичари, а у ствари су либерали у служби капиталистичког глобализма.
Истина је, међутим, брзо испливала на површину и показало се да виновници инцидента нису никакви фашисти, да нико није величао Хитлера, него управо супротно – да су агресију извршили „левичари“ који су напали ентитет на чијој је територији народ највише страдао од фашизма у 20. веку. Ентитет чији су житељи у свим прошлим ратовима гинули борећи се против фашизма и који је настао као плод борбе против оних који су „за дом спремни“ и који су се клели Хитлеру приступајући у 13. СС дивизију Ханџар и сличне формације.
Колико је јавности познато, мање или више директно ову акцију подржала је „Револуционарна социјалистичка организација Маркс21“ уз могуће учешће активиста Анархосиндикалистичке иницијативе (АСИ). О овој последњој нећемо трошити много речи јер о њима довољно говори да су у оквиру процеса за бацање Молотовљевог коктела на грчку амбасаду 24. августа 2009. године тврдили да је у питању намештаљка. Људи који се непринципијелно позивају на Гаврила Принципа тврде да им је тај процес намештен и да су невини. Замислите да је Принцип тврдио да није пуцао на надвојводу Фердинанда и да му је то било намештено. Толико о њиховој борбеној страсти и жару за промену система. Ови људи су, као, спремни да гину за своје идеале, али не и да иду због њих у затвор.
Много је, међутим, интересантнији случај организације Маркс21, која би, по свему судећи име требало да промени у МарксФ22 (Ф22 је у међународној класификацији болести шифра за стална суманута душевна обољења). Одакле почети о њиховом идеолошком лупању у зид? Од тога да у свом „манифесту“ наводе да је Кастрова Куба „државнокапиталистички режим који тлачи и експлоатише раднице и раднике под маском социјализма“ који „нема додирних тачака с истинским социјализмом“, док у епитафу кубанском лидеру наводе да је он био „херој борбе против колонијализма“. Ту, међутим, није крај њиховој суманутости. Ови марксисти истичу да су против империјализма, али помињу само онај руски који се оличава у ко зна чему, али који даје покриће „покушајима српске владајуће класе“ да „поново успостави институције државе Србије на Косову“. У чему се састоји „руски империјализам“ можемо да претпоставимо и из текста објављеног на њиховом сајту у којем се ламентира над чињеницом да су сиријске снаге ослободиле Алеп од терориста, а револуције у оквиру Арапског пролећа проглашавају за легитимне народне устанке. Тако једна левичарска група подржава свргавање Гадафија, човека који је створио друштвени поредак најближи ономе чему они декларативно теже. Да би се то схватило, није неопходно прочитати Гадафијеву Зелену књигу или Бакуњина и схватити њихову сличност, довољно је видети ко га је срушио – западни (анти)империјалисти. Исто се односи и на социјалисту Асада којег у борби против слободарских џихадиста подржавају руски „империјалисти“. И тако даље… Готово свако питање поменуто у њиховом „манифесту“ садржи идеолошке постулате супротне изворној левици насталој на учењу човека чијим се именом диче.
Све ово наводи нас на закључак да се овде не ради ни о каквој левици, него о либерализму у његовој најчистијој форми. Томе сведочи да су ови борци за правду и интересе свог народа упали на трибину посвећену Републици Српској, а никада нису ни покушали да оспоре било шта везано за НАТО, Европску унију или слично. Људи који су за самоопредељење Косова критикују књигу о РС као „историју непостојеће државе“. При томе се позивају на текст своје активисткиње Јелене Лалатовић, редовне сараднице Пешчаника, која своје хонораре добија од антиимперијалиста и социјалиста попут Сороша, америчке Националне задужбине за демократију и амбасаде Холандије из чијег језика је извучена само једна међународна реч – апартхејд. Како то да никада нису критиковали, на пример, Латинку Перовић која чланство у НАТО сматра „добрим путем“. Господо, ко су ваши хероји? Принцип, у једном писму из маја 1916, отворено је рекао да се он и његови другови нису много бавили питањем свеевропске социјалне револуције, јер су „имали другу дужност – националну дужност“? Или Светозар Марковић који је веровао да се не може бити социјалиста а да се не буде националиста и није се случајно залагао за „балканску федерацију“ Србије са Бугарском која не би укључивала и Хрвате, јер је „на уму имао искључиво српске националне интересе“? О овоме би могло још много да се пише и да се још много примера „сталног душевног обољења“ наведе, али довољно је и питање: Другови, ко су ваши хероји?
Dobar komentar, ali uzrok ovakvog stanja se nalazi u srpskoj intelektualnoj eliti koja posle smrti Broza nije nasla zajednicko Ja u sopstvenoj drzavi Srbiji i nastao je haos u dopadanju stranim silama i stranom kapitalu, postalo je sve bolje i lepse ako je strano Kao u vreme Aleksandra Obrenovic .Sinovi i unuci ove elite (komunista -socijalista) i danas pokusavaju da zadrze pozicije oceva i dedova i time vuku ceo narod u nazad tako da ce oporavak srbije ici preko maca iz 1903 koji mora saseci u korenu truli komunisticki i socijalisticki sistem vrednosti u kome nema vlasnika sopstvene licnosti i nema odgovornosti jer nepostoji licno” Ja” Jos uvek u glavama ovih intelektualaca Srbi su varvarski narod doseljen i raseljen po Balkanu (HUM-u)jer NJiihov gospodar( SK-KPj -BROZ) nije dozvolio proucavanja indetiteta srpskog naroda naroda koji je razvio kulturu nauku i tehniku u celoj Europi kojom vladaju jos uvek ratnicka plemena zeljna osvajanja i svojatanja tudjih vrednosti..
Текст је прилично конфузно написан са мало познавања догађаја, политичких и историјских ставова. Прво, остало је нејасно које прекинуо трибину. Учесници трибине су прозвали другу левичарску организацију-СКОЈ, која се оградила. Друго, фашизма у Србији као класичног има само на Косову и Метохији и код маргиналних група као што је био Национални строј Горана Давидовића који то по програму јесу. Даље, Гаврило Принцип се помињао у другом контексту као разлика између његовог опредељења и опредељења Караџића, Младића и Крајишника иако и једна и друга страна греше. И Принцип и руководство РС били су за Југославију а након сецесија република од југословенства одустаје руководство РС у времену рата. Четврто, аутор не зна теорију државног социјализма и државног мапитализма. Разлика је мала а борба против империјализма је нешто сасвим друго, док је радно управљачка еманципација запослених или индустријска демократија нешто сасвим треће. Па отуда нема много грешака око Кастра али очигледно да је требало и више разумевања за њега. Нема руског империјализма али има унутрашњег либерализма као што се тај либерализам доста критикује код нас и других од стране Маркс 21. Та је критика дубља и систематичнија, шира него код националиста. Ипак ни троцкисти нису имуни на либерализам што се види на примеру КиМ, арапског пролећа, јер слабо препознају контрареволуцију. Даље, текстови на Пешчанику нису само либерални већ и левичарски што неки националисти, очигледно не успевају да препознају или не прате довољно. Немачка парламентарна левица која је против независности КиМ, санкција према Русији, империјалној политици према СРЈ која је била током 90-тих финансира фондацију Рза Луксембург и леве, мале организације у Србији осим СКОЈа. И, на крају, Светозар Марковић се није залагао за изузеће Хрватске у Балканској Федерацији нити је мислио да треба бити прво националиста па социјалиста, већ је сматрао да је могуће прећи из сељачког, неразвијеног друштва у социјализам. Разлике између националног питања и национализма, национализма и патриотизма, различитих опредељења истих субјеката у различитом периоду итд. је нешто о чему се даље може дискутовати.
Druže Dušane, ne vidim neki smisao u ulasku u polemiku s Vama o državnom socijalizmu i državnom kapitalizmu i da Vam dokazujem svoje poznavanje političkih i istorijskih stavova dok mi ne odgovorite na pitanje “KAKO VAS NIJE SRAMOTA DA SE POZIVATE NA NEMAČKU PARLAMENTARNU LEVICU KOJA NE PODRŽAVA NEZAVISNOST KOSOVA, A DA JE VI – SRPSKI LEVIČARI PODRŽAVATE”? Pa je l’ moguće da Nemci više vole Srbiju od vas? Ili oni sa distance bolje vide? Ili šta? Ili ste glupi, ili ste pokvareni. Treću mogućnost ne uspevam da smislim, pa mi, druže, pomozite da razumem.
Na kraju, samo nastavite da čitate Pečat. Mnogo je leviji od Peščanika, a nikada nije liberalan.
Auh, Dusane, napunio vas Rodic ko detlica. Boli i mene cak. 🙂
Hahahaha super si Rodiću, pronašao si na sajtu saopštenje o antikolonijalisti (zamisli, ne i komunisti) Kastru, ali si nekako uspeo da zaobiđeš na desetine analiza i saopštenja protiv EU i NATO-a. Mi, poput Dimitrija Tucovića, Lenjina i mnogih drugih internacionalističkih socijalista (za razliku od miloševićevskog šljama), s ponosom stojimo na pozicijama da je glavni neprijatelj svakog naroda — u njegovoj zemlji. Ne među redovima drugog naroda. Kao i Tucović, podržavamo pravo naroda Kosova na samoopredeljenje. I pozivamo ga na zajedničku borbu protiv imperijalizma. Honorare ne dobijamo ni sa Zapada ni sa Istoka, kao što sigurno znaš a sasvim slučajno lažeš, tekstovi za Peščanik se ne plaćaju. A baš se pitam ko tebe plaća da blatiš revolucionarnu levicu. Onako, retorički.
Druže, o vašoj revolucionarnoj hrabrosti svedoči činjenica da ste u polemiku ušli krijući se iza (vrlo banalnog) nadimka. O vašem vaspitanju svedoči da mi se, iako nismo zajedno piškli u pesku, obraćate na neprimeren način za javni diskurs.
Ali zašto ikakvu hrabrost od vas i očekivati? Niste je nikada do sada ni pokazali, kao na primer podmećući svoju akciju na Filozofskom kao kukavičje jaje “nacistima” i “fašistima” blateći tako ponovo svoj narod.
Varate se ako mislite da stojite na pozicijama “internacionalističkih socijalista”, šta god to bilo, po svim svojim stavovima vi stojite na istoj liniji na kojoj su “internacionalistički kapitalisti” – globalizaciji. Ako se zagledate u sebe i svoju priču, shvatićete da ste bliži Sorošu, nego Čavesu. Bliži Dejvidu Milibandu, nego Brunu Perilji.
Nemam običaj da diskutujem s ljudima koji bezumno podržavaju “nezavisnost” Kosova, ali bih vas pitao na osnovu kog prava biste to opravdali? Na osnovu etničkog čišćenja kosovskih Srba i ostalih? Time, druže, legitimišete taj zločin. A i sve ostalo.
Nisam znao da se članci na Peščaniku ne plaćaju. Znači, pišete ih zbog prestiža koji vam taj sajt daje objavljivanjem? Velika je to stvar. Još i na Autonomiju da stignete i Lenjin da vas vidi! Mene plaća Milorad Vučelić. I ne diktira mi. Pišem šta hoću. A vi, kada budete nezavisni, prekinućete i neku EU ili NATO tribinu. Do tada uživajte u svom revolucionarnoj životu dostojnom samo Babija Papuške. Ma šta pričam! I Babi je za vas nedostižni pojam revolucionara. Šta ste ikada revolucionarno uradili u svom životu, osim što ste smislili (banalan) nadimak?
Drugovi međusobno nemaju potrebu za persiranjem. Ukoliko gospodinu smeta, nije problem. Čitajte gospodine Rodiću “Srbiju i Arbaniju” od Dimitrija Tucovića ukoliko vam se saznaje o pravu albanskog naroda na samoopredeljenje, nije valjda neka internet kukavica dužna da vas obrazuje; imate kod nas na sajtu PDF. Pročitajte takođe i naša saopštenja o Kosovu, pre nego što napišete neki sledeći udbaški poluinformisani članak i napravite budalu od sebe. Danas je, znate, sve informacije koje su u javnom protoku lako moguće pronaći na guglu.
Za povezivanje nas sa prekidom ove tribine svi možemo da zahvalimo jedino vašem sličnomišljeniku Čedomiru Antiću, a naša mišljenja o svemu tome, opet, izneta su isključivo kod nas na sajtu. Nacista i fašista je, doduše, na pomenutoj tribini i te kako bilo. Znamo ih dobro, srećemo se s vremena na vreme po ulicama i kada se borimo za dostupno obrazovanje na fakultetima, pa nas napadaju suzavcima i noževima, možda vam je to tako upućenom nekako ipak promaklo. Tu je gugl.
Za Peščanik kada pišemo, pišemo za publiku Peščanika, kao i vi kada pišete za Vučelinu publiku (doduše i za Vučeline u znoju lica svog zarađene novce kojima se finansira ovo dosledno prorusko đubre od novina ;)). Ipak, da ne bude zabune, naravno da je bolje da vas objavljuju konfuzni liberali nego nacionalisti koji decenijama ubeđuju i sebe i svet oko sebe da su levičari.
Hvala na komentaru za nadimak, doduše, cenimo taj nivo doskočice <3
Где су српски четници ту су српске земље.
За нашу ствар!
Ipak Marksovac napuni Rodića. 🙂
Hvala, druže, što primetiste. 😀
Druže Marksovac (koliko je ovo banalno), izvinite što ne odgovorih ranije. Znate kako je, Badnji dan, porodica, realan život… Nismo svi internet ratnici. Prvo moram da primetim da sebi dajete malo previše značaja misleći da neko ko je brabonjke jeo misleći da su dudinje dok sam ja već pisao, može da me obrazuje. Ali neka vam, nisam sujetan.
Uzmimo da je Tucović sveta krava, a nije. Uzmimo da je sve što je napisao apsolutna istina, a nije. Uzmimo da se zalagao za nezavistnost Kosova, a nije. Uzmimo šta god još hoćete, imamo mali logički problem. Ne toliko logički čak, nego više principijelan. Ako su sve to razlozi zbog kojih bi Kosovo trebalo da bude nezavisno (a nisu) zašto je onda, po vama Republika Srpska “nepostojeća država” (a nije)? Zašto mislite da bi kosovski Albanci imali pravo na samoopredeljenje, a bosanki Srbi ne? Zar su srpski zločini nad Albancima (o kojim Tucović piše) veći od ustaških i muslimanskih nad Srbima? Nisu. Reći ću vam u čemu je razlika. Razlika je u tome što vaši imperijalisti (Zapad, NATO, EU, SAD) podržavaju kosovske Albance, ali ne i bosanske Srbe, za razliku od mojih “imperijalista” (Rusije, Venecuele, Kube, Sirije…). Zato ste vi toliko na strani jednih, a protiv drugih. To je ili teško duševno oboljenje, ili pokvarenost. Ja sam želeo da mislim da ste bolesni, za šta mogu imati empatiju, a ne da ste pokvareni, ali vi izaberite šta vam je draže.
Uveren sam, iako to ne mogu dokazati, da bi vaši heroji, da su živi, danas bili i protiv Balkanske federacije i protiv mnogih drugih stvari za koje su se zalagali krajem 19. i početkom 20. veka. Upravo za tu Federaciju bio je i Slobodan Milošević, kojeg toliko pljujete iz sasvim pogrešnih razloga. Nego, da vas ja pitam, imate li vi, koji ste toliko za 21. vek nekog uzora, heroja ili šta već, a da je rodjen makar u drugoj polovini 20. veka? Nekoga čiju misao i ideju nije izjelo vreme. U ovom pogledu isti ste kao i budale koje se pozivaju na Hitlera, na nešto što ne postoji već skoro čitav vek. Desnica, iako je, kako vi kažete, “retrogradna”, “zatucana”, “anahrona” i šta već sve ne, je shvatila da nova vremena traže nove, redefinisane ideje. I tako je u celom svetu. A gde ste vi? Još na Trockom (kojeg je Staljin s razlogom ubio) i na Dimitriju Tucoviću (koji pogibe boreći se u srpskoj vojsci). Druže… Sada je 21. vek i ne važe više sve stvari koje su važile u 19. i 20!
Dakle, da ponovim svoje pitanje, zašto Kosovo i Albanci, a ne Republika Srpska i Srbi?
PS. Ako levičar ne može da bude nacionalista, šta su onda Tomas Sankara, Fidel Katro, Ugo Čaves i brojni drugi. (Da ne pominjem druga Kobu). A ja, levičar nisam, druže. Ja sam ono što biste vi nazvali desničarem, ali se s tim terminom ne mogu identifikovati. Ja sam evroazijsta, Hiperborejac.
Dakle, ko na kraju obmanjuje? Znate Rodiću, svi Vaši dalji napadi, čim neko razveje maglu dezinformacija koje plasirate (maskirane u polu-informacije) što je marksovac i učinio, otkriva istinski povod za pisanje ovog teksta, a to je, kako se da primetiti, pokušaj obračunavanja sa nama koji se protivimo postavljanju stvari u odnos: neki narod protiv nekog naroda i EU, NATO, SAD ili Rusija (što je nacionalistički okvir sukoba). Povodom idola, a i celog vašeg teksta i odgovora koje ste dali, imam jedan citat baš od Marksa, odakle je ćete ipak morati da doznate sami, a pređete i celo delo, uverena sam.
“Radnici nemaju domovinu. Ne može im se uzeti ono što nemaju.”
Evroazijata, Hiperborejac i Arijevac!
Filipe Srbine!
Koliko je sve ovo tužno i jadno, sirota drugarice Amerlia. Recite mi ko obmanjuje, a u slučaju da sam ja, recite mi, molim vas, šta to. Neko je razvejao nekakvu maglu? Jeste, u pravu ste. Razvejao je Marksovac maglu da imate neki drugi princip osim službovanja svojim liberalnim gospodarima. Jedina dobra stvar je što vi to radite za džabe, misleći da sledite nekakve ideale, dok Jelena Milić, Nataša Kandić i ostali to rade za dobre pare. U tome ste, moram priznati, časni, ali neinteligentni.
Recite mi u kakvom je to sukobu učestvovao vaš (i naš) heroj Dimitrije Tucović? U Balkanskim i Prvom svetskom ratu, što biste vi (a ne ja) svrstali u “nacionalistički okvir sukoba”. Dakle, Tucović je bio nacionalista? Mnogo zanimljivije od toga je, međutim, što vi imate problem sa odnosom postavljanja naroda protiv EU ili NATO. Pa zar i vi ne mislite da su ta dva zlo? Zar ne mislite da se protiv zla treba boriti? Ili, možda ne?
Ima mi smisla to što ste vi raspoloženiji za unutrašnji sukob. Za sukob unutar same nacije, države. U skladu je sa vašim karakterom koji je u sukobu sa samim sobom, u skladu je sa dijagnozom koju sam vam laički dao. Vi imate unutrašnja previranja i ne znate šta ćete sa sobom.
Zar ja treba da vam tumačim Marksa? Očito da treba, jer ga, to ste pokazali u više navrata, niste shvatili. Rekao je da radnici nemaju DOMOVINU, a ne NACIJU. Domovinu nemaju jer su u njegovo vreme, a uglavom i posle njega, državama (kakve god one bile – imperije, carevine, kraljevine, republike) upravljale buržoaske elite u službi kapitala, a ne naroda i radništva. Nije im negirao naciju koja je organska stvar i koja im se, takođe, ne može oduzeti. Hoćete li mi reći da je Kastro bio u krivu što mu je glavna parola bila PATRIA O MUERTE? Ili Tomas Sankara koji je imao istu parolu, samo na francuskom? Guglajte, drugarice i otkrijte ko je Tomas Sankara i kakva mu je bila ideologija. Državotvorna i nacionalna, što ne podrazumeva i ne iziskuje mržnju prema drugima, nego samo ljubav prema svome. U tome vi grešite. Misleći ispravno da ne treba mrzeti drugoga a ne umejući da volite, vi ste otišli u krajnost i mržnju prema svom i mržnju prema sebi, što, opet, stvara unutrašnji sukob u skladu sa vašom dijagnozom.
Koliko ste vi nesigurni i u sebe i u druge govori činjenica da ste moje pisanje shvatili kao napad. Ne, drugarice, to nije napad, to je kritika. Da sam hteo da vas napadam, učino bih to na drugi način. Ja sam vas kritikovao. Važno je još reći vam i da sam vas izabrao ne zato što ste najvažniji, najveći, nego zato što ste najsumanutiji i najeklatantniji primer upravo onog bezumlja i pogubljenosti o kojim sam hteo da pišem. Tema je pogubljenost, a ne vi. Vi ste samo primer.
I, na kraju, ponovo bih postavio pitanje na koje nisam dobio odgovor. Zašto Kosovo i Albanci, a ne Republika Srpska i Srbi?