Свети Петар Цетињски поново међу нама

ploca-u-sremskim-karlovcimaФотографије Милан Тимотић

У Сремским Карловцима је у суботу, 26. новембра 2016. године, свечано освећена плоча посвећена Светом Петру Цетињском. Плочу је поставило Удружење „Цетиње“ из Београда

У цркви Светих апостола Петра и Павла, после литургије, владика сремски Василије је осветио плочу постављену у знак сећања на 13. октобар 1784. године, када је у овој цркви хиротонисан Свети Петар Цетињски (Петар I Петровић Његош) за митрополита црногорско-приморског. То је учинио митрополит Мојсије Путник уз саслуживање четири епископа: вршачког Викентија, бачког Јосифа, карловачког Јована и славонског Павла. Тако је почела једна од најимпресивнијих биографија у нашој црквеној, државној и културној историји.
Дуговеки црквени и световни поглавар Црне Горе, њено перо и њен мач, њена част и поштење, победник у биткама на Мартинићима и Крусима, достојанствени преговарач са млетачким, француским и аустријским генералима, очајнички је позивао на престанак домаћег рата међу својим сународницима, верно следио Русију, уверен да ко је против Русије тај је против Словена, повезивао се са Карађорђем, чију је мученичку смрт истински ожалио. Трагови његових мисли сачувани су у бројним посланицама (две у овом прилогу објављујемо), које класичним језиком наше народне и писане традиције, библијским патосом и неупоредивим личним тоном, спајају различита својства писма као жанра у српској књижевности. Има у њима од Доситејевог поверења у просвећеност, од непрестаног вапаја за оснивањем и унапређивањем школа, ма колико да су се ова два човека разликовала. Има у њима од Вукове тврде рационалности у сагледавању догађаја, од реалистичке процене догађаја и околности, од схватања све опасности која вреба мали народ у суочењу са слепим диктатом великих сила. Али има и од дубоке хероичности наше народне поезије, од поетског поверења у истину и правду, у усправни корак малог народа. Има – и то је најузбудљивије – у њима и скривеног личног тона, дубоко запретаног у слаповима реченица посвећених обавезама, догађајима и људима, као трага једне личне изузетности и отмене генијалности: трага чији одзив проналазимо и у писмима његовог наследника Петра II Петровића Његоша.
На академији посвећеној Светом Петру Цетињском, која је одржана у свечаној сали Карловачке богословије, у присуству и са благословом епископа сремског Василија, коју је водио песник Селимир Радуловић, певао је хор Карловачке богословије, драмски уметник Небојша Кундачина је прочитао одломке из Петрових посланица, присутне је увиђавно и господски – у најбољим традицијама цетињске средине – поздравио професор Цетињске богословије Душан Биговић, док је о изузетном значају и месту Петра I Петровића Његоша у српској култури говорио проф. др Мило Ломпар.

sremski-karlovci[[restrict]

Ви се не можете крви брацке наситити

Видећи вашу неслогу и домаћу рат у сва племена Ваше нахије, ја с мојом највишом жалошћу и плачем видим да сте сви сами себе и својој ђеци највиши крвници и непријатељи душевни и тјелесни и да сви ђаволи и сви ваши непријатељи од свијета не би могли толико зла, ни толико штете и срамоте вам учинити, колико ви сами себе чините. Ви сте од Бога одступили и страха божија изгубили, ви сте грехоту и срамоту изгубили, ви за душу и поштење не мислите, ви се не можете крви брацке наситити, ваша слава, ваше поштење, ваша похвала и дика и ваше јунаштво стоји у вашу домаћу рат и неслогу, у коју највишу своју срећу и радост находите.
Сви народи, који у турску земљу живе, непрестано раде да се из невоље избаве и ослободе, како чујете. И ви и остали Црногорци у исто доба радите да своју слободу изгубите и да у вјечну срамоту и невољу, мимо свијех осталијех народах, останете, и нитко вас не силује да тако чините, нако собствена ваша воља и зли обичај, који не хоћете никојако оставити. Ви чините оно што знате, но не знате што чините. Ви никога не слушате, ко за добро ваше ради и говори, а нека дође који лажац међу вама, сви ћете му вјеровати што ви рече, који ће бити од вас почитоват, како што су и први почитовани били, неки за цара, неки за пророка, а неки за светитеља и за чудотворца, но истини и поштени чојек не има међу овим народом мјеста.
Цетиње, маја 22 ,1822. године

Ви сте, драги синови, слободан народ…

img_9202Љубезни витези и мила браћо!
Наш заклети непријатељ не шћеде на моје молбе од предстојећег крвопролића одустати и да се прође наше невољне браће Брђана, но надање имам у свевишњега Бога, да ћете ви данас свирјепог врага стидно са своје међе проћерати. Он је окупио силну војску, али му је војска јадна и чемерна, а више свега нама ће сила божја бити у помоћи. Ево смо дошли, мили моји витези и честити јунаци, дошли смо да с непријатељем нашу крв пролијемо; дошли смо да освјетламо образ пред свијетом; дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе да смо Црногорци, да смо народ, народ вољан, народ, који драговољно за своју слободу бори се до посљедње капље крви и сами најмилији живот на међи својих бесмртних прађедова оставља; али проклетог врага христијанства преко себе жива не пушта у слободне нам драге горе, које су наши прађедови, наши дједи, наши отци и ми сами праведно крвцом облили!
Ви сте, драги синови, слободан народ, ви немате друге награде за вашу свету борбу до одбране своје вољности; али знате да је награда слободног јунака: одбрана слободе и милог отечества, јер ко се за другу награду бори, оно није племенити јунак, већ најмјени роб, ког витештво нема цијене, који јуначкога поноса и своје слободе нема.
За то су се, мили синови и љубезна браћо моја, наши прађедови борили, за то се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.
Зато на оружје и на крваво поље, мили витези – да покажемо непријатељу шта су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскоје јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!
Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!

Цетиње, јуна 1796. године

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *