П Р Е Д С Е Д Н И К

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Дан после саопштених резултата овогодишњих парламентарних избора у Србији почела је прича поражених политичких странака о председничким изборима на којима ће осветити свој тешки пораз. Данас тема о могућим председничким кандидатима доминира нашим медијима. Свакодневно се трага за заједничким опозиционим кандидатом, али нико и не помиње шта би то могао бити програм око кога би се окупили или се већ окупљају. Тај програм се мора битно разликовати од државне политике коју Србија данас води и нетачно је да је непознат, он је јасан, али само  несистематизован, па је ово прилика да на његове принципе укажемо. Изборни програм је, дакле, ту, тражи се само именовање кандидата за будућег председника коме се победа већ смеши.

[restrict]

Судећи по политици већине странака, а нарочито оних демократских, да се закључити да би одмах после победе на председнички изборима требало мењати Устав Србије а пре свега његову преамбулу о Косову и Метохији. Морала би се у новом уставу истаћи, то се ваљда и подразумева, одредба о државности Војводине. Што се Прешева тиче, не гине им бар аутономија и нема сметњи да то буде пут до „природне Албаније“, што је само слободан превод за Велику Албанију. Истовремено, не би се правиле сметње за функционисање заједнице албанских општина од Улциња до Прешева које воде истом циљу. Паралелно с тим процесом морало би се одустати од Бриселског споразума и хитно признати независност косовске лажне државе. Тако би се, како кажу, „растеретила“ Србија на свом европском путу. У ту сврху би се од Савета безбедности УН званично затражило да поништи Резолуцију 1244 и прими Косово у Уједињене нације. Од Русије би се ултимативно захтевало да се одрекне права вета у СБ баш као што се од ње од стране жутог режима већ писмено тражило да прихвати ЕУЛЕКС уместо УНМИК-а. Русију би претходно наш будући председник, учтиво или неучтиво, замолио или приморао да се не противи пријему Косова у УНЕСКО. Нови демократски председник ће Скупштини Србије поднети резолуцију којом се Русији налаже да врати Крим Украјини и свим средствима ликвидира отпор у Донбасу.

Само по себи је разумљиво да би први прави спектакуларни потез нашег новог „жутог“ демократског председника био да Русији врати назад све Мигове 29, који нам стижу за три месеца и разно друго оружје и то о њиховом трошку. Има ли шта лепше и боље од тога него да врховни командант Војске Србије разоружа властиту војску на чијем је челу. Вероватно би одмах потом био обустављен протест и штрајк неких војних лица. Данашњи војни штрајкачи остали би поносни јер су били и остали једини штрајкачи у историји српске војске, а можда би од новог председника добили и орден. С тим одликовањем сигурно би их радо прихватили натовци када дођу. Има ли боље препоруке за одабир правих патриота! Кад су разоружани – што би штрајковали.

Мора се рашчистити терен за приступање НАТО-у, па је неопходно поништити скупштинску Резолуцију о војној неутралности, а можда би се приступање НАТО-у регулисало и новим уставом. Тако би чланство у западној војној алијанси постало наша уставна обавеза, па они ако нас приме, приме…

Нови председник изабран на општим изборима и страначки лидери који су га подржали одмах би приступили изменама донесених скупштинских резолуција о Сребреници и жртвама злочина и донели нове у којима би признали геноцид не само у Сребреници већ свуда где се то од нас тражи. Јасно је да ће тако Република Српска постати геноцидна творевина, па је следствено том неопходно променити Дејтонски споразум и одлучно затражити да Русија престане да буде његов гарант и реметилачки фактор унитаризације БиХ. Новоизабрани демократски српски председник ће затражити хитно учлањење БиХ у НАТО, па ако сарајевске власти због Ердогана, или ко зна због чега, буду оклевале с том одлуком, примораћемо РС да прва повуче ногу. Са РС се генерално мора друкчије, па зар није већ доказано да су потенцијалним бирачима новог, опозиционог, председника милије две зграде у Херцеговачкој него цела српска Херцеговина са све Херцеговцима и њиховим устанцима од којих смо само белаја имали уместо да смо се модернизовали онолики колики смо били у време Турака и после Берлинског конгреса.

Хуманитарни центар у Нишу ће се одмах укинути, неколико Руса ће одатле бити протерано јер када ту не буде Руса, неће бити ни поплава ни пожара у Србији, а то ће ионако и свакако бити НАТО база ако им не буде скупо. А ако буде, ми ћемо инвестирати у ту туђу војну базу. Да би се квалификовали за приступање НАТО-у новоизабрани председник ће можда и затражити да се код нас одмах инсталира део ракетног штита према Русији. Но, истини за вољу, о томе се још размишља у предизборним штабовима „демократске“ опозиције и ту постоје неке разлике у нијансама међу кандидатима.

С Русијом иначе треба преиспитати срдачне односе и само најмаштовитији међу нама гласачима могу замислити шта ће им све нови председник приредити, а поготово ако ту буде Вук Јеремић који је киван на Русе што га нису подржали у намери да буде генерални секретар УН. Што се Саше Јанковића тиче, он је одувек киван и љут на Русију, тобоже због угрожених људских права.

Сасвим је подразумевајуће да ће Русији одмах првих дана бити уведене санкције! Али пре тога она мора проћи кроз топлог зеца понижења. Планира се у најужем изборном штабу будућег грађанског председника да се то Русима и Путину саопшти баш на Дан победе – 9. маја! То би био најбољи начин да обележимо наш Дан Европе.

И са Кинезима се мора друкчије. Није искључено да се од њих затражи да се повуку из Железаре а да се пре тога издејствује и забрана њеног рада од Брисела па да тако образложимо наш прекид сарадње.

Са СПЦ ће нови демократски председник морати прилично да затегне односе. Ако подрже напред изнесену политику и државну стратегију, онда ће да се види, али ако наставе овако, неће бити добро по њих. Са свим другим верским заједницама ће се на оваквој политици лако наћи подршка, а биће и они задовољни ако се мало притегне наша црква. СПЦ ће можда добити и неки мали попуст ако не буде имала примедбе на канонизацију Алојзија Степинца.

Нови демократски и „грађански“ председник ће се на унутрашњем економском плану снагом свог ауторитета одмах заложити за хитну продају све преостале јавне својине од Телекома, ПТТ-а, ЕПС-а, Аеродрома „Никола Тесла“ до Србијашума. Наравно, пре тога ће из службе у тим предузећима почистити хиљаде радника. И, дабоме, купци не могу бити из Русије или Кине.

Нови демократски председник ће укинути одлуку о мешовито полицијско-војним јединицама које контролишу наше границе, те позвати све имигранте и све европске снаге у Србији да јурну на Орбанов жичани зид и да преко Војводине и Мађарске отворе широка поља Европе. Наравно, штитећи Хрватску од уласка било ког емигранта. Од Турске и од самог Ердогана ће се захтевати да и Србији пружи прилику да демонстрира своју политику „широм раширених руку“ и да са пола милиона  емиграната освежи балканску руту. Биће то прилика да трајно угостимо и настанимо у Србији бар стотинак хиљада Авганистанаца и Пакистанаца а не само да их лажно хумано и краткорочно збринемо на њиховом пропутовању у земље ЕУ, како то раде Вучић, Вулин и Небојша Стефановић. Њихов хуманизам је лажни лицемерни хуманизам.

Што се разних хрватских захтева тиче, одмах би им се у свему изашло у сусрет, те би већ на првом путовању у Брисел демократски председник прихватио „на слепо“ све хрватске захтеве укључујући и она око граница. На повратку из Брисела извршено би било његово скрушено покајање на Марковом тргу или Јелачића плацу у Загребу. Тиме би се поново успоставио континуитет са политиком која је прекинута 2012. године када смо и писмено и усмено дали Хрватској потврду да између ње и Србије нема спорних питања и тако јој помогли да лакше уђе у ЕУ. О Јасеновцу или Јадовну или Олуји не сме бити ни говора.

Има у председничком програму и мало објективизма, па се тако одаје признање данашњим властима што су омогућиле Тодорићевој фирми ИДЕА да се већински са својим трговинским ланцем разастре по целој Србији. Али то је недовољно јер је циљ да она преузме баш све продавнице које пожели. И не треба том трговинском ланцу наметати да продаје српске чоколадице јер само њихово постојање иритира званичну Хрватску. Што даље од српских чоколадица, то ближе Колинди – то треба да буде наша нова девиза! Похваљује се и Вучићева еврореторика, али се истиче да је недовољна и неискрена.

На еминентно унутрашњополитичком плану ствари ће се одвијати под геслом: где смо ми жути стали 2012. године, ту ћемо наставити 2017!

Ако све ово не буде довољно да нас боље гледају у ЕУ, наш демократски председник предузеће све што се од њега буде тражило и неће више бити лицитирања датумима или било каквим роковима. А онда ако нас се сете, сете…

Приметно је да се у председничком програму мало пажње посвећује подели власти и да се врло широко тумаче председникова уставна овлашћења. Када је реч о евроатлантским интеграцијама и модернизацији Србије, све је дозвољено, баш као што је и било после 5. октобра 2000. године. Из Брисела или Вашингтона неће стићи ниједна реч прекора, а из Лондона, средишта брегзита, стићи ће похвала да је Србија поново пронашла своју душу.

Колико је председнички програм демократског и грађанског кандидата прецизан и колика је самоувереност оних који га пишу види се и по самом начину на који ће бити прослављена изборна победа. Биће то славље на подручју које се сада назива „Београд на води“ на ком ће бити рушени новоподигнути објекти и инфраструктура да би се досегнула симболика рушења Берлинског зида.

Програм је, дакле, мање-више познат, чека се само име кандидата. За сада се као демократски кандидати најчешће помињу Вук Јеремић, Саша Јанковић па и Чедомир Јовановић. Можда ће сходно личним афинитетима постојећи програм бити дограђен или незнатно измењен или ће само време извођења бити успорено, али циљ мора остати исти јер такву политику заступају странке које по тој мери и траже председничког кандидата. Кандидат мора присегнути на овај план и програм.

Овога пута је излишно говорити о могућем патриотском или „патриотском“ кандидату јер претходно описани програм је толико патриотски да га је немогуће у том смислу надмашити.         

[/restrict]

 

2 коментара

  1. Шумадија бре

    Шта се сад наједном дешава, шта каже Вулин?
    Николић сад врда око центра у Нишу, ….Николић и Вучић одлажу допремање руских авиона(иако такве авионе има пола јевропе)…а хоће да допреме хеликоптере од непријатеља?
    Наједном Вучић, Ђукановић, Шешељ траже налогодавца за убиство Ђинђића…ујединилисе наједном?

    Све ово личи на убрзано гурање не на Карлобаг, Вировитицу, него у Брисел, у нато?”

    Уплашили се радикали јуначки јуришају у Нато, ?
    Тако су се окренули и Бабић из Книна, издајница Плавшићка… све велики радикални срби док не окрену ћурак……шта вели Вулин , хоће ли и он да се прикључи групи Вучић- Ђукановић-Шешељ-Николић, па да јуначки ко Плавшићка и Бабић одиграју…?

    Све нас је снашло?невероватно?

  2. Drugarice i drugovi,
    dozvolite mi da vas pozdravim,posle duze pauze…
    Da,da,ja sam vas drug Tito…hvala,sjedite.
    Danas je veliki dan,SRBIJA JE PRIMLJENA U EVROPSKU UNIJU…
    Takodje, danas je i 100 GODINA,OD KADA SAM JA DOSAO NA VLAST.
    Sve to me je podiglo iz groba i zelim licno da vam cestitam.
    Ujedno vam cestitam i Novu 2045. godinu!
    Pozdravljam i Domagoja Franje Seselja,predstavnika Velikog Zemuna i svih evropskih livada okolo…
    Pozdravljam i i predsednika muslimanske opstine “Beograd na vodi”, seika Ljajica Beogradskog…
    Posebno pozdravljam predsednika udruzenja srpske manjinje u EVROPSKOJ SRBIJI,gospodina Aleksandra Vuk-XVIII,i dajem mu rec…
    Hvala druze Titio,GDE VI POCESTE ,JA DOVRSIH.
    Zapravo,SVI MI NA VLASTI,IMAMO ISTI ZADATAK…
    Nase odruzenje “SLOZNO POD SLJIVOM”,imace svog predstavnika u Briselu,a imam i dobru vest iz Beca,moj prijatelj Kurcic,izdejstvovao je za nas,upotrebu cirilice,na jos 99 godina…kazu,posle nam nece ni trebati…nisam to razumeo,ali ako je to nesto upereno protiv nas,protiv moje srpske zajednice u Srbiji,ja se tome odlucno protivim!
    Cak nam je cestitao i licno “bratski” Zagreb Grad,sa kojim inace nismo u kontaktu,ali je za nas UVEK BRATSKI…kazu,to ce uticati na “relaksaciju njihovog pisma”,latinice…koje su nam iznajmljivali,za novac…dok je trajao spor sa Becom…
    Navodno je Vuk Karadzic zakasnio da prijavi cirilicu u Becki zavod za zastitu autorkih prava,a to je noc pre njega,ucinio Mujo iz Doboja…pa traje spor…
    To je za mene samo jos jedna provokacija,ALI JA NA TO NECU DA REAGUJEM,JER SMO JAKI…
    Pridruzujem se cestitkama za Novu 2045.godinu…i porucujem Srbima-SLOZNO POD SLJIVOM!
    A sada,svi na svoja mesta…PREMA ISTORIJSKOJ ZASLUZI!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *