НАЈМРАЧНИЈА НОЋ

Милорад Вучелић / главни уредник

На Западу су поверовали и сада се практично и непосредно суочавају са својим веровањем. Од почетка деведесетих када је разбијана Југославија западним земљама се ширила пропаганда о српској кривици за рушење југословенског братства и јединства и мултикултурализма. Највеће медијске мреже и политичари поверовали су изгледа у своје лажи и фалсификате, те су они постали нека врста идеологије која је била у сагласности са заповестима неолиберализма и геополитичким интересима великих сила. Босна и Херцеговина (па и Косово) послужила им је као покушај да суровом војном агресијом и санкцијама оперу савест за све оно што су чинили у земљама у којима живи муслиманско становништво. Разне исламистичке организације су биле стваране и функционализоване за разарање низа азијских и северноафричких држава. У темеље настанка и опстанка Европске уније и НАТО-a уграђене су овакве стратешке активности. Истовремено, активно се радило на разарању поштовања традиције а нарочито хришћанске. Уз то, обавезно је текао обрачун са свим тековинама социјалне државе или државе благостања. На том послу су се удружили и корпoрацијски глобалисти и леви либерали. Условно, то је постала нека смеша новог паганства.
Некритичка мултикултуралност је постала попут некакве заповести и беспоговорне наредбе. Мултикултуралност је симболизовала потпуно атаковање на право да се негују сопствене вредности, обичаји и образовни систем свих оних који већ пребивају у Европи. У западним престоницама све је ређе наићи на обележја везана за слављење Ускрса, а недавни терористички напад у Берлину омогућио нам је да видимо и колико неке имигранте иритира слављење предстојећег Божића. Највероватније је да ће неке присталице фанатичног мултикултурализма захтевати да се са слављењем ових хришћанских празника престане или да они прерасту у затворене породичне прославе без Деда Мраза или Божић Бате или да се сведу само на црквену службу. Тражиће се, сходно томе, и да се одустане од ирваса, санки и звончића. Постоји и гесло под којим ће се водити овакве акције: па ваљда вам је милији живот од прославе Божића или Ускрса!

[restrict] Велики руски песник и нобеловац Јосиф Бродски изговорио је још 1990. године речи које су се после 11. септембра 2001. показале пророчким. Како то пророковање изгледа данас најбоље се може спознати ако речи Бродског још једном наведемо: „Наш свет постаје потпуно пагански. И размишљам хоће ли то паганство довести до судара – страшно се тога плашим – до врло жестоког религиозног судара… између исламског света и света у ком су на хришћанство остала само нејасна сећања. Хришћански свет се неће моћи одбранити, а исламски ће га озбиљно притискати. То се објашњава једноставним односом броја становника, чисто демографски. И мени се тај судар чини сасвим реалним… То је будућност коју раздире конфликт духа толеранције и духа нетолеранције… Прагматичари тврде да разлика између та два света и није тако велика. Ја у то не верујем ни на секунд. И мислим да са исламским схватањем света треба окончати. На крају крајева, наш свет је шест векова старији од ислама. Зато сматрам да имамо право да судимо шта је добро, а шта је рђаво.“
Подробније се о овој проблематици наши читаоци могу обавестити и подучити читајући интервју др Мише Ђурковића под насловом „ЕУ постаје сигурна шеријатска no go кућа“ у овом броју „Печата“.
Учестало се, иначе, у светским медијима и међу грађанима нападају службе безбедности и полицијски органи због терористичких напада. Свет на тај начин одбија да се суочи са чињеницом да не постоји начин да се, рецимо у Немачкој, прилив од преко милион и по регистрованих миграната сведе на полицијски или проблем безбедносних служби. Овакав начин размишљања служи само да се прикрије прави и суштински проблем. Избегавање суочавања са стварним проблемом присутно је и у ставу да терористички напади повећавају опасност од већег утицаја екстремне деснице. Коме су упућена оваква панична и углавном лажна упозорења? Да ли су ово апели исламистичким терористима, који се на њих као што видимо уопште не обазиру, или су претње свим онима који не прихватају тероризам као неминовност и мисле да се проблем мора решавати? Да ли снаге естаблишмента оваквим упозорењима апелују на све оне, па и на имигранте, који би могли да им се придруже у предстојећим сукобима, па и могућем грађанском рату против стварних или набеђених десничара? Да ли социјалдемократске странке тврде да ће извршити интеграцију милиона имиграната и да имају погодну и ефикасну институционалну и другу рецептуру за тај подухват? Како ће леве странке изаћи на крај са левичарима који су уопште против интеграција и сматрају то погубном колонијалном асимилационом политиком на коју Европљани немају никакво право? Како ће коначно етаблирана пословно-политичка елита доказати да ће овај имиграциони потенцијал јефтине радне снаге искористи и тако максимирати своје профите што их је иначе и мотивисало да прокламују политику широм отворених врата? Која ће све и колика средства, напокон, наставити да улаже Сорош ради остварења својих планова који се, мање-више, несметано одвијају?
Стварни и прави епохални проблеми су пред нама управо у, како кажу научници, најдужој и најмрачнијој ноћи у последњих 500 година, када и закључујемо овај број нашег недељника. Научници такође тврде и да се овај највећи и најдужи мрак најбоље види у Северној Америци.

[/restrict]